Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује  добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

1. Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2]

На све ово треба додати здравствене трошкове због хроничних болести које узрокује емисија честица из српских термоелектрана на угаљ. Ови трошкови износе између 1,8 и 5 млрд. евра годишње [3].

При томе домаћи правилник [4] који се користи за обрачун накнаде за загађење уопште не третира промене климе и емисију угљен-диоксида. Уколико се, чак и у блиској прошлости, могло полемисати око тога да ли је емисија СО₂ одговорна за промене климе, то више није случај. Угљен-диоксид је загађивач чије ће последице осетити и будуће генерације.

Према подацима које користи америчка влада при „кост-бенефит анализама“ друштвени трошак угљеника (social cost of carbon)[5] износи између 6,5 и10 USD/t CO₂ [6]. Многе еколошке организације сматрају да је овај износ виши. Емисија СО₂ у Србији у 2010. је износила око 46 милиона тона. Уколико се овоме додају и остали гасови с ефектом стаклене баште (CH₄, NO_X, HFC, PFC, SF₆) 2013. године Србија је емитовала око 67 милиона тона СО₂е [7]. Када би се и ова конзервативна процена америчке владе применила на случај Србије, то би значило да због угљеника наше друштво годишње губи преко 650 милиона долара.

Док ми плаћамо цену њихових акција загађивачи се налазе у врху листа по оствареним профитима и/или приходима. Од пет фирми са највећим приходима у нашој земљи чак четири имају директне везе са фосилним горивима: нафтна индустрија, произвођач аутомобила са моторима са унутрашњим сагоревањем, произвођач електричне енергије на угаљ и дистрибутер ел. енергије произведене од угља.

Како су фирме које послују са фосилним горивима тако успешне? Тако што су маргиналне трошкове производње енергије, трошкове загађења угљен-диоксидом, трошкове промена климе, за које су одговорни пребацили на друштво. Друштво плаћа штету од поплава. Друштво пошумљава спаљене шуме. Друштво плаћа трошкове лечења. Они зарађују.

На све ово треба додати и чињеницу да директне и индиректне субвенције за сектор фосилних горива у свету износе астрономских 1,9 билиона долара годишње или 2,5% светског бруто друштвеног производа или 8% свих државих прихода.[8]

С обзиром да у садашњу цену енергије из фосилних горива нису урачунати горенабројани трошкови, као и високе субвенције, јасно је зашто су цене енергије нереално ниске. Цело друштво плаћа цену загађења и промена климе.

Промене климе су резултат највеће грешке тржишта коју је свет икад видео, сер Николас Штерн[9]

На срећу, решење за ову грешку тржишта и самим тим и промене климе постоји – примена економских механизама којима се маргинални трошкови угљеника урачунавају у цену енергије из фосилних горива: трговање емисијама и опорезивање угљеника. О трговању емисијама је било говора у претходном чланку.

2. Опорезивање угљеника

Такса на угљеник је једна врста Пигуове таксе која се примењује у случају да друштво жели да урачуна екстерне (маргиналне) трошкове неког производа у цену производа и на тај начин натера произвођача да сноси целокупне трошкове производње.

Опорезивање угљеника није нова идеја и у Финској се примењује од почетка деведесетих. Висина таксе у државама је различита и иде чак и до 150 долара по тони СО₂ (у Шведској). [10] Опорезивање угљеника подржавају и Светска банка и Међународни монетарни фонд.

Циљ таксе је да исправи грешку тржишта и да произвођачи енергије из фосилних горива плате штетне ефекте производње енергије, а не да ту штету плаћа друштво. Такса се наплаћује на фосилна горива на месту њиховог настанка – бушотина, рудник или гранични прелаз и плаћа је произвођач, односно увозник фосилног горива.

С обзиром да се највећи део емисије СО₂ односи на производњу енергије из фосилних горива опорезивање угљеника ће свакако довести до повећања цене производње енергије из фосилних горива. Овако ће се нереално ниске цене енергије из фосилних горива повећати и обновљиви извори енергије ће коначно добити своју шансу.

Обновљиви извори енергије не емитују СО₂ и њихов развој је кључан део стратегије борбе против промена климе. Када цена енергије произведене из фосилних горива буде виша од цене енергије из обновљивих извора разумна пословна логика ће налагати новим инвеститорима да улажу у обновљиве изворе јер ће такву енергију лакше продати на тржишту. Иста логика треба да наведе и постојеће велике централизоване произвођаче енергије да промене свој бизнис модел и убудуће улажу у обновљиве изворе уместо у нпр. термоцентрале на угаљ. Када се урачунају маргинални трошкови фосилна горива не могу да се такмиче са обновљивим изворима. Овако се стварају услови за прелазак на ниско-угљеничну економију која треба не само да обезбеди даљи развој, већ и сам опстанак цивилизације.

