Представљање Петог извештаја IPCC-ија

Транскрипт разговора са Чедомиром Савковићем, водитељем јутарњег програма Радио Београда 1 Ухвати дан“, 9. децембар 2014. Аудио запис можете преузети овде.

Чедомир Савковић: Подаци Петог извештаја Међувладиног панела за климатске промене који су недавно представили Центар за промоцију науке, Центар за екологију и одрживи развој – ЦЕКОР и организација Један степен Србија показују поражавајуће резултате. Ако ништа не предузмемо у наредним деценијама на предстоје поплаве, врућине и изумирање врста.
О климатским променама разговарамо са Ђорђем Самарџијом представником организације Један степен Србија.
У овој анализи је праћен период од 1960. до 2012. године, анализиране су климатске промене и њихове последице. Шта нас очекује наредних година у Србији када су у питању климатске промене? Шта показује тај извештај?


Ђорђе Самарџија: Извештај о коме говоримо, IPCC-ијев извештај, се односи на глобалне трендове када су у питању промене климе. Србија неће много одступати од тога, од кретања климе на глобалном нивоу. Ту се пре свега предвиђа пораст температуре уколико наставимо са емисијом гасова са ефеком стаклене баште. Те температуре могу чак да иду до + 4°С у односу на температуру која је на планети владала пре 200 година. Имамо још неке последице као што су топљење ледника и подизање нивоа мора. Значајна ствар је то што ће се шема падавина пореметити и при томе се мисли да ће у регионима који су сушни бити још сушнији. Влажни региони ће бити још влажнији. Време постаје све екстремније. У будућности за Србију можемо очекивати значајно повећање просечне температуре. То ће донети много дуже топлотне таласе. Промена режима падавина ће донети промене у смислу да када падавина има биће их још више (као што је на пример ово што нас је задесило пролетос), док се лети предвиђа смањење падавина од неких 50%.

ЧС: Неки људи доводе у питање те прогнозе. Колико је то реална прогноза?
ЂС: То је извештај Међувладиног панела за климатске промене Уједињених нација. На том извештају раде хиљаде научника и реално говорећи то је оно што наука данас зна о климатским променама и климатском систему, о утицају човека на климатски систем кроз емисију гасова са ефектом стаклене баште. Све остало представља само пука нагађања и приче шта би било кад би било које немају никаквог научног основа. IPCC представља научни консензус када причамо о климатским променама.

ЧС: Које биљне и животињске врсте су највише угрожене према тој прогнози и како да им помогнемо да опстанемо?
ЂС: Угрожен је читав животињски и биљни свет, јер оно што је проблем са овим климатским променама, модерним климатским променама, није толико што се клима мења. Клима се мењала током целе историје планете. Међутим, никад ништа слично није виђено у историји. Успели смо да за један век, што је у нашем поимању времена јако дугачак период, али у историји планете то је практично један трептај, променимо температуру. Животиње и биљке једноставно немају капацитет да се прилагоде томе. Једино можемо да и помогнемо тако што ћемо смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште, тј. тако што ћемо смањити потрошњу фосилних горива, нафте, угља и гаса и на тај начин животињама и биљкама дати прилику да ухвате корак са климатским променама. Да их успоримо довољно да оне могу да их савладају.

ЧС: То би била и нека порука како ми као појединци треба да се понашамо у животу.
ЂС: Дефинитивно. Смањење потрошње фосилних горива је један од кључних елемената сваке стратегије када говоримо о ублажавању климатских промена.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s