Klima uređaji – spas ili uvod u novu katastrofu

Konačno zahlađenje posle toplotnog supertalasa. Šansa da se malo presaberemo i stavimo neke cifre na papir.

Živim u gradu. Beton i asfalt svuda. Sunčana strana ulice. Temperatura u stanu neizdrživa. Možda bi supruga i ja i izdržali, ali imamo dete i ne želimo da rizikujemo. Uključujemo klima uređaj. Zbog moje opsesivne štedljivosti kada je u pitanju energija iz fosilnih goriva klima uređaj radi tako da što manje troši struje. Nekad je to samo fen, nekad dry, a na cool modu je temperatura podešena na +28°C. U stanu je dovoljno bolje nego napolju i možemo da preguramo još jedan dan unutra.

Još jedan dan unutra. To je još jedna kriza sa kojom svi mi moramo da naučimo da se borimo. Kada sam bio mali (pre „samo“ 30 godina) nije bilo ovako ekstremnog vremena. Tokom leta ceo dan smo provodili napolju. Napolju. Sada moram da učim sina da je izlaženje napolje tokom leta – opasno. Uništavanje ozonskog omotača je dovelo do kritičnih vrednosti UV indeksa. Opasnost od raka kože. Ekstremna emisija gasova sa efektom staklene bašte je dovela do klimatskih promena i ektremnih temperatura. Opasnost od toplotnog udara. A, na njegovu žalbu: „Tata, ne mogu da podnesem ovu vrućinu.“ ostajem nem. Kako da mu kažem da će tokom njegovog života biti sve toplije i toplije.

Ali vratimo se nazad na cifre i temu članka – klima uređaje. Pre nekoliko meseci sam nabavio „specijalni uređaj“ kojim se može izmeriti potrošnja električne energije pojedinačnog potrošača.

Прочитајте више „Klima uređaji – spas ili uvod u novu katastrofu“

Advertisements

Pozovi 112

Noć subota na nedelju (24-25. jun). Vratio sam se sa noćne trke u Novom Sadu oko 2h. Raspadnut. Budim se oko 4:30. Paklene vrućine. Otvoreni prozori. Buka na ulici. Devojka i momak se svađaju. Devojka vrišti. Jure se. On je hvata za ruku. Nešto objašnjava. Ona vrišti. Viče.

Šta ću, uzmem mobilni i okrenem policiju. Ko je ovde koga maltretirao uopšte mi nije bilo bitno, ali u Srbiji se svađe između muškaraca i žena obično završe tragično. Zovem policiju možda sprečim prebijanje ili nešto još gore. Прочитајте више „Pozovi 112“

Prvi polumaraton

Čuo sam da kažu: Prvi polumaraton je ključan trenutak u životu. Posle njega ili nikad više ne trčiš ili trčiš ceo život.

Pripreme

Kada sam počeo da trčim nisam imao plan za polumaraton. Počeo sam iz jednostavnog razloga – treba mi više fizičke aktivnosti. Sedenje uz računar od 8+ sati kakvo je u našem modernom svetu uobičajeno nije ono za šta su ljudi stvoreni. Ljudi hodaju ili bolje reći trče na dve noge već 3,7 milona godina. Stvoreni smo za trčanje.

Otisci stopala iz Latoelija (Tanzanija). Dokaz da su naši preci hodali na dve noge još pre nekoliko miliona godina.

Trčanje je vrlo jednostavan sport. Uzmeš patike i izletiš iz stana. Nema potrebe da se nešto posebno spremaš, nosiš opremu, zakazuješ termine.

Preporuka 1: Kako ipak živimo u informatičkom dobu želeo sam da iskoristim prednosti tehnologije koja je razvijena kao podrška rekreativcima i na svoj Windows Phone sam instalirao aplikaciju Runtastic koji proizvodi istoimena austrijska firma. Runtastic nudi mogućnost da beležite svoje aktivnosti, pratite napredak (ako ga ima, hahaha) i što je najbolje izaberete optimalne planove za trening. Od nule (mislim na nula bavljenja trčanjem) u oktobru 2016. godine do neprekidnog trčanja u dužini od 50 min sam stigao za šest nedelja. To je bio moj prvi cilj – trčati 50 min. Brzina nije bitna.

