Konačno zahlađenje posle toplotnog supertalasa. Šansa da se malo presaberemo i stavimo neke cifre na papir.

Živim u gradu. Beton i asfalt svuda. Sunčana strana ulice. Temperatura u stanu neizdrživa. Možda bi supruga i ja i izdržali, ali imamo dete i ne želimo da rizikujemo. Uključujemo klima uređaj. Zbog moje opsesivne štedljivosti kada je u pitanju energija iz fosilnih goriva klima uređaj radi tako da što manje troši struje. Nekad je to samo fen, nekad dry, a na cool modu je temperatura podešena na +28°C. U stanu je dovoljno bolje nego napolju i možemo da preguramo još jedan dan unutra.

Još jedan dan unutra. To je još jedna kriza sa kojom svi mi moramo da naučimo da se borimo. Kada sam bio mali (pre „samo“ 30 godina) nije bilo ovako ekstremnog vremena. Tokom leta ceo dan smo provodili napolju. Napolju. Sada moram da učim sina da je izlaženje napolje tokom leta – opasno. Uništavanje ozonskog omotača je dovelo do kritičnih vrednosti UV indeksa. Opasnost od raka kože. Ekstremna emisija gasova sa efektom staklene bašte je dovela do klimatskih promena i ektremnih temperatura. Opasnost od toplotnog udara. A, na njegovu žalbu: „Tata, ne mogu da podnesem ovu vrućinu.“ ostajem nem. Kako da mu kažem da će tokom njegovog života biti sve toplije i toplije.

Ali vratimo se nazad na cifre i temu članka – klima uređaje. Pre nekoliko meseci sam nabavio „specijalni uređaj“ kojim se može izmeriti potrošnja električne energije pojedinačnog potrošača.

Прочитајте више „Klima uređaji – spas ili uvod u novu katastrofu“ →