Рат за један степен – Опис конкретних акција

Претходни чланак: Рат за један степен – План

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – План) представљен је општи план који човечанство треба да предузме једном када се одлучи за борбу против климатских промена. Овај чланак садржи опис конкретних мера које би биле наш одговор на кризу током првих пет година акције, а које предлажу Пол Гилдинг и Јорген Рандерс.

1. Смањење крчења шума за 50 одсто

Смањење нето искрчене површине за 50% широм света укључујући тропске прашуме. Истовремено, комерцијално шумарство треба да се концентрише на пошумаљавање како би се апсорбовало што више угљеника. Ово ће захтевати плаћања земљама у развоју за климатске услуге које обезбеђују њихове древне шуме.

2. Затварање 1000 прљавих термоцентрала на угаљ за пет година

Затварање 1000 термоцентрала како би се емисија гасова са ефектом стаклене баште из енергетског сектора смањила за једну трећину. Ово би довело до смањења производње струје за једну шестину.

3. Смањење потрошње струје и енергетска ефикасност

С обзиром да ће се смањити производња електричне енергије неопходно је покренути кампање за унапређење ефикасности. На пример – глобална акција за промену температуре подешавања хлађења/грејања објеката за један или два степена (у зависности од годишњег доба) или масовни програми изолације објеката, инсталације ефикаснијег система за осветљење и ефикаснијих кућних апарата, соларних колектора за грејање воде,… Ово ће имати и значајан позитиван краткорочни утицај на запосленост.

4. Унапређење 1000 термоцентрала са системима за издвајање и геолошко складиштење угљеника (CCS)

Ова огромна инвестиција би била много једноставнија кроз стандардизацију на међународном нивоу. CCS технологија ће бити потребна и у наредним фазама рата како би се одстранио угљен-диоксид из атмосфере. Верује се да ће ова технологија бити обавезна јер је једноставан, иако скуп, начин за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.

 5. Изградња ветрењача и соларних електрана у сваком граду

У сваком насељу са више од 1000 становника треба изградити бар једну ветрењачу. Ако на локацији нема довољно ветра изградити соларну електрану. Ова акција ће бити моћан знак већини људи у свету да су и они део „ратних напора“.

6. Изградња огромних фарми ветрењача и соларних електрана на повољним локацијама

Покретање масовног програма обновљиве енергије који је фокусиран пре свега на електране на концентрисано сунчево зрачење, PV панеле и ветрењаче. Различите студије показују да је могуће прећи на систем који чини 100% обновљиви извори енергије релативно брзо, чак и пре 2030. године.

7. Не дозволити да отпад оде на депоније

Сви материјали и производи морају бити поновно употребљени или рециклирани, како би се повратила енергија која је потрошена за њихову производњу и транспорт. Да би се ово обезбедило потребно је међународним споразумом ограничити производњу новог алуминијума, гвожђа, пластике и производа од дрвета.

8. Смањење употребе прљавих аутомобила како би се емисија из транспортног сектора смањила за 50%

Покретање кампање за замену возила са погоном на фосилна горива са возилима са електричним погоном. Како би возачи што пре прихватили климатски неутрална возила могуће је увођење неких специјалних мера, нпр. ограничење брзине за возила на фосилна горива (замислите слику како нови електромобил претиче стари џип на аутопуту јер џип не сме да иде брзо).

9. Припрема за биогорива са CCS

Интересантно је да рат за један степен неће захтевати значајно повећање употребе биогорива за копнени транспорт. Боље је „узгајати“ целулозу и спаљивати је у термоцентралама опремљеним са системима за CCS. На овај начин би уклањали СО₂ из атмосфере и производили енергију и топлоту.

Због овога ће бити неопходно повећати производњу целулозе, нпр. пошумљавањем.

10. Приземљити половину авиона у свету

Линеарно смањење броја авиона од 10% годишње током првих пет година кроз законске прописе и ценовне политике. Ово ће убрзати развој биогорива за ваздухоплове и допринети културолошкој транзицији ка електронској комуникацији уместо лакомисленог предузимања путовања авионом.

11. Хватање или спаљивање метана

Применити глобалан програм како би се обезбедило да значајан део метана који се ослобађа током пољопривредне производње или са депонија буде сакупљен и спаљен за потребе производње енергије. Потенцијал глобалног загревања метана је 23 пута већи од потенцијала СО₂ и веома је лоша политика оставити га да слободно одлази у атмосферу.

12. Напуштање исхране протеинима који су неповољни по климатски систем

Промена ка начину исхране са мање меса чијом се производњом емитује велика количина гасова са ефектом стаклене баште.  Постоје велике разлике у врстама протеина – емисија је различита за соју, пилетину, свињетину и јунетину. Чак и овде постоји разлика између крава које пасу и крава које се хране житарицама. Треба напоменути да испаша значајно повећава способност тла да повећа способност апсорпције угљеника. Месо може бити категорисано према количини СО₂е по kg и опорезовано према том параметру. Америчка влада је током Другог светског рата спроводила кампању „Уторак без меса“.

13. Везати једну милијарду тона СО₂ у земљишту

Развити и применити пољопривредне технике којима се смањује емисија гасова са ефектом стаклене баште и максимизирају количину угљеника у земљишту. Ово ће захтевати значајну промену пољопривредне технологије и начина размишљања пољопривредника.

Идеја која стоји иза овог предлога је следећа: Неопходно је узгајити што је могуће више биљног материјала и обезбедити да везани угљеник заврши у земљишту као подземном складишту, а не да се врати у атмосферу (кроз природни процес разградње биљке).

14. Кампања „купуј мање – живи више“

Како би се финаније, ресурси и производни капацитети ослободили за критичне активности рата за један степен од велике помоћи би била кампања за смањење или бар стабилизацију потрошње угљенично-интензивних производа. Ово се поклапа са општом потребом да се економија трансформише из угљенично-интензивних активности ка климатски повољним активностима. Кампања треба да буде фокусирана на користи од вођења ниско-угљеничног живота са мање материјалних ствари.

Закључак

Иако све ове мере делују драконске и нереалне из садашње перспективе оне ће грађанима бити значајно прихватљивије када се друштво одлучи за акцију и фокусира на „оно што је неопходно“. Други светски рат је показао да оно што се сматра недостижним планом убрзо постаје нормално када се посматра у контексту ратних напора.

Одлуком да се крене у рат за један степен ће свакако доћи до значајних поремећаја јер ће се старе индустрије гасити, а људи ће се селити на локације нових економских активности. У нашем случају губици ће се свакако десити јер ће климатске промене неизбежно довести до пропасти светске економије уколико снажно не реагујемо.

Узбудљива ствар у вези са овим планом је то што за разлику од стварног рата, покретање рата за један степен неће коштати ни једног јединог живота. Уместо тога спасиће милионе. Рат за један степен неће уништити генерације младих и оставити трауматизоване преживеле, већ ће научити генерације људи будућим технологијама и покренути иновације које ће довести до нових компанија и индустрија.