Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“ →

Трговање емисијама

Европски систем за трговање емисијама (EU ETS, European Union Emissions Trading Scheme) који функционише од 2005. године је тренутно највећи систем трговања емисијама у свету и обухвата око 11 хиљада компанија емитера гасова са ефектом стаклене баште. Компаније које учествују у овом „ограничи и тргуј“ систему тргују квотама за емисију (EUA, European Emissions Allowance) чији је број ограничен и сваке године се смањује. Једна EUA износи 1 t СО₂[i]. Начин рада система за трговање емисијама је најлакше објаснити на примеру.

Прочитајте више „Трговање емисијама“ →

Кратка историја напретка – књига Роналда Рајта

Књига Роналда Рајта Кратка историја напретка (Геопоетика, 2007) спада у моје омиљене. Кратка је (140 страна + око 60 страна фуснота, библиографије и референци). Аутор на врло једноставан начин преноси поруку да је „напредак постао опасан“, али да ако будемо разумни и анализирали бродоломе који су задесили прошле цивилизације можемо да донесемо мудре одлуке како да наставимо свој пут.

Књига започиње питањима која је Пол Гоген поставио у наслову једног од својим најважнијих дела D’où venons-nous? Qui sommes-nous? Où allons-nous? (Одакле долазимо, ко смо, куда идемо).

Прочитајте више „Кратка историја напретка – књига Роналда Рајта“ →

Изјаве/вести које су обележиле #поплаве

Закључак о поплави: Бог је послао водену змију и цунами да нас казни због Параде поноса!

Прошло је два месеца од највећих поплава које је наша земља доживела. Догађаји у овој земљи се одвијају филмском брзином. Имам осећај да је од поплава прошло 300 година и да смо их већ заборавили. Е, да их не би заборавили ево кратке реторспективе шта се дешавало средином маја кроз изјаве директних учесника:

Хидрометеоролошки завод је још 10. маја најавио велике падавине, а 12. маја је дао и прву прогнозу огромних количина падавина.
На смартфону користим апликацију АccuWeather и за викенд или почетком недеље ми је изашао аларм да ће од среде почети јака и дуготрајна киша. Према подацима са апликације требало је падне више од 120 mm по m² у року од два дана. Свакоме ко и мало прати временску прогнозу и разуме се у климатске услове који владају у Србији је јасно шта ово значи. За два дана пашће кише колико падне за неколико месеци.

Циклон изнад Балкана (средина маја 2014)

Прочитајте више „Изјаве/вести које су обележиле #поплаве“ →