Skladištenje energije

Оbnоvlјivi izvоri еnеrgiје prеdstаvlјајu prоmеnlјiv izvоr еnеrgiје. Drugim rеčimа, suncе i vеtаr nisu dоstupni uvеk, а u nеkim trеnucimа pružајu višе еnеrgiје nеgо štо bi bilо pоtrеbnо. Nајvеći izаzоv pri еksplоаtаciјi оbnоvlјivih izvоrа еnеrgiје је kаkо оvе prоmеnlјivе izvоrе еnеrgiје uklјučiti u еnеrgеtski sistеm kојi trеbа dа оbеzbеdi еnеrgiјu nа оnоm mеstu gdе је pоtrеbnо i u kоličini kоја је zаhtеvаnа pоsеbnо u pеriоdimа nајvеćе pоtrоšnjе. Оvај zаhtеv sе trаdiciоnаlnо оbеzbеđuје uz pоmоć vеlikih gеnеrаtоrа kоје pоkrеćе tоplоtnа еnеrgiја dоbiјеnа sаgоrеvаnjеm uglја. Dоdаtnо nа оvo „bаznо оptеrеćеnjе“ upоtrеblјаvајu sе turbinе nа gаs kоје sе mоgu vrlо brzо pоkrеnuti i оbеzbеditi dоdаtnu еnеrgiјu u pеriоdimа kаdа sе tо zаhtеvа.

Cеnа prоizvоdnjе еnеrgiје iz оbnоvlјivih izvоrа znаčајnо оpаdа zbоg tеhnоlоškоg rаzvоја, аli i svе vеćе upоtrеbе (economy of scale). Оvо dоvоdi dо prоdоrа оbnоvlјivih izvоrа nа tržištе јеr su оni svе isplаtiviјi. Прочитајте више „Skladištenje energije“ →

Politička revolucija u Americi je počela

Ovi rečima kandidat za nominaciju Demokratske stranke za predsedničke izbore Berni Sanders je opisao rezultate stranačkog glasanja u Ajovi. Šta se to dešava u Americi?

Ko je Berni Sanders?

Za Bernija Sandersa (Bernie Sanders), nezavisnog senatora iz Vermonta sam čuo prvi put kada se pojavljivao na događajima zajedno sa njegovim zemljakom i saborcem, istaknutim klimatskim aktivistom, Bilom Mekibenom, kao i sa progresivnom kanadskom autorkom Naomi Klejn. Sandersovu kampanju za predsednika sam počeo da pratim još pre nekih godinu dana kada je još uvek bilo pitanje da li će uopšte, jer je nezavisni senator, dobiti priliku da učestvuje u trci za stranačku nominaciju demokrata. Republikacni nisu dolazili u obzir, a svi znamo da je američki politički sistem dvopartijski. Poslednji predsednik koji nije bio iz ove dve partije je izabran još 1850. godine (Millard Fillmore, 1850-1853).

Sanders (74) sebe opisuje kao socijal-demokratu. U politici je „čitav život“. Osamdesetih je u dva mandata bio gradonačelnik Burlingtona (najvećeg grada američke države Vermont). Kasnije su usledile karijere u Predstavničkom domu (1991-2007) i Senatu (od 2007. godine).
Прочитајте више „Politička revolucija u Americi je počela“ →

430 do Beograda

Vozove jednostavno obožavam. Kao student sam proputovao celu Evropu vozom (InterRail). Bio čak do Porta (4 dana i 3 noći u vozu). I sada dok putujem poslovno po Evropi nakon sletanja obično to bude voz od aerodroma do centra grada ili nekog udaljenijeg odredišta. O vozovima često pričam po povratku sa putovanja jer smatram da stanje železnice u nekoj zemlji dosta govori o toj zemlji uopšte. Kada pomislim na Nemačku, ja mislim o njenim vozovima. Nemam iskustva sa japanskom železnicom, ali nemački vozovi su za mene pojam tačnosti (poslednji put kad sam bio u Vestfaliji malkice su više kasnili i bilo je nekih neočekivanih problema – možda ima veze sa ukupnom ekonomskom krizom). Kada mislim o Francuskoj ustvari mislim o TGV-u (350 kmh) ili Gare du Nord (više od 2000 vozova dnevno).

Što se tiče srpskih vozova imam manje iskustva nego sa evropskim. Pre 23 godine Beograd-Bar-Beograd. Tri puta do Beča (2001, 2002 i 2006 – super iskustvo). Pre osam godina Beograd-Solun (prođe me jeza svaki put kad pomislim na to putovanja). Pre nekih sedam godina Sremski Karlovci-Beograd. Pre četiri godine Beograd-Budimpešta (kad su razbojnici hteli da mi provale u kupe). I pre par meseci Beograd-Novi Beograd (bio sa sinom na Železničkoj stanici da mu pokažem vozove i završili u Stadler-u vozeći se jednu stanicu). O srpskim vozovima svi imamo neko mišljenje i slušamo razne priče. Uglavnom negativne.

430 je broj sada međunarodnog voza od Bara do Beograda. Ušao sam u Užicu. Supruga i sin su ostali na Zlatiboru. Iako sam dobio savet supruge i još nekih dobronamernih ljudi da uzmem direktan autobus (vožnja traje oko 3h30min) odlučio sam se za avanturu zvanu – putovanje vozom po Srbiji. I to iz tri najmanje razloga: Прочитајте више „430 do Beograda“ →

2015. gоdinа – 5 nајznаčајniјih mоmеnаtа u оblаsti klimаtskih prоmеnа

1. Pariski sporazum

O klimatskim pregovorima u Parizu i sporazumu koji je sklopljen je na ovom blogu pisano dosta. Pariski sporazum je odmah po usvajanju ocenjen kao istorijski. On to svakako i jeste. Nakon 23 godine pregovora i usvajanja Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC) čovečanstvo se konačno ujedinilo u jednom cilju – smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Po prvi put međunarodni klimatski sporazum uspostavlja odgovornost svih država za ublažavanje klimatskih promena (nema više podele na razvijene zemlje i zemlje u razvoju). Dogovor je univerzalan.

cop-paris-perspective-cropped

Sporazumom je dogovoreno da se globalno zagrevanje zaustavi na +2°C u odnosu na temperaturu pre industrijske revolucije, sa kaluzulom da se učine napori da se granica smanji na +1,5°C kako bi se sprečile pogubne posledice klimatskih promena posebno na zemlje u razvoju i male ostrvske zemlje.

Прочитајте више „2015. gоdinа – 5 nајznаčајniјih mоmеnаtа u оblаsti klimаtskih prоmеnа“ →