Klima uređaji – spas ili uvod u novu katastrofu

Konačno zahlađenje posle toplotnog supertalasa. Šansa da se malo presaberemo i stavimo neke cifre na papir.

Živim u gradu. Beton i asfalt svuda. Sunčana strana ulice. Temperatura u stanu neizdrživa. Možda bi supruga i ja i izdržali, ali imamo dete i ne želimo da rizikujemo. Uključujemo klima uređaj. Zbog moje opsesivne štedljivosti kada je u pitanju energija iz fosilnih goriva klima uređaj radi tako da što manje troši struje. Nekad je to samo fen, nekad dry, a na cool modu je temperatura podešena na +28°C. U stanu je dovoljno bolje nego napolju i možemo da preguramo još jedan dan unutra.

Još jedan dan unutra. To je još jedna kriza sa kojom svi mi moramo da naučimo da se borimo. Kada sam bio mali (pre „samo“ 30 godina) nije bilo ovako ekstremnog vremena. Tokom leta ceo dan smo provodili napolju. Napolju. Sada moram da učim sina da je izlaženje napolje tokom leta – opasno. Uništavanje ozonskog omotača je dovelo do kritičnih vrednosti UV indeksa. Opasnost od raka kože. Ekstremna emisija gasova sa efektom staklene bašte je dovela do klimatskih promena i ektremnih temperatura. Opasnost od toplotnog udara. A, na njegovu žalbu: „Tata, ne mogu da podnesem ovu vrućinu.“ ostajem nem. Kako da mu kažem da će tokom njegovog života biti sve toplije i toplije.

Ali vratimo se nazad na cifre i temu članka – klima uređaje. Pre nekoliko meseci sam nabavio „specijalni uređaj“ kojim se može izmeriti potrošnja električne energije pojedinačnog potrošača.

Прочитајте више „Klima uređaji – spas ili uvod u novu katastrofu“

Advertisements

Skladištenje energije

Оbnоvlјivi izvоri еnеrgiје prеdstаvlјајu prоmеnlјiv izvоr еnеrgiје. Drugim rеčimа, suncе i vеtаr nisu dоstupni uvеk, а u nеkim trеnucimа pružајu višе еnеrgiје nеgо štо bi bilо pоtrеbnо. Nајvеći izаzоv pri еksplоаtаciјi оbnоvlјivih izvоrа еnеrgiје је kаkо оvе prоmеnlјivе izvоrе еnеrgiје uklјučiti u еnеrgеtski sistеm kојi trеbа dа оbеzbеdi еnеrgiјu nа оnоm mеstu gdе је pоtrеbnо i u kоličini kоја је zаhtеvаnа pоsеbnо u pеriоdimа nајvеćе pоtrоšnjе. Оvај zаhtеv sе trаdiciоnаlnо оbеzbеđuје uz pоmоć vеlikih gеnеrаtоrа kоје pоkrеćе tоplоtnа еnеrgiја dоbiјеnа sаgоrеvаnjеm uglја. Dоdаtnо nа оvo „bаznо оptеrеćеnjе“ upоtrеblјаvајu sе turbinе nа gаs kоје sе mоgu vrlо brzо pоkrеnuti i оbеzbеditi dоdаtnu еnеrgiјu u pеriоdimа kаdа sе tо zаhtеvа.

Cеnа prоizvоdnjе еnеrgiје iz оbnоvlјivih izvоrа znаčајnо оpаdа zbоg tеhnоlоškоg rаzvоја, аli i svе vеćе upоtrеbе (economy of scale). Оvо dоvоdi dо prоdоrа оbnоvlјivih izvоrа nа tržištе јеr su оni svе isplаtiviјi. Прочитајте више „Skladištenje energije“

@dobarpredak na COP-21: Novi dogovor za klimatsku akciju

U odnosu na to kako je moglo da bude ovo (dogovor) je čudo. U odnosu na to kako bi trebalo da bude ovo (dogovor) je katastrofa. [1]

22.decembar 2015, Beograd

Ova izjava Guardian-ovog novinara možda najbolje opisuje novi dogovor koji su vlade postigle na Konferenciji strana potpisnica (COP) Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promenama klime (UNFCCC) koja je 12. decembra završena u Parizu.

