Beograd-Minhen-Pariz, 29. novembar 2015.
Preko Minhena sam danas stigao u Pariz. Juče sam držao prezentaciju o klimatskim promenama za mlade istraživače u Petnici i jedan od njih me je pitao kako idem u Pariz i na moj odgovor da letim, on je pitao: Što? Pa, zato što drugačije ne može. Ekološkim aktivistima se često prebacuje što lete, voze se automobilima, uopšte, zato što kao i svi ostali ljudi troše fosilna goriva i na taj način doprinose klimatskim promenama. Odgovor na ovu kritiku je jednostavan: Mi živimo u svetu gde su fosilna goriva glavna i upravo to želimo da promenimo. Ne postoji drugi vid prevoza osim onog koji na ovaj ili onaj način troši fosilna goriva. I to želimo da promenimo. Da je situacija drugačija, tj. da nema zagađenja koje fosilna goriva proizvode ne bi ni trebalo da se organizuje klimatska konferencija.
Prema ICAO Carbon Emissions Calculator-u Lufthansa-ini avioni su da bi me prevezli od Beograda do Pariza preko Minhena emitovali oko 200 kg CO2.
Koliko je 200 kg CO2? Pa, to je kao da malolitražnim automobilom kao što je moj Punto pređete oko 1300 km, drugim rečima da sam išao automobilom do Pariza emitovao bih više CO2. 200 kg CO2 je emisija koju na osnovu potrošene struje prosečna porodica u Srbiji emituje za oko dve nedelje.
Ipak, da ne bih doprinosio klimatskim promenama poništio sam svoju emisiju tako što sam donirao 11 CHF švajcarskoj organizaciji myclimate. myclimate će sa tim novcem da finansira određena poboljšanja u zemljama u razvoju (u većini slučajeva Afrika) i smanjiti emisiju lokalnog stanovništva za 2 x 200 kg koliko ću ja emitovati na putu do Pariza i nazad. Postoje mišljenja da je poništavanje emisije (carbon offset) slično oproštajnicama grehova koje je nekad prodavala crkva i tu ima neke sličnosti uz jednu veliku razliku. Novcem od carbon offset-a unapređuju se životni uslovi najranjivijih stanovnika naše planete.
Po dolasku na Charles de Gaulle nije bilo nikakvih poteškoća. Bilo je priča da će zbog nedavnih terorističkih napada Francuska suspendovati „Šengen‟, ali se to nije desilo. Formalnosti oko uslaska u EU sam obavio u Minhenu.
Sa aerodroma sam otišao na Burže, lokaciju konferencije, da preuzmem bedž. Od železničke stanice Burže (RER B) do konferencijskog centra voze šatl-autobusi na hibridni pogon – sjajna stvar kad već pričamo o klimi.
Preuzimanje bedža je bilo brzo i jednostavno. Nakon toga sam ponovo otišao na voz i stigao na Gare du Nord i otišao do hotela, odnosno Place to B kovorking centra za vreme COP21.
Drugo zanimljivo pitanje koje su mi genijalci iz Petnice postavili juče jeste: Da li postoji neki drugi izvor energije koji može po specifičnoj energiji (količina energije po kg mase ili m3 zapremine goriva) da konkuriše fosilnim gorivima? Odgovor je očigledan i odgovor je ne. Ni jedan izvor energije ne može da se takmiči sa npr. benzinom. Fosilna goriva i jesu zato moćna i glavna. Jednostavno treba nam nekoliko litara benzina da se prevezemo sa jednog mesta na drugo čak i kad su udaljena više od 100 km. U nastavku diskusije su me pitali pa zašto onda treba da se zalažemo za prelazak na obnovljive izvore energije. Fosilna goriva bi bila savršen izvor energije da nemaju samo jednu manu – njihova dalja eksploatacija će nas zbog zagađenja koje proizvode ubiti. Ne samo nas ljude već i čitav život na planeti. E, to je ulog o kome će se naredne dve nedelje pregovarati u Parizu – opstanak civilizacije.
