Рат за један степен – Опис конкретних акција

Претходни чланак: Рат за један степен – План

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – План) представљен је општи план који човечанство треба да предузме једном када се одлучи за борбу против климатских промена. Овај чланак садржи опис конкретних мера које би биле наш одговор на кризу током првих пет година акције, а које предлажу Пол Гилдинг и Јорген Рандерс.

1. Смањење крчења шума за 50 одсто

Смањење нето искрчене површине за 50% широм света укључујући тропске прашуме. Истовремено, комерцијално шумарство треба да се концентрише на пошумаљавање како би се апсорбовало што више угљеника. Ово ће захтевати плаћања земљама у развоју за климатске услуге које обезбеђују њихове древне шуме.
forest Прочитајте више „Рат за један степен – Опис конкретних акција“

Advertisements

Рат за један степен – План

Претходни чланак: Рат за један степен – Припрема

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – Припрема) закључили смо да човечанство може да реши проблем климатских промена.

Имајући у виду капацитет за доношење одлука, као и техничко-економски капацитет, питање није да ли можемо да решимо проблем, него услови под којима ћемо одлучити да ли да га решимо. Када доминантно мишљење буде да климатске промене угрожавају опстанак цивилизације и глобалне економије тада ће одговор на кризу бити брз. Друштвене околности ће се променити из „оно што је политички могуће“ у Черчилово „оно што је неопходно“.

Да би се преузела контрола над кризом неопходне су четири врсте акција:

  1. Масовна индустријска и економска трансформација којом би се елиминисала емисија СО2 за 20 година са смањењем од 50% у првих пет година.
  2. Ниско-ризичне и повратне мере геоинжењеринга како би се смањио пораст температуре.
  3. Уклањање 6 милијарди тона СО2 из атмосфере сваке године за наредних 100 година и његово дугорочно складиштење у подземним резервоарима, тлу и биомаси.
  4. Мере прилагођавања како би се превазишле последице и спречила геополитичка нестабилност због несташица хране, принудних миграција и конфликата око ресурса.

Прочитајте више „Рат за један степен – План“

Рат за један степен – Припрема

Пол Гилдинг је у својој књизи The Great Disruption: How the Climate Crisis Will Transform the Global Economy описао мере које човечанство треба да предузме да би се обезбедила стабилност климатског система и опстанак цивилизације. О овој књизи сам већ писао.

У овом и наредна два чланка представљам Рат за један степен, план за превазилажење климатске кризе који су пре неколико година креирали Пол Гилдинг и Јорген Рандерс (један од аутора чувене анализе Ограничења раста – The Limits to Growth).

images (1)Нема сврхе говорити: „Радимо најбоље што можемо“. Треба да радимо оно што је неопходно, сер Винстон Черчил

Вода у којој се кува жаба је све топлија. Да ли ћемо реаговати на време и спречити неконтролисане климатске промене и колапс цивилизације? Прочитајте више „Рат за један степен – Припрема“

5 разлога зашто су ниске цене нафте добре за животну средину

Када је почео пад цена нафте, уз још неке вести да продаја аутомобила расте забринуо сам се за судбину глобалних активности на ублажавању климатских промена и заштити животне средине. Без обзира колико еколози причали о штетности фосилних горива и климатским променама и користима од све јефтинијих обновљивих извора енергије обичан потрошач ће се на крају окренути за све јефтинијом нафтом.

Међутим, онда сам наишао на чланак 5 reasons why low oil prices are good for the environment и сви моји страхови су нестали. Колико год то деловало невероватно, ниске цене нафте су добре за животну средину.

Преведено и објављено уз дозволу аутора чланка г. Асада Рузака / Translated and published by kind permission of Mr. Assaad W Razzouk

Руке радника који ради на чишћењу нафтне мрље на Кипру. Извор: Getty Images
Руке радника који ради на чишћењу нафтне мрље на Кипру. Извор: Getty Images

Ово је прилика да укинемо субвенције за фосилна горива и уведемо цену угљеника

Ниске цене нафте треба поздравити: могу да остану ниске за дуго време и још да се додатно смање. Ево пет разлога зашто су ниске цене нафте одличне за наше здравље као и за здравље планете. Прочитајте више „5 разлога зашто су ниске цене нафте добре за животну средину“

Митови о обновљивим изворима енергије – разбијени

Овај чланак је написан према подацима из чланка Гринписа Африка

Мит 1 – Обновљива енергија је прескупа

Обновљива енергија је већ сада јефтинија него угаљ или нуклеарна енергија. Јединица енергије коју производе нове термоцентрале на угаљ јужноафричке комапније Еском (Eskom) ће коштати око 97 центи/kWh, док струја из обновљивих извора (ветрењаче) кошта само 89 центи.

Додатно, нема трошкова сировина за соларне електране и вертогенераторе. На пример, док за рад термоцентрале треба купити угаљ (копање угља има огромне еколошке последице), енергија ветра и соларна енергија не захтевају такве сировине – Сунчева светлост и ветар су бесплатни. Прочитајте више „Митови о обновљивим изворима енергије – разбијени“

Поређење политика за смањење емисије угљен-диоксида

Преведeно и објављено уз дозволу Клајва Елсворта, Лондон, Велика Британија / Translated and published by kind permission of Mr Clive Elsworth, London, United Kingdom Прочитајте више „Поређење политика за смањење емисије угљен-диоксида“

Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује  добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

  1. Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“