@dobarpredak na COP-21: Dan 5

4. decembar 2015, Pariz

Današnji dan je bio obeležen pričom o subvencionisanjem fosilnih godina što je verovatno i jedna od najvažnijih tema o kojoj će se razgovarati na COP21. Eksploatacija, prerada, distribucija i korišćenje uglja, nafte i gasa je subvencionisano na više načina, ali najočiglednije primere predstavljaju direktne subvencije iz državnih budžeta i pokrivanje troškova zagađenja novcem poreskih obveznika. Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 5“

@dobarpredak na COP-21: Dan 4

Četvrti dan mog boravka na COP21 je protekao u sporednim aktivnostima.
Prisustvovao sam side event-ovima vezanim za vazdušni saobraćaj i pomorstvo i bio na sajmu nisko ugljeničnih tehnologija.

Vazdušni saobraćaj i pomorstvo

Zbog svog pre svega međunarodnog karaktera (90% emisije se dešava između država, a svega 10% je domaća emisija) vazdušni saobraćaj i pomorstvo od početka pregovora o globalnom smanjenju emisije imaju specijalan status. Umesto dodeljivanja ciljeva smanjenja emisije u Kjotu je 1997. godine dogovoreno da se za ove dve aktivnosti tretiraju posebno u okviru Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO, International Civil Aviation Organization), odnosno Međunarodne pomorske organizacije (IMO, International Maritime Organization) koje posluju kao deo sistema UN. Za 18 godina od kada su dobile mandat da izrade mehanizme za smanjenje emisije ICAO i IMO se nisu mnogo pomakli od početka, a kombinovana emisija iz ova dva sektora je dostigla 3-4% globalne emisije 2012. godine. Imajući u vidu snažan rast vazdušnog i pomorskog saobraćaja postoji mogućnost da emisija iz ova dva sektora čini čak 40% ukupne globalne emisije 2050. godine [1]. Dakle, ako želimo da ostanemo ispod 2 stepena moramo da rešimo CO2 koji proizvode avioni i brodovi.

Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 4“

Зашто су електродистрибуције преплашене?

У ово време наглог развоја обновљивих извора енергије у свету се све више прича о „utility death spiral“ или спирали смрти електодистрибуција. О чему се заправо овде ради?

Испрекиданост понуде обновљивих извора енергије

Сунце не сија увек. Ветар не дува увек. Ово доводи до испрекиданости понуде електричне енергије из обновљивих извора какви су сунце и ветар. Мале количине струје добијене из обновљивих извора је релативно лако и јефтино интегрисати у постојеће системе за дистрибуцију електричне енергије. У случају прекида снадбевања из обновљивих извора термоцентрале на гас могу практично за један минут да исправе промене у понуди струје како би се задовољила потражња.

Међутим, електрична енергија из обновљивих извора постаје све јефтинија и често је већ сада конкурентна струји из фосилних горива. Док цена фосилних горива расту, цена обновљивих извора опада. Још једна економска предност обновљивих извора је и то што су сунце и ветар бесплатни. У Немачкој, једној од водећих држава у свету када су у питању обновљиви извори, велепродајне цене струје на тржишту опадају. Прочитајте више „Зашто су електродистрибуције преплашене?“

Поређење политика за смањење емисије угљен-диоксида

Преведeно и објављено уз дозволу Клајва Елсворта, Лондон, Велика Британија / Translated and published by kind permission of Mr Clive Elsworth, London, United Kingdom Прочитајте више „Поређење политика за смањење емисије угљен-диоксида“

Наш избор: Путеви решавања климатске кризе – књига Ала Гора

Након огромног успеха књиге „Непријатна истина“ Ал Гор је 2009. године објавио књигу Наш избор. Књига Наш избор: Путеви решавања климатске кризе се у Србији појавила у издању Геопоетике 2010. године. За разлику од Непријатне истине која говори о реалности климатских промена и потреби да се прихвати одговорност за њих, књига Наш избор говори о решењима климатске кризе. Као што и сам наслов каже наш је избор којим ћемо путем поћи. Да ли ће нашу генерацију потомци посматрати као „архитекте уништења људског рода“ која их је осудила на бесконачно погоршање услова живота или као генерацију која је прихватила историјску мисију која је достојна свих напора. Прочитајте више „Наш избор: Путеви решавања климатске кризе – књига Ала Гора“

Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује  добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

  1. Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“