Овако ће изгледати наш паклени свет након што достигнемо тачке преокрета у глобалном загревању

Овај чланак је превод чланка This Is What Our Hellish World Will Look Like After We Hit the Global Warming Tipping Point ауторке Ребеке Лебер (Rebecca Leber) објављеног на интернет порталу New Republic 21.12.2014. године

Општеприхваћена претпоставка политике о климатским променама је да свет мора ограничити раст глобалне температуре на 2 степена Целзијуса изнад нивоа пре индустријске револуције, или ће ризиковати достизање тачака преокрета (tipping points) након којих утицај климатских промена постаје неповратан. Овај број датира још из 1975. године, када је економиста Вилијам Нордхаус (William Nordhaus) предложио да би загревање за више од 2°С „одвело климу ван граница које су опажене за период од последњих неколико стотина хиљада година.“ До 1990-их, 2°С се усталио у научној заједници, а затим и у политици, када је Европски савет 1996. године затражио да 2°С буде црвена линија за глобално загревање за Уједињене нације. Тек пре четири године, на климатској конференције у Канкуну, у Мексику, државе су се коначно обавезале да ће „ограничити повећање просечне глобалне температуре на испод“ два степена Целзијуса. Прочитајте више „Овако ће изгледати наш паклени свет након што достигнемо тачке преокрета у глобалном загревању“

Advertisements

Наш избор: Путеви решавања климатске кризе – књига Ала Гора

Након огромног успеха књиге „Непријатна истина“ Ал Гор је 2009. године објавио књигу Наш избор. Књига Наш избор: Путеви решавања климатске кризе се у Србији појавила у издању Геопоетике 2010. године. За разлику од Непријатне истине која говори о реалности климатских промена и потреби да се прихвати одговорност за њих, књига Наш избор говори о решењима климатске кризе. Као што и сам наслов каже наш је избор којим ћемо путем поћи. Да ли ће нашу генерацију потомци посматрати као „архитекте уништења људског рода“ која их је осудила на бесконачно погоршање услова живота или као генерацију која је прихватила историјску мисију која је достојна свих напора. Прочитајте више „Наш избор: Путеви решавања климатске кризе – књига Ала Гора“

Историја истраживања климатских промена

Противници општеприхваћене теорије о антропогеним климатским променама често посежу за аргументима типа: „То је нека нова идеја коју тек неколико људи разуме“. Ипак, наука о људски узрокованим климатским променама је стара скоро два века. Ово је прича о пионирима науке који су поставили темеље теорије о антропогеним климатским променама.

Жозеф Фурије (Jean-Baptiste Joseph Fourier, 1768 – 1830)

250px-Fourier2Фурије је на основу позиције Земље у односу на Сунце израчунао да би наша планета морала да буде много хладнија него што јесте. Као Месец. Једно од решења које је он предложио, иако није могао да да доказе, јесте да се у атмосфери налазе неки гасови који апсорбују одлазеће зрачење Земље. Фурије је уствари говорио о ефекту стаклене баште. Прочитајте више „Историја истраживања климатских промена“

Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује  добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

  1. Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“

Трговање емисијама

Европски систем за трговање емисијама (EU ETS, European Union Emissions Trading Scheme) који функционише од 2005. године је тренутно највећи систем трговања емисијама у свету и обухвата око 11 хиљада компанија емитера гасова са ефектом стаклене баште. Компаније које учествују у овом „ограничи и тргуј“ систему тргују квотама за емисију (EUA, European Emissions Allowance) чији је број ограничен и сваке године се смањује. Једна EUA износи 1 t СО2[i]. Начин рада система за трговање емисијама је најлакше објаснити на примеру.

primer za trgovanje emisijama Прочитајте више „Трговање емисијама“