Ovi rečima kandidat za nominaciju Demokratske stranke za predsedničke izbore Berni Sanders je opisao rezultate stranačkog glasanja u Ajovi. Šta se to dešava u Americi?
Ko je Berni Sanders?
Za Bernija Sandersa (Bernie Sanders), nezavisnog senatora iz Vermonta sam čuo prvi put kada se pojavljivao na događajima zajedno sa njegovim zemljakom i saborcem, istaknutim klimatskim aktivistom, Bilom Mekibenom, kao i sa progresivnom kanadskom autorkom Naomi Klejn. Sandersovu kampanju za predsednika sam počeo da pratim još pre nekih godinu dana kada je još uvek bilo pitanje da li će uopšte, jer je nezavisni senator, dobiti priliku da učestvuje u trci za stranačku nominaciju demokrata. Republikacni nisu dolazili u obzir, a svi znamo da je američki politički sistem dvopartijski. Poslednji predsednik koji nije bio iz ove dve partije je izabran još 1850. godine (Millard Fillmore, 1850-1853).
Sanders (74) sebe opisuje kao socijal-demokratu. U politici je „čitav život“. Osamdesetih je u dva mandata bio gradonačelnik Burlingtona (najvećeg grada američke države Vermont). Kasnije su usledile karijere u Predstavničkom domu (1991-2007) i Senatu (od 2007. godine).
Posledice finansijske krize iz 2008. godine (povećanje nezaposlenosti, broja beskućnika, rastuća nejednakost), a posebno način na koji je rešena (dodela ogromnog novca poreskih obveznika bankama, te potpuna amnestija odgovornih za krizu) je dovela do stvaranja velikog broja građanskih pokreta širom sveta koji su tražili pravedniji kapitalizam i jednako društvo. Dugogodišnja borba koju su kroz serije protesta protiv vladinih mera štednje vodili pokreti poput Occupy, 15-M ili razne Blokadije (videti knjigu ili film Naomi Klejn This Changes Everything: Capitalism vs. The Climate) nije dovela do rezultata koji su bili postavljeni. Imajući u vidu prirodu ovih pokreta pitanje je da li je tu išta i bilo definisano kao rezultat, ali su pokrenuli javnu debatu o tome kakvo društvo želimo. Takvi dijalozi su doveli do pojave, ali i do značajnih izbornih uspeha političkih pokreta poput Podemos ili Syriza. Slično se može reći i za pojavu Sandersa u Americi.
Pre krize je mogao da bude samo nezavisni kongresmen iz progresivnog Vermonta, ali sada taj socijal-demokrata kako sebe naziva, ili populista i komunista kako ga nazivaju protivnici, ima šanse da bude predsednik još uvek najveće političke, ekonomske i vojne sile na svetu. Dugo vremena je bilo pitanje da li će uopšte dobiti šansu da se nominuje unutar Demokratske stranke, a kada je to prihvaćeno, rezultati unutarstranačkih glasanja pokazuju da Sandersova kampanja neće biti samo pokušaj da se kampanja Hilari Klinton skrene ulevo, već da će to biti borba do kraja između starih principa na kojima se zasniva vlast u SAD (snažan uticaj Volstrita i naftnih kompanija), a čiji je kandidat Hilari Klinton i nove prograsivne Amerike koja želi da promeni status quo i obnovi demokratiju, a koja podržava Sandersa. Pobednik izbora unutar Demokratske stranke će verovatno biti i budući američki predsednik jer izgleda da republikanci ni ovaj put nemaju ozbiljog kandidata (mada se od kontroverznog Trampa može svašta očekivati) .
Berni Sanders je pokret i taj pokret neće biti niti može biti zaustavljen. Robert Reich
Sanders vs. Clinton
Mišljenje o temama koje obeležavaju ove izbore: Tabela data dole daje prikaz šta podržavaju pojedini predsednički kandidati.
Jedna od prednosti Sandersa je i to što je dosledan i što mnoge ciljeve podržava kroz čitavu karijeru. S druge strane Hilari Klinton često menja mišljenje kad shvati da će tako dobiti više glasova (npr. gej prava ili KXL naftovod). Takođe, po mnogim temama Klinton se ne razlikuje od republikanaca.
Kada se diskusija vodi o unutrašnjoj politici Sanders će tu bez ikakve sumnje biti prvi izbor većine Amerikanaca. Ipak, postoji jedno polje gde je Klinton kompetentnija – međunarodni odnosi i vođenje ratova. Američki predsednik je ujedno i glavnokomapndujući oružanih snaga tako da će ovi izbori odlučiti i o tome kakvu će međunarodnu politiku voditi Amerika. Očekivano relaksiranje odnosa ukoliko Sanders pobedi ili još veća i verovatno smrtonosnija konfrontacija ukoliko na čelo dođe uvek ratoborna Hilari. To što u međunarodnim poslovima ima više iskustva (bila je državni sekretarka 2009-2013) ne mora da znači da će biti uspešnija. Treba se podsetiti fijaksa u Libiji za vreme njenog mandata kada je stradao američki ambasador (2012) ili činjenice da je koristila privatni nalog za slanje mejlova tokom službovanja kao državna sekretarka.
