430 do Beograda

Vozove jednostavno obožavam. Kao student sam proputovao celu Evropu vozom (InterRail). Bio čak do Porta (4 dana i 3 noći u vozu). I sada dok putujem poslovno po Evropi nakon sletanja obično to bude voz od aerodroma do centra grada ili nekog udaljenijeg odredišta. O vozovima često pričam po povratku sa putovanja jer smatram da stanje železnice u nekoj zemlji dosta govori o toj zemlji uopšte. Kada pomislim na Nemačku, ja mislim o njenim vozovima. Nemam iskustva sa japanskom železnicom, ali nemački vozovi su za mene pojam tačnosti (poslednji put kad sam bio u Vestfaliji malkice su više kasnili i bilo je nekih neočekivanih problema – možda ima veze sa ukupnom ekonomskom krizom). Kada mislim o Francuskoj ustvari mislim o TGV-u (350 kmh) ili Gare du Nord (više od 2000 vozova dnevno).

Što se tiče srpskih vozova imam manje iskustva nego sa evropskim. Pre 23 godine Beograd-Bar-Beograd. Tri puta do Beča (2001, 2002 i 2006 – super iskustvo). Pre osam godina Beograd-Solun (prođe me jeza svaki put kad pomislim na to putovanja). Pre nekih sedam godina Sremski Karlovci-Beograd. Pre četiri godine Beograd-Budimpešta (kad su razbojnici hteli da mi provale u kupe). I pre par meseci Beograd-Novi Beograd (bio sa sinom na Železničkoj stanici da mu pokažem vozove i završili u Stadler-u vozeći se jednu stanicu). O srpskim vozovima svi imamo neko mišljenje i slušamo razne priče. Uglavnom negativne.

430 je broj sada međunarodnog voza od Bara do Beograda. Ušao sam u Užicu. Supruga i sin su ostali na Zlatiboru. Iako sam dobio savet supruge i još nekih dobronamernih ljudi da uzmem direktan autobus (vožnja traje oko 3h30min) odlučio sam se za avanturu zvanu – putovanje vozom po Srbiji. I to iz tri najmanje razloga: Прочитајте више „430 do Beograda“

Advertisements

@dobarpredak na COP-21: Dan -1

Beograd-Minhen-Pariz, 29. novembar 2015.

Preko Minhena sam danas stigao u Pariz. Juče sam držao prezentaciju o klimatskim promenama za mlade istraživače u Petnici i jedan od njih me je pitao kako idem u Pariz i na moj odgovor da letim, on je pitao: Što? Pa, zato što drugačije ne može. Ekološkim aktivistima se često prebacuje što lete, voze se automobilima, uopšte, zato što kao i svi ostali ljudi troše fosilna goriva i na taj način doprinose klimatskim promenama. Odgovor na ovu kritiku je jednostavan: Mi živimo u svetu gde su fosilna goriva glavna i upravo to želimo da promenimo. Ne postoji drugi vid prevoza osim onog koji na ovaj ili onaj način troši fosilna goriva. I to želimo da promenimo. Da je situacija drugačija, tj. da nema zagađenja koje fosilna goriva proizvode ne bi ni trebalo da se organizuje klimatska konferencija. Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan -1“

Поређење политика за смањење емисије угљен-диоксида

Преведeно и објављено уз дозволу Клајва Елсворта, Лондон, Велика Британија / Translated and published by kind permission of Mr Clive Elsworth, London, United Kingdom Прочитајте више „Поређење политика за смањење емисије угљен-диоксида“

Овако ће изгледати наш паклени свет након што достигнемо тачке преокрета у глобалном загревању

Овај чланак је превод чланка This Is What Our Hellish World Will Look Like After We Hit the Global Warming Tipping Point ауторке Ребеке Лебер (Rebecca Leber) објављеног на интернет порталу New Republic 21.12.2014. године

Општеприхваћена претпоставка политике о климатским променама је да свет мора ограничити раст глобалне температуре на 2 степена Целзијуса изнад нивоа пре индустријске револуције, или ће ризиковати достизање тачака преокрета (tipping points) након којих утицај климатских промена постаје неповратан. Овај број датира још из 1975. године, када је економиста Вилијам Нордхаус (William Nordhaus) предложио да би загревање за више од 2°С „одвело климу ван граница које су опажене за период од последњих неколико стотина хиљада година.“ До 1990-их, 2°С се усталио у научној заједници, а затим и у политици, када је Европски савет 1996. године затражио да 2°С буде црвена линија за глобално загревање за Уједињене нације. Тек пре четири године, на климатској конференције у Канкуну, у Мексику, државе су се коначно обавезале да ће „ограничити повећање просечне глобалне температуре на испод“ два степена Целзијуса. Прочитајте више „Овако ће изгледати наш паклени свет након што достигнемо тачке преокрета у глобалном загревању“

Наш избор: Путеви решавања климатске кризе – књига Ала Гора

Након огромног успеха књиге „Непријатна истина“ Ал Гор је 2009. године објавио књигу Наш избор. Књига Наш избор: Путеви решавања климатске кризе се у Србији појавила у издању Геопоетике 2010. године. За разлику од Непријатне истине која говори о реалности климатских промена и потреби да се прихвати одговорност за њих, књига Наш избор говори о решењима климатске кризе. Као што и сам наслов каже наш је избор којим ћемо путем поћи. Да ли ће нашу генерацију потомци посматрати као „архитекте уништења људског рода“ која их је осудила на бесконачно погоршање услова живота или као генерацију која је прихватила историјску мисију која је достојна свих напора. Прочитајте више „Наш избор: Путеви решавања климатске кризе – књига Ала Гора“

Трговање емисијама

Европски систем за трговање емисијама (EU ETS, European Union Emissions Trading Scheme) који функционише од 2005. године је тренутно највећи систем трговања емисијама у свету и обухвата око 11 хиљада компанија емитера гасова са ефектом стаклене баште. Компаније које учествују у овом „ограничи и тргуј“ систему тргују квотама за емисију (EUA, European Emissions Allowance) чији је број ограничен и сваке године се смањује. Једна EUA износи 1 t СО2[i]. Начин рада система за трговање емисијама је најлакше објаснити на примеру.

primer za trgovanje emisijama Прочитајте више „Трговање емисијама“