3. Имплементација таксе на угљеник

Почетна вредност таксе коју предлаже америчка организација Citizens Climate Lobby, једна од најактивнијих када је у питању опорезивање угљеника, јесте 15 USD по тони емитованог СО₂ уз континуирано повећање од 10 USD годишње. Познавање вредности таксе у сваком моменту је веома важно за инвеститоре како би могли са сигурношћу да израчунају трошкове производње енергије из фосилних горива у будућности и на тај начин оцене користи од инвестиције.

Како нема доступних података о емисији СО₂ из енергетског сектора у Србији послужићемо се претпоставком да је њен удео у укупној емисији једнак просеку за цео свет [11], тј. 57% [12]. Ово би значило да је годишња емисија СО₂ из фосилних горива у нашој земљи већа од 38 милиона тона.

Већ прве године приход од таксе би био већи од 440 милиона евра. У наредној табели је приказан износ таксе и процењени приход (под претпоставком да емисија опада [13]).

Како ће се доћи до оволиког новца? Једноставно, наплатом таксе уз сваки произведени kWh електричне енергије [14], сваку произведену или увезену литру бензина и/или дизела и сваки испумпани или увезен кубик гаса.

4. Како ће се користити новац од таксе на угљеник?

Најважнија одлука у имплементацији таксе на угљеник јесте како ће се новац прикупљен наплатом таксе користити. Постоје најмање три начина трошења средстава од таксе на угљеник:

1. коришћење средстава из таксе за подмиривање текућих обавеза државе, тј. у оквиру државног буџета;
2. оснивање фонда за финансирање увођења обновљивих извора енергије (енергија која није базирана на угљенику) или пројеката адаптације на промене климе; и
3. расподела прихода од таксе на равномерне делове грађанима.

Свака од предложених опција исправља грешку тржишта, али одлука о томе која ће се имплементирати зависи од бројних политичких, економских и социјалних фактора.

Опција број 1 представља класичан порез и може да наиђе на велики отпор јер би се од стране привреде и грађана сматрала као још један у низу пореза чија је намена да прикупи средства за финансирање нереформисаног и огромног државног апарата.  Међутим, како би средства од таксе била реалан и стабилан приход у буџет, влада би имала мање потребе да се задужује. Друга могућност која би свакако имала већу подршку јавности јесте да имплементација таксе подразумева смањење неког другог пореза нпр. пореза на плате, одређене прехрамбене производе и сл. Лоше ствари као угљеник и загађење треба опорезивати, а не добре као што су рад и храна.

Избор опције број 2 представља јасну намеру државе и грађана да желе да крену на пут ка ниско-угљеничној економији и одрживом и стабилном друштву. Обновљиви извори енергије представљају важан елемент у стратегијама енергетске стабилности и заштите животне средине, док адаптација треба да донесе сигурност када су у питању поплаве, суше и остале екстремне временске прилике. Практично, друштво би наплатом таксе загађивачима инвестирало у своју чистију и стабилнију будућност. Са становишта екологије и интереса већег дела привреде, грађана и будућих генерација ово је вероватно најбоље решење. И вероватно једино морално. Кад смо већ покварили климу, хајде да је некако што брже поправимо. Ипак, као и свуда где је присутна огромна количина новца овај нови фонд би вероватно био осетљив на корупцију и сличне појаве које и сада представљају велике проблеме нашег друштва.

Опција број 3 је тренутно тренд на Западу. Због непопуларности пореза било какве врсте [21], опције 1 и 2 би наишле на велики отпор и ретко ко их и предлаже. Расподела прихода од таксе на равномерне делове грађанима би помогла да се придобије подршка јавности и да се такса уведе. У практичном смислу ова опција не би ни представљала порез јер би грађани оно што су платили кроз више цене енергије добили назад кроз месечне исплате или пореске олакшице (нпр. порез на имовину би могао бити умањен за износ дела таксе које добија домаћинство). Овај приступ би омогућио грађанима који троше мање енергије да чак и зараде на крају године. Према подацима којима барата организација Citizens Climate Lobby чак 2/3 америчких домаћинстава би добило већи повраћај новца него што су платили више цене енергије. Опција 3 би могла да представља и неку врсту алата за прерасподелу богатства између оних који троше више енергије од просека и оних који троше мање.

