@dobarpredak na COP-21: Početak

Pariz, 30. novembra 2015.

Održivi Deda Mraz

Održivi Deda Mraz (Sustaina Santa) će verovatno biti jedan od hitova ovogodišnjeg COP21. Nabasao sam na njega u mom hotelu. Pitate se šta nosi u vreći. Osmehe. Prema rečima ovog Deda Mraza ljudi su veoma napeti, a kada ste napeti ne možete da rešite problem. Da bi rešili problem prvo vam treba osmeh i Održivi Deda Mraz ih besplatno deli.

Dakle – delegati nasmešite se i odlučite se već jednom šta vam je bitnije: dugoročna stabilnost klimatskog sistema ili kratkoročna korist od trošenja fosilnih goriva! U pitanju su zakoni fizike sa kojima nema pregovora. Ekonomija ovde ne igra veliku ulogu.

Burže konfenecijski centar

Put do Buržea je prošao bez problema. Vozu treba oko 10 minuta od Gare du Nord do COP21 konferencijskog centra. Grad Pariz je i danas omogućio besplatan prevoz po celom gradu kako bi se olakšao pristup učesnicima konfenencije.

A konferencijski centar nije ogroman. On je super ogroman. Skeniranje za ulazak na konferenciju je kao na aerodromu. Plavu zonu (Blue zone) deo centra gde se održava konferencija i gde vam treba akreditacija ili bedž čuvaju UN (zato se i zove Plava zona).

U halama 2 i 3 su paviljoni država i veoma su posećeni što od strane običnih učesnika što od strane političara. Malopre sam naleteo na Erdogana.

Kasnije sam se slikao sa Al Gorom. Al Gore je pri šetnji kroz Halu 2 bio „model‟ za hiljadu selfija. Ljudi su mu prilazili, a on je sa svakim popričao i slikao se.

U hali 4 se nalaze posmatrači i štandovi velikog broja međunarodnih i nacionalnih organizacija svakakve vrste. Najviše je ekoloških naravno, ali ima i religijskih organizacija.

Logistika je potpuna i sve je tu. Ogromne sale za sastanke, ogromni otvoreni prostor za rad ili manje sastanke, restorani… Treba smestiti i opslužiti 45000 ljudi koliko će ih u ove dve nedelje proći COP-om. Interneta ima, ali ipak je komunikacija isprekidana. Zamislite 45000 smartfonova i nekoliko desetina hiljada laptopova nakačeno na jednu mrežu. Zbog toga je bolje poneti kabl i zakačiti se za stari dobri LAN.

Plenarne sesije se održavaju u dve izdvojene sale – Sena i Loara i tu nije dozvoljen ulazak posmatračima. Danas je na programu izlaganje šefova država u sklopu sastanka na vrhu koji je organizovao francuski predsednik Fransoa Oland.

Carbon-CAP – Consumption-based Accounting abd Policy

Moj prvi side event. Side event-ova ima jako mnogo i prilično je teško izabrati teme jer se mnogi od njih poklapaju, a nisu baš uvek u istoj hali.

Carbon-CAP  je istraživački projekat koji u okviru FP7 sprovodi 10 organizacija iz oblasti kao što su klimatske politike, ekonomija, životna sredina i modeliranje.

Sadašnji pristup u pregovaranju o ograničavanju emisije gasova sa efektom staklene bašte se zasniva na principima teritorije i industrijskog sektora, tj. govori se o tome da određena teritorija ili određena industrija mora da smanji emisiju za određeni deo. Prema mišljenju naučnika koji rade na projektu ovakav pristup je i jedan od razloga neuspešnosti klimatskih pregovora. Iako je Kina najveći svetski emiter CO₂ nije ona zaslužna ili odgovorna za svu tu emisiju. Kina kao fabrika sveta izvozi veliki deo svetskih proizvoda i sa njima izvozi i emisiju. Najveći uvoznici kineske emisije su SAD i Evropa i oni bi morali da preuzmu odgovornost za deo kineske emisije. Ovo nam govori o odgovornosti. Kinezi nemaju jednako efikasne procese i tehnologije kao Evropljani i oni ne mogu da naprave dovoljno zelene proizvode.

Ako ne rešimo pitanje potrošnje nećemo moći da rešimo problem klimatskih promena.

Ovaj naučno istraživački projekat daje smernice šta i kako bi EU mogla da postupi, tj. koje mere može da primeni kako bi se smanjio „uvoz‟ emisije iz Kine.

Obraćanje predsednika Republike Srbije

Predsednik Republike Srbije je svoje izlaganje započeo pominjanjem nevinih žrtava terora u Parizu od 13. novembra i zahvalio se Francuskoj što je i pored takvih izazova uspela da okupi svetske lidere na klimatskoj konferenciji. Pomenuo je i da je Srbija prošla kroz sličnu situaciju (?) i da zna kako se Francuzi osećaju.

Sledilo je pominjanje Milutina Milankovića i njegove teorije kao i izjava da prirodni ciklusi menjaju klimu. Iako, Milankovićeva teorija ne objašnjava moderne klimatske promene. Odmah zatim predsednik je pomenuo IPCC AR5 i rekao nešto u stilu kao da ga je Milanković pisao. Ipak, Tomsilav Nikolić je na kraju rekao da su ove promene klime delo ljudskih aktivnosti i da bi se sa njima izborili treba da ograničimo našu pohlepu (citirajući Žaka Kustoa).

