@dobarpredak na COP-21: Dan 6

5. decembar 2015, Pariz

Okupljanje Climate Reality Leadership Corps

Organizacija The Climate Reality Project je okupila članove mreže Climate Reality Leadership Corps koji su se nalazili u Parizu povodom COP21. Prigodan govor je održao predsednik organizacije Al Gor, nekadašnji američki potpredsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2007. godine za svoj rad na podizanju svesti o problemu klimatskih promena.

Kao jednu od najznačajnijih stvari na COP21 Al Gor je istakao to da su svi šefovi država u svojim početnim obraćanjima prvog dana COP21 istakli da su klimatske promene ljudski uzrokovane, tj. nema poricivača (deniers) među predsednicima. To je velika stvar. Deo zasluga za ovakav scenario sigurno imamo i mi članovi Climate Reality Leadership Corps kojih ima preko 8000 na svetu i koji su do sada održali više od 16000 prezentacija o klimatskim promenama.

Američki Senat – mesto gde sve dobre ideje umiru!

Al Gor

Al Gor je istakao da je 75% novih postrojenja za proizvodnju energije u Americi spada u grupu obnovljivih izvora, dok je taj procenat u svetu oko 50%.

Stvari se dešavaju sporije nego što možeš da zamisliš, ali se onda dese mnogo brže nego što možeš da shvatiš.

(nije Al Gor, on je citirao nekoga)

Potencijal obnovljivih izvora energije

U američkom paviljonu na COP21 nazvanom US Center 2015 Paris Nacionalna laboratorija za obnovljive izvore energije (NREL, National Renewable Energy Laboratory) je održala prezentaciju i panel o svojim aktivnostima na prikupljanju podataka o potencijalu obnovljivih izvora energije, pre svega vetra i sunčeve energije.
Prošle godine u svetu je instalirano 120 GW kapaciteta obnovljivih izvora energije (OIE). Prema proceni NREL-a, 50% globalne proizvodnje struje 2040. godine će biti iz obnovljivih izvora. Jedna od karakteristika OIE je i to što na jednoj lokaciji može biti više izvora energije (vetar, sunce, biomasa) što ih čini veoma fleksibilnim pri izboru optimalnog rešenja.
NREL prikuplja podatke o potencijalu obnovljivih izvora širom sveta i do sada je obrađeno oko 50 država. Na ovoj radionici prikazani su podaci o potencijalu energije vetra na Filipinima. Nakon obrade podaci su postavljeni na internet i može im se pristupiti potpuno besplatno.

Analiza potencijala se sastoji iz pet faza: procena ukupnog resursa, procena suboptimalnog resursa, uključivanje zaštićenih područja, pristup distributivnoj mreži i putevima i definisanje resursa gde je isplativo razvijati projekte obnovljive izvore energije.

Napomena: Visina vetrenjača se konstantno povećava i neophodno je da analiza sadrži podatke koji su izračunati za trenutnu tehnologiju koja se koristi. Procena resursa na 50 m u doba kada se prave vetrenjače od 120 m (visina centra rotora) je potpuno beskorisna. Trenutno ograničenje veličine vetrenjača je uzrokovano mogućnošću transporta delova.

Na panelu je istaknut značaj smanjenja tzv. mekih troškova (soft costs), a koji se odnose na obučavanje instalera, izdavanje dozvola, promociju u zajednici i slično. Cene solarnih panela su slične širom sveta, ali meki troškovi stvaraju razliku u dostupnosti OIE u različitim državama.

Brad Johnson iz Resource Mobilization Advisors je istakao da je razvoj OIE jedino moguć kao privatno-javno partnerstvo. Projektne aktivnosti se sprovode od strane kompanije, dok za konceptualni deo poput prikupljanja podataka treba da budu zadužene javne službe.

Kada je u pitanju tranzicija na obnovljive izvore energije mali instaleri su na prvoj linija fronta. Oni nemaju resurse za prikupljanje podataka i nemaju kredibilitet da ubede potencijalne korisnike o koristima OIE. Međutim, kada se korisnicima prezentuju podaci koje su uradile vladine institucije na naučnoj i neporfitnoj bazi priča je drugačija. Isto tako, ovako dobijeni podaci su korisni i u dijalogu sa bankarima.

Satelitski podaci značajni za analiziranje klimatskih promena

Na istom mestu, u američkom paviljonu, NASA je na svom Hyperwall-u predstavila brojne zanimljive analize satelitskih podataka koji nam govore o promenama u Zemljinoj atmosferi i klimatskom sistemu.

Napomena: Poslednjih meseci čitam dosta o astronomiji i istraživanjima svemira i ovo mi je bila prilika da prvi put u životu upoznam ljude koji rade za NASA, u ovom slučaju JPL (Jet Propulsion Laboratory).

