Књига Роналда Рајта Кратка историја напретка (Геопоетика, 2007) спада у моје омиљене. Кратка је (140 страна + око 60 страна фуснота, библиографије и референци). Аутор на врло једноставан начин преноси поруку да је „напредак постао опасан“, али да ако будемо разумни и анализирали бродоломе који су задесили прошле цивилизације можемо да донесемо мудре одлуке како да наставимо свој пут.

Књига започиње питањима која је Пол Гоген поставио у наслову једног од својим најважнијих дела D’où venons-nous? Qui sommes-nous? Où allons-nous? (Одакле долазимо, ко смо, куда идемо).

Прочитајте више „Кратка историја напретка – књига Роналда Рајта“ →

 Закључак о поплави: Бог је послао водену змију и цунами да нас казни због Параде поноса!

Прошло је два месеца од највећих поплава које је наша земља доживела. Догађаји у овој земљи се одвијају филмском брзином. Имам осећај да је од поплава прошло 300 година и да смо их већ заборавили. Е, да их не би заборавили ево кратке реторспективе шта се дешавало средином маја кроз изјаве директних учесника:

1. Хидрометеоролошки завод је још 10. маја најавио велике падавине, а 12. маја је дао и прву прогнозу огромних количина падавина.
   На смартфону користим апликацију АccuWeather и за викенд или почетком недеље ми је изашао аларм да ће од среде почети јака и дуготрајна киша. Према подацима са апликације требало је падне више од 120 mm по m² у року од два дана. Свакоме ко и мало прати временску прогнозу и разуме се у климатске услове који владају у Србији је јасно шта ово значи. За два дана пашће кише колико падне за неколико месеци.

   

   Прочитајте више „Изјаве/вести које су обележиле #поплаве“ →

Очекује нас један од најзанимљивијих периода у нашем развоју.

Овај чланак је настао на основу текста са блога Energy and Ecology [1].

Пети извештај IPCC садржи и занимљиву студију о поређењу изнивeлисaних трoшкoвa eнeргиje (LCOE – Levelized Cost of Energy) и интензитета емисије СО₂ постојећих и комерцијално исплативих технологија за производњу енергије.

У LCOE  се урачунавају сви трoшкoви у вeзи сa набавком сирoвинaмa, прoизвoдњoм, трaнспoртoм, изгрaдњoм, људским рaдoм и oдржaвaњeм постројења за производњу енергије. Они се исказују у трошку по произведеном kWh, a нa oснoву oчeкивaних рeзултaтa тoкoм животног века постројења. [2] Прочитајте више „Оптимални енергетски микс за будућност“ →

Онај ко верује да је могућ константан експоненцијалан раст на физички ограниченој планет је или лудак или економиста – Кенет Боулдинг, амерички економиста

Књига The Great Disruption: How the Climate Crisis Will Transform the Global Economy је поред Шест степени најзначајнија књига о променама климе коју сам до сада прочитао. Кроз књигу о климатској кризи аутор описује економску и еколошку кризу у коју је упао наш свет. Пре финансијске кризе из 2008. године сматрало се да слободно тржиште може да реши проблем било које врсте. Еколошка ограничења и ограничене резерве природних ресурса уз огроман дуг са којим се свет суочава показују да је раст, економски раст, завршена прича. Цене робе на светским тржиштима су достигле рекордне нивое. Свет угрожава екстремна неједнакост. Људи су почели да схватају да наш проблем није само дуг, еколошка штета, неједнакост, рецесија, превелики утицај компанија. Проблем је цео пакет – систем је озбиљно оштећен. Прочитајте више „The Great Disruption – књига Пола Гилдинга“ →