5 разлога зашто су ниске цене нафте добре за животну средину

Када је почео пад цена нафте, уз још неке вести да продаја аутомобила расте забринуо сам се за судбину глобалних активности на ублажавању климатских промена и заштити животне средине. Без обзира колико еколози причали о штетности фосилних горива и климатским променама и користима од све јефтинијих обновљивих извора енергије обичан потрошач ће се на крају окренути за све јефтинијом нафтом.

Међутим, онда сам наишао на чланак 5 reasons why low oil prices are good for the environment и сви моји страхови су нестали. Колико год то деловало невероватно, ниске цене нафте су добре за животну средину.

Преведено и објављено уз дозволу аутора чланка г. Асада Рузака / Translated and published by kind permission of Mr. Assaad W Razzouk

Руке радника који ради на чишћењу нафтне мрље на Кипру. Извор: Getty Images
Руке радника који ради на чишћењу нафтне мрље на Кипру. Извор: Getty Images

Ово је прилика да укинемо субвенције за фосилна горива и уведемо цену угљеника

Ниске цене нафте треба поздравити: могу да остану ниске за дуго време и још да се додатно смање. Ево пет разлога зашто су ниске цене нафте одличне за наше здравље као и за здравље планете.

 1. Крај субвенција за фосилна горива

Нашу „журку“ са фосилним горивима делимично покрећу огромне субвенције. Ниске цене нафте дозвољавају да се ова журка настави без утицаја на џепове потрошача (читај бирача). Према подацима ММФ-а фосилна горива субвенционишемо у износу од око 1760 милијарди евра сваке године. Само у Сједињеним Америчким Државама субвенције износе око 452 милијарде евра.

Лидерство у укидању ових субвенција је недавно дошло са врло неочекиваних места: председник Индонезије Јоко Видодо је смањио субвенције за фосилна горива за 30 одсто у новембру 2014. Индија, Египат, Малезија и Мароко су предузели сличне мере.

Преплављени новом готовином, политичари троше новац на инфраструктуру и становање уместо што плаћају нафтне компаније. Ово значајно убрзава имплементацију чисте енергије у циљу остваривања енергетске сигурности. Ове мере чине материјални утицај на климатске промене: Истраживање Међународног монетарног фонда (ММФ) закључује да укидање субвенција за фосилна горива може смањити глобалну емисију угљеника за 13 одсто.

2. Нема више инвестиција у екстремну нафту

Историјски високе цене нафте у протеклих пет година су дозволиле нафтним и гасним компанија да инвестирају огроман новац и у исто време уживају велике профите. Ово је катастрофа за климу: глобална емисија угљеника наставља да расте до тог нивоа да је угрожен наш опстанак на овој планети.

Ниске цене нафте ће довести до прекидања, додуше не тренутног, већине неконвенционалних нафтних пројеката јер они сада коштају више него што на њима може да се заради (41-52 фунте по барелу наспрам мање од 17 фунти/барел за конвенционалне нафтне пројекте).

Поред тога што изгледају као места злочина над животном средином, неконвенционални нафтни пројекти су глобална катастрофа: нафта из нафтног песка (tar sands) ствара око три пута више емисије него конвенционална нафта. Недавно истраживање објављено у часопису Nature закључује да ако желимо да имамо било какву шансу у борби против климатских промена све неконвенционалне резерве нафте морају да остану под земљом.

Већ се појављују охрабрујући знаци да ћемо неконвенционалне резерве оставити трајно испод земље уколико цене нафте остану ниске: Шеврон (Chevron) је у децембру на неодређено време одложио своје планове за бушења на Арктику. Шел (Shell) ће вероватно бити приморан да кренe истим путем ове године. У америчкој индустрији шкриљаца, 550 платформи за бушење (25% од укупног броја) је на „чекању“ док је број изадих дозвола опао за 40 одсто.

3. Шанса да се уведе снажна цена угљеника

Од канадске провинције Британска Колумбија до америчких држава Калифорније и Вашингтона, преко Европске уније, Кине, Кореје и Новог Зеланда, скоро 4 милијарде људи ће бити покривено ценом угљеника до 2016. године. Међутим, јефтина нафта могла би да доведе до повећање потрошње фосилних горива, што је у супротности са циљем успостављања цене угљеника.

Ниска цена нафте је стога прилика да се осигурају стожије (више) цене угљеника док потрошачи уживају ниже цене горива. Овиме се ограничава приход нафтних компанија и инвестиције се пребацују ка зеленој економији.

Лари Самерс (Larry Summers) је недавно дао пример како би ово функционисало у САД: у тренутном окружењу ниских цена нафте, таксом на угљеник од 25 долара по тони угљеника би могло да се прикупи преко 1000 милијарди долара у наредних 10 година, док би цена гаса за потрошаче порасла за свега 25 центи.

4. Обновљиви извори нуде више сигурности

Екстремна нестабилност цене нафте (и, у мањој мери, цене гаса) показује зашто је обновљива енергија постала синоним за енергетску сигурност у већини земаља. Тешко ће вам неко прекинути довод сунца и ветра, или ће вам наплатити цену њихово коришћење.

Обновљиви извори су такође постали синоним за напредак локалних заједница: плаћање фармерима и компанијама за откуп отпада који се користи за генерисање био-енергије је много боља политика него плаћање Катару.

5. Чиста енергија је сада конкурентна, или једина опција

Ситуација се значајно изменила у односу на осамдесете, када су цене нафте пале и „убиле“ обновљиву енергију.

У Индији и Африци, стотине милиона људи који живе у енергетском сиромаштву не маре за цену нафте, гаса или угља. Они немају приступ енергији и не добијају нове термоцентрале.

Уместо тога, чиста, децентрализована енергија је њихова једина опција. У Бангладешу, на пример, око 20 милиона људи (невероватних 13 одсто становништва) су већ инсталирали кућне соларне системе. Број инсталација соларних панела се приближава нивоу од 100 хиљада на месечном нивоу.

У богатим економијама, обновљива енергија је постигла паритет цена са струјом која се добија из фосилних горива. Према Дојче банци (Deutsche Bank), у 2016. години, струја из соларних извора ће бити јефтина као и  просечна цена за струју у 47 америчких држава.

Не тако више зависна од субвенција (мада скромних када се упореди са новцем баченим на фосилна горива) индустрија обновљиве енергије је данас преокупирана развојем разумних политика које треба реализовати, укључујући предвидљиве прописе, унапређење мрежне инфраструктуре и начина да се електродистрибуције принуде да поштују своје обавезе.

Ниске цене нафте су сјајна вест за климу и истискују најштетније изворе нафте и гаса. Ниске цене нафте пружају сјајну прилику владама да укину субвенције за фосилна горива уз увођење снажне политице цене угљеника. Јефтина нафта показује зашто су обновљиви извори постали синоним за енергетску сигурност и просперитет локалних заједница.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s