Napominjući da Srbija dobro zna šta su klimatske promene i da štete od njih prelaze 5 milijardi evra od 2006. godine (samo prošlogodišnje poplave su odnele 1,7 mlrd. evra), predsednik je rekao da Srbija podržava univerzalni i pravno obavezujući dogovor koji će biti primenjiv na sve.

Srbija je među prvim državama u svetu podnela INDC i tako se uključila u globalne procese. Do 2018. godine ovaj plan za smanjenje emisije će u okviru Nacionalne klimatske strategije biti dopunjen akcionim planom koji će specificirati mere koje će Srbija preduzeti. Takođe razmotriće se i povećanje klimatskog cilja. Ovo je svakako potrebno s obzirom da  „plan za smanjenje emisije‟ ustvari pretpostavlja povećanje emisije do 2030. godine u odnosu na 2015. godinu.

Predsednik Tomislav Nikolić je istakao da je Srbija zemlja u razvoju. Pozvao je razvijene zemlje da ulažu u zemlje u razvoju jer na taj način „pomažu same sebi‟.

Izjave Putina, Merkel, Đinpinga i Obame možete pročitati ovde.

Green to Scale – Low-carbon Success Stories to Inspire the World

Cilj ovog projekta, koji sprovodi finski think-tank Sitra, je istraživanje koliko već postojeće tehnologije mogu da smanje emisiju ukoliko se implementiraju globalno.

Finska ministarka privrede i trgovine je istakla da vlada treba da omogući privatnom sektoru da implementira projekte koji bi mogli da smanje emisiju i zaustave klimatske promene. Rešenja koja je projekat razmatrao, ukoliko bi se replicirala globalno bi mogla da smanje emisiju za 25%. Pored toga postoje brojne dodane koristi. 17 dokazanih i već lokalno primenjenih rešenja koja su razmatrana bi moglo da se implemtira za svega 17% iznosa koji se daje na subvencije fosilnih goriva. Finska je uključena u grupu koja razmatra reformu sistema subvencije fosilnih goriva.

Ovo ulaganje ne uračunava koristi kao što su ublažavanje klimatskih promena, unapređenje javnog zdravlja, unapređenje položaja žena…

Projekat je razmatrao rešenja kao što su smanjenje seče šuma, unapređenje solarne energije, poboljšanje peći za kuvanje, instalacija vetrogenratora,… Pri izboru rešenja koja će se razmatrati analizirani su sledeće karakteristike: dokazani uticaj, skalabilnost, pristupačnost i dodatne koristi.

Kada bi sve države primenile sisteme za zagrevanje vode solarnom energijom do nivoa kakav je u Kini globalna emisija bi se smanjila za 136 Mt CO₂e godišnje. Kada bi sve zemlje primenile mere smanjenja seče šume i pošumljavanja kao što je to uradila Kostarika ušteda bi bila oko 800 Mt CO₂e godišnje.

Ako su ova rešenja ovako dobra i dokazana zašto onda nisu implementirana više? Razlozi za ovo obuhvataju pre svega manjak informacija i svesti donosilaca odluka bilo administracije bilo u kompanijama kao i podređenost nisko-ugljeničnih rešenja u odnosu na fosilna goriva (subvencije će biti razmatrane na ovom COP-u).

Izveštaj je dostupan na http://www.greentoscale.net/en.

Značajne najave

Climate Vulnerability Forum

Climate Vulnerability Forum koga čine 20 država ranjivih na klimatske promene je danas zatražilo da dogovor u Parizu sadrži novi cilj kada je u pitanju globalno zagrevanje – 1.5°C umesto dva stepena. Kako bi se ovo ostvarilo lideri ovih država su pozvali na potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine.

Podrška uspostavljanju cene ugljenika

Verovatno najvažniji događaji dana su bili zvaničan početak rada Carbon Pricing Leadership Coalition (CPLC) i podrška uspostavljanju cene ugljenika koju su dali lideri šest država (Francuska, Čile, Etiopija, Nemačka, Meksiko i Kanada), uz direktore Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

CPLC čine vlade nabrojanih šest država i skoro 90 predstavnika globalnih kompanija i nevladinih organizacija.

Zakonom o tranziciji energije u Francuskoj cena ugljenika će se menjati od 22 EUR po toni do 100 EUR po toni 2030. godine.

Cena ugljenika će dovesti do toga da investicije u nisko-ugljenične tehnologije budu atraktivnije i obezbediće efikasniju upotrebu fosilnih goriva.

Bez obzira da li se cena ugljenika bude pominjala u pariskom dokumentu ili ne, do nje će svakako doći i cilj ove koalicije je da se cena ugljenika kao sistem trgovanja emisijama ili taksa na ugljenik uspostave u svim državama sveta do 2020. godine. Cena ugljenika će koristiti i siromašnim državama jer će na taj način moći da prate razvoj tehnologije u bogatim državama, a ne da ostanu na fosilnim gorivima i žive u još lošijim uslovima nego sada.