Nakon nekoliko nedelja postao sam „zavisnik“ od trčanja. Osećaš se odlično kad ispuniš cilj iz plana treninga. Trčao sam gde god sam se zadesio. Na odmoru. Na službenom putu.

Kada sam shvatio da mogu toliko da trčim sledeći plan je bio – polumaraton za 2:15h za četiri meseca. Dugo sam se nećkao, ali ipak odlučio da krenem tim putem.

E, tu je bilo izazova. Zima. Hladno vreme. Zaleđen Dunav (trčim na Dorćolu najčešće) koji ledi kožu. Vetar. Međutim, kad se zagreješ uopšte nema veze kakvo je vreme. Trčanje od po 2h bez prestanka (doduše, sporiji tempo od oko 7 min/km). Прочитајте више „Prvi polumaraton“

Berni Sanders je naša poslednja šansa

Napomena: Članak je napisan pre unutarstranačkih izbora u američkoj saveznoj državi Njujork. Kako trka za nominaciju Demokratske stranke još nije gotova, a i pošto članak u fokus stavlja ekološke probleme i važnost američkih izbora po čitav svet, smatram da je članak i dalje aktuelan.

Prevedeno i objavljeno uz dozvolu autora Džona Sanbomatsua, pisca, filozofa, mađioničara i profesora na Politehničkom institutu Vorčester (Masačusets). Članak „New York: Bernie Sanders Is Our Last Chance“ je originalno objavljen na internet stranici Huffington Post-a.

„U našim životima nеćеmо pоnоvо vidеti prеdsеdničkоg kаndidаtа kао što je Bеrni.“ Kаda sаm čuо оvе rеči, koje je izgovorila jedna žena na dоgаđајu tokom Sаndеrsove kаmpаnjе nеdаvnо, osetio sam jezu. Znао sam dа је u prаvu. Nеćеmо.

Nеćеmо vidеti drugоg prеdsеdničkоg kаndidаtа kојi оdbiја dоnаciје оd strane bоgаtih i kоrpоrаtivnе еlitе. Nеćеmо vidеti јоš јеdnog kаndidаta koji ima hrаbrоsti dа se obračuna sa Volstritom. Nеćеmо vidеti kаndidаtа kојi smе dа kаžе аmеričkоm nаrоdu dа je izgubio svојu dеmоkrаtiјu. Nеćеmо vidеti drugоg kаndidаtа kојi pоminjе rаdničku klаsu i sirоmаšnе u svојim gоvоrimа. Nеćеmо vidеti drugоg kаndidаtа kојi оglаšаvа uzbunu zbоg glоbаlnоg zаgrеvаnjа.

Прочитајте више „Berni Sanders je naša poslednja šansa“

Skladištenje energije

Оbnоvlјivi izvоri еnеrgiје prеdstаvlјајu prоmеnlјiv izvоr еnеrgiје. Drugim rеčimа, suncе i vеtаr nisu dоstupni uvеk, а u nеkim trеnucimа pružајu višе еnеrgiје nеgо štо bi bilо pоtrеbnо. Nајvеći izаzоv pri еksplоаtаciјi оbnоvlјivih izvоrа еnеrgiје је kаkо оvе prоmеnlјivе izvоrе еnеrgiје uklјučiti u еnеrgеtski sistеm kојi trеbа dа оbеzbеdi еnеrgiјu nа оnоm mеstu gdе је pоtrеbnо i u kоličini kоја је zаhtеvаnа pоsеbnо u pеriоdimа nајvеćе pоtrоšnjе. Оvај zаhtеv sе trаdiciоnаlnо оbеzbеđuје uz pоmоć vеlikih gеnеrаtоrа kоје pоkrеćе tоplоtnа еnеrgiја dоbiјеnа sаgоrеvаnjеm uglја. Dоdаtnо nа оvo „bаznо оptеrеćеnjе“ upоtrеblјаvајu sе turbinе nа gаs kоје sе mоgu vrlо brzо pоkrеnuti i оbеzbеditi dоdаtnu еnеrgiјu u pеriоdimа kаdа sе tо zаhtеvа.

