@dobarpredak na COP-21: Dan 4

Četvrti dan mog boravka na COP21 je protekao u sporednim aktivnostima.
Prisustvovao sam side event-ovima vezanim za vazdušni saobraćaj i pomorstvo i bio na sajmu nisko ugljeničnih tehnologija.

Vazdušni saobraćaj i pomorstvo

Zbog svog pre svega međunarodnog karaktera (90% emisije se dešava između država, a svega 10% je domaća emisija) vazdušni saobraćaj i pomorstvo od početka pregovora o globalnom smanjenju emisije imaju specijalan status. Umesto dodeljivanja ciljeva smanjenja emisije u Kjotu je 1997. godine dogovoreno da se za ove dve aktivnosti tretiraju posebno u okviru Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO, International Civil Aviation Organization), odnosno Međunarodne pomorske organizacije (IMO, International Maritime Organization) koje posluju kao deo sistema UN. Za 18 godina od kada su dobile mandat da izrade mehanizme za smanjenje emisije ICAO i IMO se nisu mnogo pomakli od početka, a kombinovana emisija iz ova dva sektora je dostigla 3-4% globalne emisije 2012. godine. Imajući u vidu snažan rast vazdušnog i pomorskog saobraćaja postoji mogućnost da emisija iz ova dva sektora čini čak 40% ukupne globalne emisije 2050. godine [1]. Dakle, ako želimo da ostanemo ispod 2 stepena moramo da rešimo CO2 koji proizvode avioni i brodovi.

Jedno od rešenja koje su predložili istraživači Ecole d’économie de Paris jeste uvođenje takse na putničke karte čiji bi se prihodi koristili za klimatsku akciju. Njihov zaključak je taj da ne bi došlo do pada potražnje ukoliko bi se uvela taksa od nekoliko procenata na avionske karte jer su korisnici vazdušnog saobraćaja građani sa višom kupovnom moći i cena često nije odlučujući faktor.

Naravno, predstavnik industrije IATA (International Air Transport Association) je negativno komentarisao ovu ideju tvrdeći da je vazdušni saobraćaj već sada značajno opterećen raznim nametima.

Uvek mi je zanimljivo da prisustvujem događajima kada predstavnici industrije pokušavaju nekako da opravdaju sektor koji predstavljaju bez obzira koliko taj sektor donosi problema planeti i živom svetu na njoj. Predstavnik IATA nije bio izuzetak i do kraja radionice je pokušavao da pronađe opravdanja zašto vazdušni saobraćaj i dalje nije podvrgnut nekom mehanizmu za smanjenje emisije iako je i njemu očigledno bilo jasno da to nije fer.

Zašto čeličane i cementare moraju da smanje emisiju, a vazdušni i pomorski saobraćaj ne?

Sajam nisko ugljeničnih tehnologija

Sajam je bio lociran izvan COP-a na mestu gde se nalazi čuveni Musée de l’Air et de l’Espace (Vazduhoplovni i svemirski muzej). Muzej je ovom prilikom na moju žalost bio zatvoren. Imajući u vidu francusku istoriju vazduhoplovstva i svemirski program kladim se da ima mnogo šta da pokaže. Reći ću samo dve reči: Konkord i Ariana.

Sajam nisko ugljeničnih tehnologija je okupio proizvođače sistema za obnovljive izvore energije, nuklearne energije i unapređenje energetske efikasnosti.

Na sajmu ste mogli da se upoznate i sa načinom proizvodnje solarnih panela. Kako se od kamena dolazi do najsofisticiranijih sistema koji omogućavaju pretvaranje sunčeve svetlosti u električnu struju ili rad svemirskih sondi na udaljenosti od nekoliko desetina miliona kilometara od Sunca.

Sajam je obeležio i panel naučnika (među njima i Džejms Hansen i Ken Kaldeira) koji je tvrdio da 100% obnovljiva energija nije moguća i pozvao zemlje sveta da razmotre instaliranje nuklearnih elektrana kao jedno od rešenja za smanjenje emisije i dostizanje potpune dekarbonizacije. Ovo se posebno odnosi na Indiju i Kinu koje planiraju instalaciju velikih termocentrala na ugalj i nuklearke su jedina nada za njih. Diskusija je obilovala pitanjima iz oba tabora (pro- i anti-nuklearnih).

WP_20151203_002
Iskreno govoreći kao ekološkom aktivisti mi se nije dopalo što naučnici ovog kalibra zagovaraju promovisanje četvrte generacije nuklearne energije koja još nije ni razvijena, a na račun obnovljivih tehnologija kakve su solarni PV paneli i vetrenjače koje se već masovno instaliraju širom sveta. Džejms Hansen koga mnogi opisuju kao „oca‟ klimatskog pokreta ne treba da promoviše nuklearnu energiju kad adekvatne zamene već postoje. Iako je Hansen i dalje jedan od najvećih naučnika našeg vremena, ovaj panel mu nije trebao. Dosta aktivista uključujući i mene je bilo vrlo zbunjeno.

Renault ZOE

WP_20151204_19_59_16_Pro
Renault ZOE je jedan od automobila iz COP21 flote električnih vozila i vozio sam se u njemu.
Na Šanzalizeu postoji Renault-ov salon i ZOE je u njemu na počasnom mestu. Imajući u vidu kvalitete ovog vozila to i nije čudno.
Francuska električna energija je zbog velikog broja nuklearnih elektrana nisko-ugljenična tako da ovaj automobil predstavlja pravi izbor za smanjenje emisije iz saobraćaja.
Pri tome je i značajno jeftinji od konkurencije. Ukoliko živite u Francuskoj cena ovog automobila na električni pogon uz sjajnu osnovnu opremu je tek oko 15000 EUR (oko 6000 EUR je bonus koji isplaćuje država).
Zanimljiva stvar u vezi ovog automobila jeste da mesečnom pretplatom u iznosu od oko 80 EUR (jedan do jedan ipo rezervoar benzina) obezbeđujete doživotnu zamenu baterija (kada njihov kapacitet padne ispod 75% početnog).

[1] Emission Reduction Targets for Aviation and Shipping (European Parliament, 2015)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s