Овај чланак је написан према подацима из чланка Гринписа Африка
Мит 1 – Обновљива енергија је прескупа
Обновљива енергија је већ сада јефтинија него угаљ или нуклеарна енергија. Јединица енергије коју производе нове термоцентрале на угаљ јужноафричке комапније Еском (Eskom) ће коштати око 97 центи/kWh, док струја из обновљивих извора (ветрењаче) кошта само 89 центи.
Додатно, нема трошкова сировина за соларне електране и вертогенераторе. На пример, док за рад термоцентрале треба купити угаљ (копање угља има огромне еколошке последице), енергија ветра и соларна енергија не захтевају такве сировине – Сунчева светлост и ветар су бесплатни.
Скривени трошкови угља и нуклеарне енергије
Угаљ и нуклеарна енергија имају огромне скривене трошкове који нису урачунати у цену струје коју плаћамо.
На пример, Еском тренутно гради термоцентралу на угаљ у Кусилу и процена је да ће та нова електрана проузроковати штету од неких 60 милијарди ZAR (око 4,6 милијарде евра) за сваку годину функционисања. Овде су урачунати трошкови загађења воде, утицаји на здравље људи, огромна потрошња воде и климатске промене.
Ови високи трошкови се не узимају у обзир када се одређује цена струје из термоцентрале, али су итекако реални.
Мит 2 – Обновљива енергија је и даље научна фантастика
Обновљива енергија је спремна за примену и поуздано функционише широм света.
Немачка, највећа европска економија већ добија више од 25% струје из обновљивих извора енергије. Циљ је да се тај удео повећа на 80% до 2050. године.
Португал је произвео више од 70% струје из обновљивих извора енергије током прве четвртине 2013. године.
Мит 3 – Обновљива енергија не може да снабдева потрошаче струјом током целог дана, целе године (24/7)
Кључна ствар за обезбеђивање константног снабдевања струјом из обновљивих извора енергије јесте стварање микса извора: соларна енергија, енергија ветра, природни гас и анаеробно труљење биљака. Како сунце залази производња енергије из ветра расте. Како ветар слаби у једноим региону појачава се у другом. Током вршног оптерећења биогас или природни гас могу да подрже производњу енергије. Они такође могу да се користе и током изненадних „пикова“ у потражњи за електричном енергијом.
Мит 4 – Електродистрибутивна мрежа не може да подржи обновљиве изворе енергије
У стварности електродистрибутивне мреже морају да се унапреде без обзира на извор енергије који се користи. Много ефикасније је унапредити систем и изградити „паметну мрежу“ (smart grid) него трошити новац на одржавање постојеће и и даље имати проблеме са отказима. Овај избор је сличан оном који би имали између поправке старог видео-рекордера или куповине новог DVD плејера.
Шта је паметна мрежа?
Паметна мрежа или smart grid је систем који може да повеже велики број извора енергије (соларне електране, ветрењаче, итд.) са различитих места и обезбеде непрекидан проток струје до корисника. Паметна мрежа омогућава изградњу система за производњу електричне енергије која се простире на великој територији. На пример, паметна мрежа омогућава производњу соларне енергије на крову породичне куће и преноси вишак енергије у мрежу. Ово је део онога што мрежу чини „паметном“: елементи мреже могу да „причају“ и „слушају“ једни друге чинећи да понуда струје буде флексибилна, поуздана и ефикасна.
Мит 5 – Обновљива енергија је лоша за животну средину
Птице и слепи мишеви: Чест аргумент против ветрењача је да оне убијају птице и слепе мишеве. Спровођење процена утицаја на животну средину и анализе миграционих путева ових врста које се спроводе пре изградње значајно смањују овај утицај.
Иако треба предузети сваку могућу меру за смањење ове врсте утицаја треба знати и како остале технологије утичу на птице. Термо- и нуклеарне централе имају значајно већи утицај на птице као и далеководи, домаће мачке и аутомобили.
Бука: Студије показују да жалбе на буку, посебно оне које се односе на фарме ветрењача, често немају везе са стварном буком. У већини случајева се показало да се људи противе ветрењачама из перспективе естетике – што је исто и за случај термо- или нуклеарних централа. Забележено је да се број жалби на буку драстично смањује када локалне заједнице добију неки приход од производње енергије из одређене ветрофарме.
Употреба земљишта: Земљиште на коме се налази фарма ветрењача се и даље може користити за пољопривреду или напасање стоке. Међународно искуство показује да домаће животиње нису ни најмање угрожене присуством ветрењача и често ће пасти траву баш поред темеља ветрењаче.
Отисак обновљивих извора: За разлику од угља и нуклеарне енергије обновљиви извори пониште свој угљенични отисак и то релативно брзо. У зависности где се производе соларни панели пониште свој угљенични отисак за око четири године.
Мит 6 – Термо- и нуклеарне електране треба искључити одмах
Енергетска (р)еволуција је постепена транзиција ка обновљивој енергији. Државе могу да током времена смањују своју зависност од угља и атомске енергије током времена док улажу у обновљиве изворе.
Потпуна транзиција на обновљиве изворе је процес и спроводи се кроз три корака:
1. Повећање енергетске ефикасности: мудрија употреба електричне струје како би урадили више користећи све мање и мање струје;
2. Започињање инвестиција у обновљиве изворе енергије и њихово повећање током времена; и
3. Заустављање инвестиција у термо- и нуклеарне електране и затварање старих електрана када досегну свој животни век.
@dobarpredak 