Без обзира на избор опције највећа грешка тржишта у историји ће бити исправљена. У цену фосилних горива ће бити урачунате и штете које она чине. Кроз врло кратко време (мање од 10 година) цена енергије из фосилних горива ће бити виша од цене енергије из обновљивих извора, што она јесте и сада ако се урачунају стварни трошкови штете.

Ово ће инвеститорима бити знак у какве пројекте у енергетском сектору треба да улажу и угаљ и остала фосилна горива ће ускоро постати прошлост. А самим тим и све лоше ствари које фосилна горива доносе – загађење, ратови и енергетска зависност.

Напомена: Презентацију о порезу на угљеник коју сам држао на Трећем посланичком „Зеленом форуму: Спремни за климатске промене“ је могуће видети овде. Видео запис са овог догађаја је доступан овде (од 0:35:00). Извештај са форума у Вечерњим новостима је доступан овде.

[EDIT: 27.10.2014]

———————————–

[1] Алексић, Јанчић. Заштита шума од шумских пожара у Јавном предузећу „Србијашуме“, доступно на http://bit.ly/1BagLu6

[2] Резултати ове анализе Светске банке из 2005. године су дати у http://bit.ly/1rgVGuo

[3] HEAL, The unpaid health bill: How coal power plants make us sick, 2013

[4] Правилник о усклађеним износима накнаде за загађивање животне средине (Сл. гласник РС, бр. 22/2012) http://bit.ly/XYLQmr

[5] Друштвени трошак угљеника се обично процењује као нето садашње вредности утицаја климатских промена током наредних 100 година (или више) једне додатне тоне емитованог угљеника у атмосферу данас. Извор: P. Watkiss, The Social Cost of Carbon, Paul Watkiss Associates, UK

[6] http://bit.ly/1q8zzqd

[7] http://data.worldbank.org/

[8] International Monetary Fund, Energy subsidy reform: Lessons and implications, 2013

[9] http://www.theguardian.com/environment/2007/nov/29/climatechange.carbonemissions

[10] http://www.carbontax.org/services/where-carbon-is-taxed/

[11] Имајући у виду да се 72% електричне енергије производи из угља за ову претпоставку се може рећи и да је конзервативна. Удео емисије СО₂ из фосилних горива у Србији је највероватније већи од 57%.

[12] http://www.epa.gov/climatechange/ghgemissions/global.html

[13] Према процени америчке агенције REMI увођење таксе на угљеник би довело до смањења емисије за 50% за само 20 година. Извор: http://bit.ly/1s8pV9x

[14] Наплате таксе на електричну енергију је „прокси“ за обрачун емисије из угља у нашој земљи. Наиме, чак 94% угља који се ископа у Србији заврши у термоцентралама. Извор: Energetski bilans Republike Srbije za 2013. godinu, доступан на http://bit.ly/1gc0IUT

[15] Фактор емисије електро-енергетског сектора у Србији износио је у време првог периода Кјото протокола 945g CO₂/kWh.  Ову вредност је израчунало тадашње Нaдзорно тело за примену Кјото протокола и била је објављена на његовом сајту. Претпоставка је да је фактор емисије непромењен.

[16] Као цена струје за овај прорачун узета је цена у плавој тарифи за једнотарифно бројило 7,103 RSD. Извор: http://bit.ly/1r1WhjR

[17] Фактор емисије бензина износи око 2,4 kg CO₂ по литри. Извор: https://www.theice.com/publicdocs/ccx/CCX_GHG_Factors.pdf

[18] Као цена бензина за овај прорачун узета је цена европремију БМБ – 152,80 RSD за литар. Извор: http://bit.ly/1tn6qbO

[19] Фактор емисије природног гаса износи око 53 kg CO₂ за сваких 1 милион BTU. Да би се произвело 1 милион BTU топлотне енергије потребно је потрошити 27.91 m³ природног гаса. Из овога следи да је фактор емисије природног гаса 1,9 kg CO²/m³. Извори: http://www.eia.gov/tools/faqs/faq.cfm?id=73&t=11 и http://www.epa.gov/cmop/resources/converter.html

[20] Као цена кубног метра гаса за овај прорачун узета је вредност од 45,4 RSD. Извор: http://bit.ly/1pkr06C

[21] У Америци је велика већина републиканских сенатора потписала Обећање о заштити пореских обвезника (Taxpayer Protection Pledge) у коме су обећали да ће се залагати против повећања пореза. Извор: http://en.wikipedia.org/wiki/Grover_Norquist#Taxpayer_Protection_Pledge

[22] European Commission, Climate change – what is it all about? (An introduction for young people), Publications Office, 2009