NASA upravlja flotom koju čini veliki broj satelita čiji je zadatak da prikupljaju podatke o stanju planete.

Jedna od prvih projekcija je obuhvatala promenu globalne prosečne temperature od 1880. do 2011. godine. Evidentno je da se svet zagreva.

Ostatak zanimljivih priča sa NASA-inog Hyperwall-a možete pronaći ovde i ovde.

Pathway to Paris

Pathway to Paris je bio muzičko-aktivistički spektakl koji su organizovale Amerikanke Jesse Paris Smith i Rebecca Foon u jednom od pozorišta na Monmartru. Iskreno govoreći muzički deo me nije zanimao (mada sam imao priliku da čujem jednog tibetanskog muzičara). Hteo sam da vidim i čujem Bila Mekibena, ekološkog „rok stara“.

Bil Mekiben je osnivač 350.org i sa grupom od sedam studenata je uspeo da dovede klimatske promene u središte američke predsedničke kampanje 2012 godine. Takođe, Mekiben je jedan od osnivača kampanje protiv kanadsko-američkog naftovoda Keystone XL. Nakon šest godina kampanje projekat izgradnje Keystone XL je na kraju odbačen od strane američkog predsednika Obame.

Mekiben i 350.org su pokretači globalne kampanje za deinvestiranje iz fosilnih goriva (Go Fossil Free, Divestment). Kampanja je do sada postigla zapažen uspeh pre svega podizanjem svesti institutucionalnih investitora (penzioni fondovi, zadužbine i univerziteti) o riziku ulaganja u fosilna goriva.

Ugljenični budžet je količina fosilnih goriva koju možemo da potrošimo, a da zadržimo kakvu takvu šansu da se globalno zagrevanje ograniči na 2°C. U jednom momentu u bliskoj budućnosti naftnim i gasnim kompanijama, kao i proizvođačima uglja biće onemogućeno da dalje eksploatišu ove vidove energije i njihove akcije će vredeti 0 (nula). Iako su dividende od naftnih i gasnih kompanija unosan posao, to je značajan rizik za vlasnike njihovih deonica i oni razmatraju prodaju udela. Neki fondovi su to već uradili. Na ovaj način će se smanjiti javna podrška fosilnim gorivima i oslabiti njihov položaj u društvu, a samim tim i uticaj na donosioce odluka.

Bil Mekiben je svoj govor na Pathway to Paris započeo zahvalnicom novinarima istraživačima koji su otkrili prevaru treće najveće kompanije u svetu – ExxonMobil-a. Naime, upravo je otkriveno da je ExxonMobil znao da emisija CO2 iz upotrebe fosilnih goriva uzrokuje klimatske promene. I to su znali pre tri-četiri decenije. Uprkos tome ExxonMobil je finansirao „prodavce sumnje“ i na taj način stvarao zabunu oko naučnog konsenzusa po pitanju odgovornosti za klimatske promene. Umesto što se naučnici i aktivisti 30 godina bore da dokažu povezanost ljudskih aktivnosti i klimatskih promena mogli smo za to vreme da pronađemo rešenja za najveći problem današnjice.

Druga poruka koju je Mekiben poslao jeste da posle Pariza i COP21 borba tek počinje. Bez obzira kakav na kraju dogovor bude transformacija će biti duga, biće dosta prepreka i neće se baš svi slagati s njom. Postojeći sistem će i dalje davati otpor promenama.

Pole to Paris

U pauzi Pathway to Paris upoznao sam se sa klimatologom Danijelom Prajsom (Daniel Price), osnivačem i direktorom Pole to Paris kampanje.
Pole to Paris je javna kampanja podizanja svesti pred COP21.

Dvojca mladih naučnika Daniel Price i Erlend Moster Knudsen su putovali svetom i pričali o klimatskim promenama kako bi premostili jaz između nauke i građana.
Danijel, specijalista za Antarktik je započeo vožnju biciklom sa Novog Zelanda i nakon 10000 km vožnje i prolaska kroz Indokinu, Kinu, Mogoliju, Rusiju i Evropu stigao u Pariz (kroz Rusiju je putovao vozom i zato nije 17000 već 10000 km). Erlend je specijalista za Arktik i trčao je 3000 km od Severnog pola do Arktika.

Cilj kampanje je inspirisanje novih generacija. Mladi danas će biti lideri sutra i oni moraju da razumeju uticaje klimatskih promena. Današnji mladi su prva generacija koja će morati da se suoči sa ozbiljnim klimatskim i ekološkim promenama, ali i poslednja generacija koja ima priliku da deluje i stvar okrene na bolje.

Kada je saznao da sam iz Srbije Danijel se prisetio jednog zanimljivog događaja. Negde u sred pustinje u Mongoliji, Danijel je sreo jednog biciklistu koji je vozio u suprotnom smeru od njega. To je bio neki biciklista iz Srbije na putu za Japan.