Konačno zahlađenje posle toplotnog supertalasa. Šansa da se malo presaberemo i stavimo neke cifre na papir.
Živim u gradu. Beton i asfalt svuda. Sunčana strana ulice. Temperatura u stanu neizdrživa. Možda bi supruga i ja i izdržali, ali imamo dete i ne želimo da rizikujemo. Uključujemo klima uređaj. Zbog moje opsesivne štedljivosti kada je u pitanju energija iz fosilnih goriva klima uređaj radi tako da što manje troši struje. Nekad je to samo fen, nekad dry, a na cool modu je temperatura podešena na +28°C. U stanu je dovoljno bolje nego napolju i možemo da preguramo još jedan dan unutra.
Još jedan dan unutra. To je još jedna kriza sa kojom svi mi moramo da naučimo da se borimo. Kada sam bio mali (pre „samo“ 30 godina) nije bilo ovako ekstremnog vremena. Tokom leta ceo dan smo provodili napolju. Napolju. Sada moram da učim sina da je izlaženje napolje tokom leta – opasno. Uništavanje ozonskog omotača je dovelo do kritičnih vrednosti UV indeksa. Opasnost od raka kože. Ekstremna emisija gasova sa efektom staklene bašte je dovela do klimatskih promena i ektremnih temperatura. Opasnost od toplotnog udara. A, na njegovu žalbu: „Tata, ne mogu da podnesem ovu vrućinu.“ ostajem nem. Kako da mu kažem da će tokom njegovog života biti sve toplije i toplije.
Ali vratimo se nazad na cifre i temu članka – klima uređaje. Pre nekoliko meseci sam nabavio „specijalni uređaj“ kojim se može izmeriti potrošnja električne energije pojedinačnog potrošača.
Ubacio sam uređaj u utičnicu, i onda ubacio utikač o klima uređaja u njega. I pored veoma obazrive upotrebe klima uređaja (opisano gore) za 24h uređaj je potrošio više od 11 kWh. Ako bi uređaj radio 15 dana u mesecu, a sva je prilika da će nam klime trebati u budućnosti i da će se njihova upotreba povećati, potrošnja jednog uređaja bi išla i iznad 150 kWh mesečno. Prosečna potrošnja domaćinstava u Srbiji je oko 350 kWh. Ovo znači da leti potrošnja može da bude viša i za 1/3 samo zbog jednog uređaja u stanu. Zbog strukture elektro-enoegetskog sistema u Srbiji (oslanjanje na ugalj i termocentrale) ovo dovodi do veće emisije ugljen-dioksida. Potrošnja 1 kWh u Srbiji dovodi do emisije 792g CO2 u atmosferu [1]. Imamo pravu pravcatu pozitivnu povratnu spregu. Više temperature -> veća upotreba klima-uređaja -> veća emisija -> više temperature.
Drugi važan aspekt upotrebe klima-uređaja jeste gas (popularno nazvan „freon“) koji se koristi za njihov rad. Uglavnom je reč o hlorofluorokarbonatima (CFC) ili hidrohlorofluorokarbonatima (HCFC). Emisija CFC (uglavnom iz sistema za hlađenje) dovodi do uništavanja ozonskog omotača. Zbog toga je sredinom 80-ih počela njihova zamena sa hidrofluorokarbonatima (HFC). Međutim, problem sa HFC jeste što su oni imaju mnogo moćniji efekat staklene bašte. Najrasprostranjeniji među njima HFC-134a je čak 3830 puta jači nego CO2. Ako se upotreba HFC ne zabrani moguće je da će ova hemikalija činiti čak i 9-19% ukupne koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi 2050. godine. [2]
Pre nekoliko nedelja sam primetio da „klima“ na automobilu ne radi. U servisu su mi rekli da umesto 600g „freona“ u sistemu ima samo 100g. Pola kilograma super moćnog gasa staklene bašte je ispušteno u atmosferu. To je skoro kao 2 t CO2. Moja porodica što zbog putovanja i potrošnje struje godišnje emituje 8,3 t CO2. Emisija ovog freona iz automobila je upravo dodala 25% na ovu cifru.
Dok god bude rasla temperatura postojaće potreba za klima-uređajima. Postupnim prelaskom na obnovljive izvore energije smanjujemo „uglenjični otisak“ električnih aparata, a samim tim i uticaj na klimatske promene. Ovo će dovesti do smanjenja potrebe za klima-uređajima, pa samim tim i do manje emisije freona. Umesto pozitivne povratne sprege prelaskom na obnovljive izvore možemo da uspostavimo negativnu povratnu spregu i smanjimo temperaturu.
[1] http://www.ebrd.com/downloads/about/sustainability/cef.pdf
@dobarpredak 