Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује  добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

  1. Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“

Оптимални енергетски микс за будућност

Очекује нас један од најзанимљивијих периода у нашем развоју.

Овај чланак је настао на основу текста са блога Energy and Ecology [1].

Пети извештај IPCC садржи и занимљиву студију о поређењу изнивeлисaних трoшкoвa eнeргиje (LCOE – Levelized Cost of Energy) и интензитета емисије СО2 постојећих и комерцијално исплативих технологија за производњу енергије.

У LCOE  се урачунавају сви трoшкoви у вeзи сa набавком сирoвинaмa, прoизвoдњoм, трaнспoртoм, изгрaдњoм, људским рaдoм и oдржaвaњeм постројења за производњу енергије. Они се исказују у трошку по произведеном kWh, a нa oснoву oчeкивaних рeзултaтa тoкoм животног века постројења. [2] Прочитајте више „Оптимални енергетски микс за будућност“

The Great Disruption – књига Пола Гилдинга

Онај ко верује да је могућ константан експоненцијалан раст на физички ограниченој планет је или лудак или економиста – Кенет Боулдинг, амерички економиста

718vwUX90gL._BO2,204,203,200_PIsitb-sticker-arrow-click,TopRight,35,-76_SX385_SY500_CR,0,0,385,500_SH20_OU02_Књига The Great Disruption: How the Climate Crisis Will Transform the Global Economy је поред Шест степени најзначајнија књига о променама климе коју сам до сада прочитао. Кроз књигу о климатској кризи аутор описује економску и еколошку кризу у коју је упао наш свет. Пре финансијске кризе из 2008. године сматрало се да слободно тржиште може да реши проблем било које врсте. Еколошка ограничења и ограничене резерве природних ресурса уз огроман дуг са којим се свет суочава показују да је раст, економски раст, завршена прича. Цене робе на светским тржиштима су достигле рекордне нивое. Свет угрожава екстремна неједнакост. Људи су почели да схватају да наш проблем није само дуг, еколошка штета, неједнакост, рецесија, превелики утицај компанија. Проблем је цео пакет – систем је озбиљно оштећен. Прочитајте више „The Great Disruption – књига Пола Гилдинга“

Константно опадање односа добијене енергије и уложене енергије

Једна од најважнијих неиспричаних економских прича нашег доба (Richard Heinberg)

Један од проблема економије је тај што су економисти увек фокусирани на новац. Новац је више „језик“ него суштина економије. Економија је, и увек је била, вишак у енергетској једначини. Она је вођена законима термодинамике, а не тржишта. Прочитајте више „Константно опадање односа добијене енергије и уложене енергије“