Cеnа prоizvоdnjе еnеrgiје iz оbnоvlјivih izvоrа znаčајnо оpаdа zbоg tеhnоlоškоg rаzvоја, аli i svе vеćе upоtrеbе (economy of scale). Оvо dоvоdi dо prоdоrа оbnоvlјivih izvоrа nа tržištе јеr su оni svе isplаtiviјi. Прочитајте више „Skladištenje energije“

Politička revolucija u Americi je počela

Ovi rečima kandidat za nominaciju Demokratske stranke za predsedničke izbore Berni Sanders je opisao rezultate stranačkog glasanja u Ajovi. Šta se to dešava u Americi?

Ko je Berni Sanders?

Za Bernija Sandersa (Bernie Sanders), nezavisnog senatora iz Vermonta sam čuo prvi put kada se pojavljivao na događajima zajedno sa njegovim zemljakom i saborcem, istaknutim klimatskim aktivistom, Bilom Mekibenom, kao i sa progresivnom kanadskom autorkom Naomi Klejn. Sandersovu kampanju za predsednika sam počeo da pratim još pre nekih godinu dana kada je još uvek bilo pitanje da li će uopšte, jer je nezavisni senator, dobiti priliku da učestvuje u trci za stranačku nominaciju demokrata. Republikacni nisu dolazili u obzir, a svi znamo da je američki politički sistem dvopartijski. Poslednji predsednik koji nije bio iz ove dve partije je izabran još 1850. godine (Millard Fillmore, 1850-1853).

Sanders (74) sebe opisuje kao socijal-demokratu. U politici je „čitav život“. Osamdesetih je u dva mandata bio gradonačelnik Burlingtona (najvećeg grada američke države Vermont). Kasnije su usledile karijere u Predstavničkom domu (1991-2007) i Senatu (od 2007. godine).
Прочитајте више „Politička revolucija u Americi je počela“

430 do Beograda

Vozove jednostavno obožavam. Kao student sam proputovao celu Evropu vozom (InterRail). Bio čak do Porta (4 dana i 3 noći u vozu). I sada dok putujem poslovno po Evropi nakon sletanja obično to bude voz od aerodroma do centra grada ili nekog udaljenijeg odredišta. O vozovima često pričam po povratku sa putovanja jer smatram da stanje železnice u nekoj zemlji dosta govori o toj zemlji uopšte. Kada pomislim na Nemačku, ja mislim o njenim vozovima. Nemam iskustva sa japanskom železnicom, ali nemački vozovi su za mene pojam tačnosti (poslednji put kad sam bio u Vestfaliji malkice su više kasnili i bilo je nekih neočekivanih problema – možda ima veze sa ukupnom ekonomskom krizom). Kada mislim o Francuskoj ustvari mislim o TGV-u (350 kmh) ili Gare du Nord (više od 2000 vozova dnevno).

Što se tiče srpskih vozova imam manje iskustva nego sa evropskim. Pre 23 godine Beograd-Bar-Beograd. Tri puta do Beča (2001, 2002 i 2006 – super iskustvo). Pre osam godina Beograd-Solun (prođe me jeza svaki put kad pomislim na to putovanja). Pre nekih sedam godina Sremski Karlovci-Beograd. Pre četiri godine Beograd-Budimpešta (kad su razbojnici hteli da mi provale u kupe). I pre par meseci Beograd-Novi Beograd (bio sa sinom na Železničkoj stanici da mu pokažem vozove i završili u Stadler-u vozeći se jednu stanicu). O srpskim vozovima svi imamo neko mišljenje i slušamo razne priče. Uglavnom negativne.

430 je broj sada međunarodnog voza od Bara do Beograda. Ušao sam u Užicu. Supruga i sin su ostali na Zlatiboru. Iako sam dobio savet supruge i još nekih dobronamernih ljudi da uzmem direktan autobus (vožnja traje oko 3h30min) odlučio sam se za avanturu zvanu – putovanje vozom po Srbiji. I to iz tri najmanje razloga: Прочитајте више „430 do Beograda“