Противници општеприхваћене теорије о антропогеним климатским променама често посежу за аргументима типа: „То је нека нова идеја коју тек неколико људи разуме“. Ипак, наука о људски узрокованим климатским променама је стара скоро два века. Ово је прича о пионирима науке који су поставили темеље теорије о антропогеним климатским променама.
Жозеф Фурије (Jean-Baptiste Joseph Fourier, 1768 – 1830)
Фурије је на основу позиције Земље у односу на Сунце израчунао да би наша планета морала да буде много хладнија него што јесте. Као Месец. Једно од решења које је он предложио, иако није могао да да доказе, јесте да се у атмосфери налазе неки гасови који апсорбују одлазеће зрачење Земље. Фурије је уствари говорио о ефекту стаклене баште.
Џон Тиндал (John Tyndall, 1820 – 1893)
Тиндал је изучавао својства зрачења различитих гасова. Део његовог рада укључује и конструкцију првог спектрофотометра који је коришћен за мерење апсорпционе моћи гасова као што су водена пара, угљенична киселина (данашњи назив је угљен-диоксид), озона и угљоводоника. Једно од најзначајних његових открића јесте различита моћ „безбојних и невидљивих гасова и пара“ да апсорбују и емитују топлоту.
Према Тиндаловим истраживањима кисеоник, азот и водоник пропуштају скоро су топлоту, док је остали гасови апсорбују. Чак и у малим концентрацијама водена пара, угљен-диоксид и озон апсорбују више топлоте него цела атмосфера. Тиндал је такође открио да топлији ваздух може да прими више водене паре. Ово је пример једне од основних повратних спрега. Више водене паре доводи до више температуре што опет доводи до повећања концентрације водене паре у ваздуху.
Свант Аренијус (Svante Arrhenius, 1859-1927)
Шведски нобеловац Аренијус је био први човек који је нумерички показао како ће повећање концентрације СО2 у атмосфери. Према његовим прорачунима дуплирање концентрације СО2 у атмосфери би довело до загревања од 4 до 5°С. Појавом рачунара и климатских модела научници су дошли до нових сазнања, али се она не разликује много од Аренијусовог резултата.
Аренијус је и први научник који је схватио да растућа потрошња фосилних горива (у то време угља и тек нешто нафте) довести до повећања концентрације СО2 у атмосфери. Према подацима о тадашњој економији његова предвиђања су била да ће се концентрација угљен-диоксида у атмосфери удвостручити за 750 година. У овом случају није био у праву. Као што нико није био у праву када је у питању раст светске економије. Човечанство ће дуплирати концентрацију у односу на ону из доба пре индустријске револуције већ 2050. године, или за свега 150 година од Аренијусовог истраживања.
Чарлс Килинг (Charles David Keeling, 1928-2005)
Килинг је први научник који је предузео мерења концентрације СО2 у атмосфери. Крива позната као Килингова крива приказује константан пораст концентрације СО2 услед потрошње фосилних горива. Аренијусова предвиђања се обистињују.
Џејмс Хансен (James Edward Hansen, 1941)
Тек са појавом Хансена, а након његовог сведочења у америчком Конгресу 1988. године светска јавност постаје свесна проблема климатских промена. Хансен је дуго година био водећи светски климатолог. Прошле године је напустио директорску позицију у НАСА како би могао да се посвети активизму. Чувен је његов говор на TED2012 – Зашто морам да говорим о климатским променама. Прошле године је чак и хапшен на климатским протестима испред Беле куће.
—————————————
1. Курс „Climate Change Science and Negotiations“ на www.sdsnedu.org
2. http://magazine.uchicago.edu/1108/investigations/smoke-signals.shtml
3. http://earthobservatory.nasa.gov/Features/Tyndall/
4. http://www.lenntech.com/greenhouse-effect/global-warming-history.htm
@dobarpredak 