@dobarpredak na COP-21: Dan 5

4. decembar 2015, Pariz

Današnji dan je bio obeležen pričom o subvencionisanjem fosilnih godina što je verovatno i jedna od najvažnijih tema o kojoj će se razgovarati na COP21. Eksploatacija, prerada, distribucija i korišćenje uglja, nafte i gasa je subvencionisano na više načina, ali najočiglednije primere predstavljaju direktne subvencije iz državnih budžeta i pokrivanje troškova zagađenja novcem poreskih obveznika. Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 5“

Advertisements

@dobarpredak na COP-21: Dan 4

Četvrti dan mog boravka na COP21 je protekao u sporednim aktivnostima.
Prisustvovao sam side event-ovima vezanim za vazdušni saobraćaj i pomorstvo i bio na sajmu nisko ugljeničnih tehnologija.

Vazdušni saobraćaj i pomorstvo

Zbog svog pre svega međunarodnog karaktera (90% emisije se dešava između država, a svega 10% je domaća emisija) vazdušni saobraćaj i pomorstvo od početka pregovora o globalnom smanjenju emisije imaju specijalan status. Umesto dodeljivanja ciljeva smanjenja emisije u Kjotu je 1997. godine dogovoreno da se za ove dve aktivnosti tretiraju posebno u okviru Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO, International Civil Aviation Organization), odnosno Međunarodne pomorske organizacije (IMO, International Maritime Organization) koje posluju kao deo sistema UN. Za 18 godina od kada su dobile mandat da izrade mehanizme za smanjenje emisije ICAO i IMO se nisu mnogo pomakli od početka, a kombinovana emisija iz ova dva sektora je dostigla 3-4% globalne emisije 2012. godine. Imajući u vidu snažan rast vazdušnog i pomorskog saobraćaja postoji mogućnost da emisija iz ova dva sektora čini čak 40% ukupne globalne emisije 2050. godine [1]. Dakle, ako želimo da ostanemo ispod 2 stepena moramo da rešimo CO2 koji proizvode avioni i brodovi.

Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 4“

@dobarpredak na COP-21: Dan 3

Trećeg dana COP21 nije bilo zanimljivih događaja na Buržeu. Međutim, tog dana sam prisustvovao na dva verovatno najzanimljivija događaja tokom celog boravka. Zvanično predstavljanje mreže Citizens Climate Engagement Network i projekcija filma This changes everything.

Citizens Climate Engagement Network (CCEN)

Citizens Climate Engagement Network je platforma koja treba da omogući da više ljudi bude uključeno u globalne klimatske pregovore. Nekoliko Amerikanaca je razmišljalo i došlo na ideju da formira platformu koja će olakšati stvaranje i u neku ruku upravljanje neformalnim grupama građana širom sveta. CCEN čine generalni sekretarijat i brojne „workstreams‟ koje građani sami biraju prema svojim afinitetima. Sastanci su naravno on lajn i može im se pridružiti bilo ko. Ideja se svidela i organizacijama kakve su UNICEF i UNFCCC i one su partneri u mreži.
CCEN je toliko napredovala da je u nekim državama kao što su Bangladeš i Nepal jedina politička struktura na lokalnom nivou. Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 3“

Зашто су електродистрибуције преплашене?

У ово време наглог развоја обновљивих извора енергије у свету се све више прича о „utility death spiral“ или спирали смрти електодистрибуција. О чему се заправо овде ради?

Испрекиданост понуде обновљивих извора енергије

Сунце не сија увек. Ветар не дува увек. Ово доводи до испрекиданости понуде електричне енергије из обновљивих извора какви су сунце и ветар. Мале количине струје добијене из обновљивих извора је релативно лако и јефтино интегрисати у постојеће системе за дистрибуцију електричне енергије. У случају прекида снадбевања из обновљивих извора термоцентрале на гас могу практично за један минут да исправе промене у понуди струје како би се задовољила потражња.

Међутим, електрична енергија из обновљивих извора постаје све јефтинија и често је већ сада конкурентна струји из фосилних горива. Док цена фосилних горива расту, цена обновљивих извора опада. Још једна економска предност обновљивих извора је и то што су сунце и ветар бесплатни. У Немачкој, једној од водећих држава у свету када су у питању обновљиви извори, велепродајне цене струје на тржишту опадају. Прочитајте више „Зашто су електродистрибуције преплашене?“

Рат за један степен – Опис конкретних акција

Претходни чланак: Рат за један степен – План

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – План) представљен је општи план који човечанство треба да предузме једном када се одлучи за борбу против климатских промена. Овај чланак садржи опис конкретних мера које би биле наш одговор на кризу током првих пет година акције, а које предлажу Пол Гилдинг и Јорген Рандерс.

1. Смањење крчења шума за 50 одсто

Смањење нето искрчене површине за 50% широм света укључујући тропске прашуме. Истовремено, комерцијално шумарство треба да се концентрише на пошумаљавање како би се апсорбовало што више угљеника. Ово ће захтевати плаћања земљама у развоју за климатске услуге које обезбеђују њихове древне шуме.
forest Прочитајте више „Рат за један степен – Опис конкретних акција“

Рат за један степен – План

Претходни чланак: Рат за један степен – Припрема

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – Припрема) закључили смо да човечанство може да реши проблем климатских промена.

Имајући у виду капацитет за доношење одлука, као и техничко-економски капацитет, питање није да ли можемо да решимо проблем, него услови под којима ћемо одлучити да ли да га решимо. Када доминантно мишљење буде да климатске промене угрожавају опстанак цивилизације и глобалне економије тада ће одговор на кризу бити брз. Друштвене околности ће се променити из „оно што је политички могуће“ у Черчилово „оно што је неопходно“.

Да би се преузела контрола над кризом неопходне су четири врсте акција:

  1. Масовна индустријска и економска трансформација којом би се елиминисала емисија СО2 за 20 година са смањењем од 50% у првих пет година.
  2. Ниско-ризичне и повратне мере геоинжењеринга како би се смањио пораст температуре.
  3. Уклањање 6 милијарди тона СО2 из атмосфере сваке године за наредних 100 година и његово дугорочно складиштење у подземним резервоарима, тлу и биомаси.
  4. Мере прилагођавања како би се превазишле последице и спречила геополитичка нестабилност због несташица хране, принудних миграција и конфликата око ресурса.

Прочитајте више „Рат за један степен – План“

Рат за један степен – Припрема

Пол Гилдинг је у својој књизи The Great Disruption: How the Climate Crisis Will Transform the Global Economy описао мере које човечанство треба да предузме да би се обезбедила стабилност климатског система и опстанак цивилизације. О овој књизи сам већ писао.

У овом и наредна два чланка представљам Рат за један степен, план за превазилажење климатске кризе који су пре неколико година креирали Пол Гилдинг и Јорген Рандерс (један од аутора чувене анализе Ограничења раста – The Limits to Growth).

images (1)Нема сврхе говорити: „Радимо најбоље што можемо“. Треба да радимо оно што је неопходно, сер Винстон Черчил

Вода у којој се кува жаба је све топлија. Да ли ћемо реаговати на време и спречити неконтролисане климатске промене и колапс цивилизације? Прочитајте више „Рат за један степен – Припрема“