4. decembar 2015, Pariz
Današnji dan je bio obeležen pričom o subvencionisanjem fosilnih godina što je verovatno i jedna od najvažnijih tema o kojoj će se razgovarati na COP21. Eksploatacija, prerada, distribucija i korišćenje uglja, nafte i gasa je subvencionisano na više načina, ali najočiglednije primere predstavljaju direktne subvencije iz državnih budžeta i pokrivanje troškova zagađenja novcem poreskih obveznika.
Fosilna goriva se subvencionišu od samog početka korišćenja. Jasno je da ovakav svet i ovaj nivo razvoja ne bi postojao da nismo otkrili fosilna goriva i pokrenuli industrijsku revoluciju, ali sada smo dostigli brojne planetarne granice i treba da preispitamo način korišćenja fosilnih goriva i pre svega njihovo subvencionisanje.
Vodeće globalne institucije poput UN, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda pozivaju države da izvrše poreske reforme i reforme sistema subvencionisanja kako bi se ograničila i smanjila upotreba fosilnih goriva.
Prema studiji The new climate economy koju je izradio Overseas Development Institute prepoznata su tri načina direktnog subvencionisanja: poreske olakšice, direktna izdvajanja iz budžeta i ulaganja javnih preduzeca u infrastrukturu.
Države G20 daju 452 mlrd. dolara godišnje na ovakve olakšice. I to je četiri puta više nego subvencije za obnovljive izvore energije. Članice G20 su se još 2011. godine obavezale da će postepeno ukidati fosilna goriva, ali od tada samo povećavaju subvencije.
Dodatni problem sa kompanijama koje proizvode fosilna goriva jeste da je 70% njih u državnom vlasništvu, tj. nisu prisutne na berzi. U ovom slučaju snažan pokret za deinvestiranje (divestment) njih ne pogađa i postavlja se pitanje kako naterati te državne kompanije da budu efikasnije.
Neka javna preduzeća rade u više država i praktično dobijaju subvencije na više mesta.
Prilikom ukidanja subvencija veoma je važno voditi računa o stanovnicima regiona koji žive od eksploatacije fosilnih goriva i nadoknaditi izgubljene prihode. Na primer Hilari Klinton se u svojoj predsedničkoj kampanji zalaže za dodatnu pomoć državnim školama u regionima SAD gde prihodi od uglja čine značajan deo prihoda zajednice.
Predstavnica CAN Europe je istakla jednu značajnu nedoslednost država tokom pregovaranja u okviru UNFCCC. Neke države traže finansiranje klimatske akcije, a u isto vreme subvencionišu fosilna goriva.
Napomena: Na ovim panelima je reči bilo samo o direktnom subevncionisanju fosilnih goriva. Saniranje štete usled zagađenja i/ili plaćanje troškova zdravstvene zaštite obolelih usled izloženosti zagađenom vazduhu su značajno veće od navedenih brojki. Prema studiji MMF-a ukupne subvencije za fosilna goriva u svetu iznose 5,3 biliona ili 5300 milijardi dolara (6,5% globalnog BDP-a) [1].
[1] IMF. Counting the Cost of Energy Subsidies, 2015
@dobarpredak 