Finansiranje kampanje: Kada se pogleda spisak tema za koje se zalaže Hilari jasno je da je ona pre svega kandidat Volstrita ili kako Sanders kaže – establišmenta. To pokazuje i broj i visina donacija koje dolaze od strane korporacija ili bogatih pojedinaca. Čak 60% donacija dolazi od istih ljudi koji su dali maksimalnih 2700$.
S druge strane, Bernijevu kampanju finansiraju obični Amerikanci. Najveći deo od 3,25 miliona donacija predstavljaju pojedinačne on-lajn donacije ispod 27$.
Pre nekoliko nedelja pričao sam sa prijateljem Amerikancem o predsedničkim izborima. S obzirom da je korporativni čovek (COO jedne visoko-tehnološke firme) znao sam da ne podržava Sandersa. Mislio sam da je pristalica Hilari. Međutim, iznenadilo me je njegovo mišljenje o dinastiji Klinton: „Klintonovi su uvek bili za sebe. Za razliku od njih Tramp i Sanders su idealisti koji žele da unaprede Ameriku. Tramp se čak odrekao sveg bogatstva da bi mogao da se dalje takmiči unutar Republikanske partije.“ Zanimljivo, je l’ da?
Primaries
Primaries je naziv unutarstranačke borbe za nominaciju. Cirkus zvani predsednička kampanja je počela u februaru unutarstranačkim izborima u obe vodeće partije – Demokratska i Republikanska. Pre opštih izbora u novembru 2016. u periodu od februara do juna kampanja prolazi kroz sve američke države, uključujući i prekomorske teritorije. Republikanci i demokrate glasaju za svoje favorite. Ko osvoji više delegata na završnoj konvenciji partije osvaja i nominaciju. Države daju broj delegata koji je srazmeran njihovom broju stanovnika (npr. Kalifornija daje najviše delegata).
Kampanja se zahuktala tokom marta i za sada u trci za nominaciju Demokratske partije vodi Hilari Klinton (Klinton 1.243 : Sanders 980). Ako se tome dodaju još i superdelagati Klinton ima predsnost od 1.712:1.011. Superdelgati su članovi establišmenta Demokratske partije (lideri partije i izabrani funkcioneri) i oni glasaju po svojoj volji. Za nominaciju je potrebno 2.383 delegata. Reklo bi se da je Sandersova bitka već izgubljena. Ipak, Amerikanci su se i ovde potrudili da dodaju dozu misterije i neizvesnosti. Superdelegati mogu da promene mišljenje. U zavisnosti od toga kako glasa baza. Tako se desilo i tokom duela Obama-Hilari 2008. Kada je baza izabrala Obamu, superdelegati su promenili stranu i dodelili nominaciju Obami. Sandersov tim očekuje upravo takav razvoj situacije.
Prema procenama Sandersovog tima kampanja je prošla crvene (republikanske države, tj države gde izbore obično dobijaju republikanci) i dolazi u plave (nakolonjene demokratama). Nakon niza poraza, Sanders je ubedljivom većinom osvojio pet država.
Sutra (5/4/2016) nas očekuje zanimljiva borba u Viskonsinu za 96 delegata gde prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja vodi Sanders za 2,5%.
Moguće je da će izbore odlučiti Njujork (Klintonova je ovde bila senator 2001-2009 i za sada vodi za 11%) i Pensilvanija (Klintonova u velikoj prednosti).
Zanimljivo je da trenutni rezultati istraživanja pokazuju da Sanders dobija svakog od republikanskih kandidata pojedinačno, a Klinton bi izgubila od trenutno trećeplasiranog republikanca Džona Kasiča (John Kasich). Trampa i Kruza bi pobedila.
Izvor: RealClear Politics
Zaključak
Sandersova kampanja pokazuje da u Americi ima mnogo progresivnih birača koji nisu zadovoljni kako kapitalizam funkcioniše i kojima su rastuća nejednakost, klimatske promene i uticaj novca na politiku vrlo važna pitanja. Ostaje da se vidi da li ih ima dovoljno da izbore nominaciju za Sandersa.
Sa Sandersovom mogućom pobedom neće biti vremena za slavlje. Neće biti moguće tako lako promeniti sistem koji funkcioniše više od 400 godina i koji je ugrozio planetu, a s njom i opstanak civilizacije. Kapitalizam se neće tek tako promeniti, a društvo neče preko noći postati jednakije. Posao tek počinje.
Šta Sandersova kandidatura znači za ostatak sveta, pa i Srbiju? Odgovor je jednostavan. Sve dobre i loše stvari dolaze iz Amerike. Ako Amerikanci budu rešili da promene kapitalizam i da mu daju humaniji oblik onda ništa više u svetu neće biti isto.
Aktivno rešavanje globalnih izazova poput ekonomske nejednakosti, klimatskih promena, uticaja novca na politiku ili zavisnosti od fosilnih goriva bi mogli da počnu da se rešavaju upravo Sandersovom pobedom.
—————-
http://www.democracynow.org/2016/2/2/watch_bernie_sanders_says_iowa_is
https://en.wikipedia.org/wiki/Bernie_Sanders
http://www.theguardian.com/us-news/2016/jan/31/bernie-sanders-campaign-fundraising-donation-january
https://www.opensecrets.org/politicians/contrib.php?cid=N00000019&cycle=Career
http://www.uspresidentialelectionnews.com/2016/02/2016-new-hampshire-primary-results-open-thread/
@dobarpredak 