2014. година – Најзначајнији моменти у области климатских промена

Најтоплија година икад забележена?

Светска метеоролошка организација (WMO, World Meteorological Organization) је објавила да ће 2014. година највероватније бити најтоплија година од када постоје мерења (око 150 година уназад). Глобална просечна температура ваздуха изнад копна и површине мора за период јануар-октобар је била за око 0,57°C виша од просека за период 1961-1990 (14°C) и за 0,09°C изнад просека за последњих 10 година (2004-2013).

Уколико се у новембру и децембру одржи исти тренд онда ће 2014. година бити најтоплија икад забележена испред 2010, 2005. и 1998. Овиме се потврђује дугорочни тренд загревања планете. [1]

September is the 4th month this year to set record for warmth. SEE maps & more http://t.co/VZOhotkRth #StateofClimate pic.twitter.com/6gfr0N2XzN

— NOAA Climate.gov (@NOAAClimate) October 20, 2014

Досадашње информације које су доступне за 2014. годину значе да се 14 од 15 најтоплијих година од када постоје мерења десило у XXI веку. Каква „случајност“! [2]

Концентрација СО₂ је прешла 400 ppm

Концентрација СО₂ у атмосфери у ppm (particles per million, делова СО₂ на милион делова ваздуха). Лево: „Кејлингова крива“ приказује концентрацију СО₂ од 1960. године. Десно: Концентрација СО₂ у 2014.

Климатски марш

Бан Ки-мун, генерални секретар Уједињених нација, је за 23. септембар 2014. године заказао Климатски самит УН и позвао светске државнике да један дан разговарају о климатским изазовима и представе решења која ће применити државе. У склопу активности везаних за овај догађај цивилни сектор је заказао Климатски марш 21. септембра. Тог дана се на њујоршким улицама нашло око 400 хиљада активиста који су захтевали од светских лидера да предузму акције у борби против климатских промена. Ово је био највећи еколошки протест у историји. Значајно је напоменути да су се 21. септембра сви грађани света ујединили у марширању за климу. Слични, мада не толико бројни, протести су одржани широм света. Остаје само да се види да ли су лидери схватили поруку и важност теме какве су климатске промене.

Договор Кине и САД о смањењу емисије

Кина и Сједињене Америчке Државе су два највећа емитера гасова са ефектом стаклене баште и вест о међусобном договору о смањењу емисије ове две државе је завредела највећу пажњу ове године.

Емисија СО2 из потрошње фосилних горива и неких индустријских процеса по држави 2008. године. Извор: epa.gov — Емисија СО₂ из потрошње фосилних горива и неких индустријских процеса по држави 2008. године. Извор: epa.gov

Досадашњи климатски преговори су у већини случајева били неуспешни јер ни једна од две велесиле није желела да преузме обавезе смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште уколико то не уради и друга земља. Кина се често бранила речима да Запад треба да смањи емисију јер је одговоран за највећи део СО₂ који је тренутно у атмосфери – историјска емисија. Док се Запад богатио емитовао је гасове без икаквог ограничења, а сада када је ред на земље у развоју да повећају стандард својих грађана и умање сиромаштво Запад поставља услове о смањењу емисије. Са друге стране Сједињене Државе су оклевале да смање емисију јер њихово смањење не би имало никакве сврху уколико земље у развоју (пре свега Кина и Индија) не би ограничиле своју емисију која ће бити доминантна у наредним деценијама – будућа емисија. Овај неспоразум између две велесиле су користиле и остале државе (осим ЕУ) које су сматрале да њихова смањења емисије не би значила ништа без смањења емисије Кине и САД-а.

У склопу овог историјског споразума САД и Кина су се договориле следеће:

Сједињене Државе ће смањити емисију за 28% до 2025. године у поређењу са 2005. и
Кина је обећала да ће њена емисије достићи врхунац негде око 2030. године и да ће се даље смањивати.

Ово заједничко обећање два највећа емитера у свету одржава наду да ће преговарачи на наредном климатском самиту у Паризу у децембру 2015. године успети да направе глобални споразум о смањењу емисије. [3]

Поплаве на Западном Балкану

Услед дуготрајног циклона који је донео хиљадугодишњу кишу, Србију и Босну су задесиле највеће поплаве у новијој историји. Поплава је захватила и делове Хрватске.

У непогоди је страдало преко 80 људи (од тога 51 у Србији) док је штета процењена на неколико милијарди долара. Мајске поплаве су потврдиле оно што је стручњацима, али не и политичарима, одавно јасно – ово регион који је изузетно рањив на климатске промене.