Историја истраживања климатских промена

Противници општеприхваћене теорије о антропогеним климатским променама често посежу за аргументима типа: „То је нека нова идеја коју тек неколико људи разуме“. Ипак, наука о људски узрокованим климатским променама је стара скоро два века. Ово је прича о пионирима науке који су поставили темеље теорије о антропогеним климатским променама.

Жозеф Фурије (Jean-Baptiste Joseph Fourier, 1768 – 1830)

250px-Fourier2Фурије је на основу позиције Земље у односу на Сунце израчунао да би наша планета морала да буде много хладнија него што јесте. Као Месец. Једно од решења које је он предложио, иако није могао да да доказе, јесте да се у атмосфери налазе неки гасови који апсорбују одлазеће зрачење Земље. Фурије је уствари говорио о ефекту стаклене баште.

Џон Тиндал (John Tyndall, 1820 – 1893)

Тиндал је изучавао својства зрачења различитих гасова. Део његовог рада укључује и конструкцију првог спектрофотометра који је коришћен за мерење апсорпционе моћи гасова као што су водена пара, угљенична киселина (данашњи назив је угљен-диоксид), озона и угљоводоника. Једно од најзначајних његових открића јесте различита моћ „безбојних и невидљивих гасова и пара“ да апсорбују и емитују топлоту.

Према Тиндаловим истраживањима кисеоник, азот и водоник пропуштају скоро су топлоту, док је остали гасови апсорбују. Чак и у малим концентрацијама водена пара, угљен-диоксид и озон апсорбују више топлоте него цела атмосфера. Тиндал је такође открио да топлији ваздух може да прими више водене паре. Ово је пример једне од основних повратних спрега. Више водене паре доводи до више температуре што опет доводи до повећања концентрације водене паре у ваздуху.

Спектар зрачења које апсорбују одређене врсте гасова.
Спектар зрачења које апсорбују одређене врсте гасова.

Свант Аренијус (Svante Arrhenius, 1859-1927)

Arrhenius2Шведски нобеловац Аренијус је био први човек који је нумерички показао како ће повећање концентрације СО2 у атмосфери. Према његовим прорачунима дуплирање концентрације СО2 у атмосфери би довело до загревања од 4 до 5°С. Појавом рачунара и климатских модела научници су дошли до нових сазнања, али се она не разликује много од Аренијусовог резултата.

Аренијус је и први научник који је схватио да растућа потрошња фосилних горива (у то време угља и тек нешто нафте) довести до повећања концентрације СО2 у атмосфери. Према подацима о тадашњој економији његова предвиђања су била да ће се концентрација угљен-диоксида у атмосфери удвостручити за 750 година. У овом случају није био у праву. Као што нико није био у праву када је у питању раст светске економије. Човечанство ће дуплирати концентрацију у односу на ону из доба пре индустријске револуције већ 2050. године, или за свега 150 година од Аренијусовог истраживања.

Чарлс Килинг (Charles David Keeling, 1928-2005)

Килинг је  први научник који је предузео мерења концентрације СО2 у атмосфери. Крива позната као Килингова крива приказује константан пораст концентрације СО2 услед потрошње фосилних горива. Аренијусова предвиђања се обистињују.

Килингова крива показује концентрацију СО2 у јединици која се назива „делова на милион - ppm, particles per million). Зупци на криви представљају сезонску промену концентрације СО2. Када је на северној хемисфери пролеће и лето концентрација СО2 се смањује зог тога што вегетација (дрвеће, трава) која буја апсорбује СО2. То доводи да глобална концентрација СО2 у атмосфери опада. Најесен и у зиму када лишће опада и трули долазо до ослобађања СО2 и концентрација расте.
Килингова крива показује концентрацију СО2 у јединици која се назива „делова на милион – ppm, particles per million). Зупци на криви представљају сезонску промену концентрације СО2. Када је на северној хемисфери пролеће и лето концентрација СО2 се смањује зог тога што вегетација (дрвеће, трава) која буја апсорбује СО2. То доводи да глобална концентрација СО2 у атмосфери опада. Најесен и у зиму када лишће опада и трули долазо до ослобађања СО2 и концентрација расте.

Џејмс Хансен (James Edward Hansen, 1941)

Тек са појавом Хансена, а након његовог сведочења у америчком Конгресу 1988. године светска јавност постаје свесна проблема климатских промена. Хансен је дуго година био водећи светски климатолог. Прошле године је напустио директорску позицију у НАСА како би могао да се посвети активизму. Чувен је његов говор на TED2012 – Зашто морам да говорим о климатским променама. Прошле године је чак и хапшен на климатским протестима испред Беле куће.

hansen

—————————————

1. Курс „Climate Change Science and Negotiations“ на www.sdsnedu.org

2. http://magazine.uchicago.edu/1108/investigations/smoke-signals.shtml

3. http://earthobservatory.nasa.gov/Features/Tyndall/

4. http://www.lenntech.com/greenhouse-effect/global-warming-history.htm

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s