Čudo

Iz Pariza sam otišao na polovini konferencije. Toliko mi je trajala akreditacija. Sedam dana. Za tih sedam dana sam video pa mogu slobodno da kažem „sva čuda sveta“. Toliko sam bio opterećen informacijama sa svih strana da evo i sada dve nedelje nakon povratka i 10 dana nakon kraja COP-a i dalje ne mogu sve da obradim. Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Novi dogovor za klimatsku akciju“

@dobarpredak na COP-21: Dan 7

6.  decembra 2015. Pariz

Nedelja je slobodan dan na COP-u. Juče su delegati u okviru ADP procesa predali nacrt sporazuma francuskom predsedništvu i od ponedeljka će se pregovori voditi na ministarskom nivou. Ne pitajte me šta je ADP. Ceo UNFCCC je prepun skraćenica i to je verovatno još jedan razlog zašto mnogi ljudi uopšte nemaju predstavu šta se to dešava na COP-u.

Iako je nacrt sporazuma predat u roku nema mesta slavlju. Tekst obiluje zagradama i dvostrukim zagradama, tj. opcijama i na ministrima je da se dogovor oko konačne verzije kada je još uvek nekoliko opcija u igri.

RE-Energising the Future

Današnji dan sam proveo na IRENA-inoj konferenciji RE-Energising the Future. IRENA je međunarodna organizacija za obnovljivu energiju čije članstvo čine 144 države sa sedištem u Abu Dabiju. Srbija je član organizacije. Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 7“

@dobarpredak na COP-21: Dan 6

5. decembar 2015, Pariz

Okupljanje Climate Reality Leadership Corps

Organizacija The Climate Reality Project je okupila članove mreže Climate Reality Leadership Corps koji su se nalazili u Parizu povodom COP21. Prigodan govor je održao predsednik organizacije Al Gor, nekadašnji američki potpredsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2007. godine za svoj rad na podizanju svesti o problemu klimatskih promena.

WP_20151205_11_25_38_Pro

Kao jednu od najznačajnijih stvari na COP21 Al Gor je istakao to da su svi šefovi država u svojim početnim obraćanjima prvog dana COP21 istakli da su klimatske promene ljudski uzrokovane, tj. nema poricivača (deniers) među predsednicima. To je velika stvar. Deo zasluga za ovakav scenario sigurno imamo i mi članovi Climate Reality Leadership Corps kojih ima preko 8000 na svetu i koji su do sada održali više od 16000 prezentacija o klimatskim promenama. Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 6“

@dobarpredak na COP-21: Dan 5

4. decembar 2015, Pariz

Današnji dan je bio obeležen pričom o subvencionisanjem fosilnih godina što je verovatno i jedna od najvažnijih tema o kojoj će se razgovarati na COP21. Eksploatacija, prerada, distribucija i korišćenje uglja, nafte i gasa je subvencionisano na više načina, ali najočiglednije primere predstavljaju direktne subvencije iz državnih budžeta i pokrivanje troškova zagađenja novcem poreskih obveznika. Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 5“

@dobarpredak na COP-21: Dan 4

Četvrti dan mog boravka na COP21 je protekao u sporednim aktivnostima.
Prisustvovao sam side event-ovima vezanim za vazdušni saobraćaj i pomorstvo i bio na sajmu nisko ugljeničnih tehnologija.

Vazdušni saobraćaj i pomorstvo

Zbog svog pre svega međunarodnog karaktera (90% emisije se dešava između država, a svega 10% je domaća emisija) vazdušni saobraćaj i pomorstvo od početka pregovora o globalnom smanjenju emisije imaju specijalan status. Umesto dodeljivanja ciljeva smanjenja emisije u Kjotu je 1997. godine dogovoreno da se za ove dve aktivnosti tretiraju posebno u okviru Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO, International Civil Aviation Organization), odnosno Međunarodne pomorske organizacije (IMO, International Maritime Organization) koje posluju kao deo sistema UN. Za 18 godina od kada su dobile mandat da izrade mehanizme za smanjenje emisije ICAO i IMO se nisu mnogo pomakli od početka, a kombinovana emisija iz ova dva sektora je dostigla 3-4% globalne emisije 2012. godine. Imajući u vidu snažan rast vazdušnog i pomorskog saobraćaja postoji mogućnost da emisija iz ova dva sektora čini čak 40% ukupne globalne emisije 2050. godine [1]. Dakle, ako želimo da ostanemo ispod 2 stepena moramo da rešimo CO2 koji proizvode avioni i brodovi.

Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 4“