Превише времена и новца трошимо на погрешне ствари

Мечу Борусија Дортмунд – Арсенал у оквиру Лиге шампиона 7. новембра присуствовало је преко 65000 гледалаца. То за Борусију није ништа чудно. То је један од клубова који има највећи просек посета на свету. Лигашке утакмице гледа и до 85000 људи. Међународне око 65000. Kажу да је Борусија један од последњих романтичарских клубова у Европи. Карте и пиво су јефтини. Навијачи су испред свега. Не бих да својим чланком кварим успешну слику једног од најомиљенијих европских фудбалских клубова (и сам сам обожавао „милионере“ док сам пратио фудбал), али хајде да баш ову утакмицу погледамо из другог угла: одрживост, екологија, економија и енергија.

Тог дана је на Вестфален стадион по ко зна који пут опет дошло око 65000 људи. Од тога 3300 навијача Арсенала. Сви они су потрошили минимум 6h у просеку за ову забаву (2h за долазак, 2h колико траје утакмица и 2h за одлазак). То је укупно 390000 човек сати. Када овај број умањимо за 10% деце и 10% пензионера који долазе на утакмице (слободна процена), а не рачунају се у радну снагу долазимо до броја од 312 хиљада радних сати.

Шта се све може урадити за 312000 радних сати? На пример, могуће је посадити преко пола милиона стабала дрвећа. Мој просек сађења је два стабла на сат, а нисам неки копач. Ова шума би могла да зароби око пола милиона тона СО₂ током свог животног века и умногоме улепша пејзаж. Или, при брзини од 5 панела по сату, може се инсталирати око 1,5 милион соларних панела. То одговара соларној електрани од преко 300 MW која би годишње штедела око 45 000 тона CO₂. Иначе оваква електрана би била тренутно највећа на свету.

На овај губитак времена, треба додати новац који је потрошен на карте (цене су од 16 до 52 EUR) , пиво и храну.  Нека брза рачуница може да каже да је на карте отишло око 2 милиона EUR и на пиво и храну пола од овога (1 милион). Са 3 милиона евра се може купити преко 1,5 милион вакцина против маларије (цена једне дозе је 1-2 USD). Или помоћи преко 60 000 афричких домаћинстава да унапреде своју производњу и остваре дупли профит што ће им значајно унапредити живот.

Превоз такође кошта и још и загађује. За превоз 3300 Арсеналових навијача је требало ангажовати најмање 15 авиона који су за повратне летове емитовали преко 120 t CO₂.

При томе Борусија игра преко 30 утакмица кући годишње. Помножите горе наведене цифре са 30, па још са 30-40 колико има врхунских тимова у Европи, па додати гледаоце испред ТВ-а и схватићете сву бесмисао става који политичари и противници борбе против промена климе често исказују: „Нема пара. Нема времена.“ Имамо и пара и времена више него што нам треба како би од планете направили сјајно место за живот за све нас.

Како бих потврдио став из наслова овог чланка додајем још неколико занимљивих бројева.

Амерички војни буџет износи преко 682 милијарде долара. Више него укупан буџет наредних 11 држава на листи.

Промет на светском тржишту наркотика износи око 320 милијарди долара годишње. На ово треба додати штету коју дрога чини људима, посебно младима.

Пет највећих нафтних компанија (БП, Шеврон, КонокоФилипс, Ексон Мобајл и Шел) имају профит од око 80 милијарди долара годишње. То је око 145000 долара у минуту.  Или један ветрогенератор од 2 MW сваких пола сата (20000 годишње).

И да завршим опет са фудбалом. Кристијано Роналдо заради 21 милион евра годишње. Он сам зарађује као 850 Шпанаца који су у публици (просечно 25000 евра годишње).

Овим чланком завршавам 2013. годину. Желим вам свима срећну Нову годину са жељом да у 2014. години паметније трошимо природне ресурсе, време и новац који су нам доступни. Увек можемо боље кад су заштита животне средине, и искорењивање болести и сиромаштва у питању. Само тако 2014. година може да буде боља од претходне.

Наше свакодневне одлуке обликују свет у коме живимо!