Овај чланак је превод чланка This Is What Our Hellish World Will Look Like After We Hit the Global Warming Tipping Point ауторке Ребеке Лебер (Rebecca Leber) објављеног на интернет порталу New Republic 21.12.2014. године
Општеприхваћена претпоставка политике о климатским променама је да свет мора ограничити раст глобалне температуре на 2 степена Целзијуса изнад нивоа пре индустријске револуције, или ће ризиковати достизање тачака преокрета (tipping points) након којих утицај климатских промена постаје неповратан. Овај број датира још из 1975. године, када је економиста Вилијам Нордхаус (William Nordhaus) предложио да би загревање за више од 2°С „одвело климу ван граница које су опажене за период од последњих неколико стотина хиљада година.“ До 1990-их, 2°С се усталио у научној заједници, а затим и у политици, када је Европски савет 1996. године затражио да 2°С буде црвена линија за глобално загревање за Уједињене нације. Тек пре четири године, на климатској конференције у Канкуну, у Мексику, државе су се коначно обавезале да ће „ограничити повећање просечне глобалне температуре на испод“ два степена Целзијуса.
Упркос томе што је стар скоро 40 година, овај температурни праг остаје контроверзан и то не без разлога. Прво: Прилично је произвољан. Друго: Није реалан. Како би остали у оквиру 2°С, глобално загађење угљеником би морало да почне да опада у наредној деценији (подаци из извештаја Програма Уједињених нација за животну средину – United Nations Environmental Program Emissions Gap Report). Нето емисија гасова са ефектом стаклене баште би морала да достигне нула до краја века.
Другим речима, ми нисмо ни близу тога да останемо у оквиру овог циља. Загађење и даље расте, а глобална температура ће се свакако подићи за 0,8°С изнад нивоа пре индустријске револуције, ако укључимо загађење које смо до сада емитовали и загађење које ћемо емитовати у кратком и средњем року.
Како постаје јасно да међународни разговори неће успети да испуне тај циљ, неки позивају да се он напусти у потпуности.
Чланак објављен у часопису Nature у октобру 2014. године тврди да уместо тога треба посматрати различите „виталне знаке,“ као што су екстремни догађаји широм планете. Преговарачи на децембрској климатској конференцији у Лими, Перу, су препознали да би смањења емисије која су најавиле државе довела до загревања између 2 и 4 степени. Док многи истичу да је 2°С нереално низак циљ, научници преиспитују да ли је овај циљ већ превисок.
Kлиматолог Гавин Шмит (Gavin Schmidt) из NASA је упоредио праг од 2°С са ограничењем брзине: Вожња бржа од ограничења не значи да је катастрофа сигурна, али свакако повећава ризик од тога. „То значи да уколико брже улазите у кривине, то ће бити опасније“, рекао је он. „Ниво прилагођавања који једна особа може да размотри веома зависи од тога одакле она долази, каква је њена култура, колико је отпорна, и колико новца јој треба да се прилагоди“.
Хајде да кажемо да смо се помирили са будућом реалношћу у којој је глобална температура два пута виша од садашњег циља. Ова будућност није ни мало невероватна, јер „садашњи тренд емисија вероватно води свет на пут ка загревању од 4°С до краја века“, како се наводи у извештају Светске банке из 2014.
Како би планета могла изгледати на том нивоу глобалног загревања?
Једноставнијим речником него што га научници обично користе, извештај је описао утицај загревања од 4°С као „уништавајући“. „С обзиром да постоји неизвесност о потпуној природи и величини утицаја, није сигурно да је адаптација на свет топлији за 4°С могућа“. „Заједнице, градови и државе би доживели озбиљне поремећаје, штете и пресељења, са неједнаким утицајим од ових ризика.“
Научници верују да при загревању од око 2°С огромни ледени покривачи на Гренланду и западном Антарктику постају нестабилни и незаустављиво се топе. Уколико се западноантарктички ледник истопи у целости доћиће до подизања нивоа мора за више од три метра. Ако се и лед са Гренланда отопи то ће додати још 7 метара. И даље је спорно колико би векова ово топљење трајало, али бројне студије из прошле године показују да се лед топи у забрињавајућом брзином. У новембру 2014. године, четири студије су показале да ови ледени покривачи могу бити нестабилнији него што су то показивали претходни модели. Ово би значило да су тренутне пројекције подизања нивоа мора од 1,2 m до краја века превише конзервативне. Једна од тих анализа, коју су урадили NASA и Универзитет Калифорнија у Ирвајну (University of California at Irvine), показује да је западни Антарктик губио воду која је еквивалентна маси Монт Евереста сваке две године за протеклих 21 година.
Ово може да промени мапу света каквог га знамо. Око 12,3 милиона људи у САД живи на копну које ће бити потопљено ако се море подигне за 3 метра. Climate Central показује на кога би у Америци ово утицало: http://sealevel.climatecentral.org/surgingseas/widget/
Неконтролисане климатске промене ће подстаћи појаву већих екстрема широм света. Већ доживљавамо више просечне температуре. Првих 11 месеци 2014. године наводи на то да је та година на путу да буде најтоплија икад забележена. Ове последице ће бити још горе у свету који је топлији за 4°С него прединдустријско доба. Према извештају Светске банке најхладнији месеци у тропским регионима ће вероватно бити „значајно топлији него најтоплији месеци у 20. веку“. Летњи месеци у Медитерану, Северној Африци, и на Блиском истоку ће премашити данашње топлотне екстреме. Делови Африке, Блиског истока и Јужне Азије суочиће се са разорним сушама као температура расте. Производња хране ће значајно опасти, а залихеводе ће се испразнити, док светска популација расте. Нема сумње да ће заједно с овим, порасти учесталост и озбиљност људских сукоба.
@dobarpredak 