Eксплоатацијa гаса из шкриљаца – хидраулично разарање (hydraulic fracturing – fracking): користи и штете

Индустрије и власти на Западном Балкану би хтеле да крену у вађење гаса и делимично нафте из уљних шкриљаца, укључујући Србију, која има највеће резерве, а у Европској унији су земље и институције прилично подељене. [i]

Уколико сте нестрпљиви да сазнате све о фрекингу можете да погледате овај кратки видео клип (постоји и титл на српском). Ако имате мало више времена детаљи о овој технологији вађења природног гаса су дати даље у тексту.

Шта је фрекинг?

Фрекинг је технологија за експлоатацију природног гаса из неконвенционалних извора која се већ деценијама користи у САД, али је тек њено ширење у источни део САД (где живи више људи) и Европу повећало интересовање за ову технологију и довело до дискусије о утицају фрекинга на животну средину и економију.  Фрекинг је широј јавности представљен у документарном филму Gasland (номинован за Оскара). Колико је фрекинг постао важан у Америци потврђује и први холивудски филм на ову тему са суперзвездом Мет Дејмоном у главној улози.

Фрекинг је поступак убризгавања мешавине воде и других флуида под високим притиском у слојеве подземних стена које садрже резерве гаса и/или нафте. Стене се на овај начин разбијају. Разбијањем се ослобађају нафта и гас који стижу на површину.

Када се овако посматра, фрекинг је прилично паметна технологија. Он представља начин да се дође до резерви нафте и гаса за које се некад мислило да су надоступне. Ипак, ова технологија није без утицаја на животну средину.

Ево како фрекинг ради. На слици изнад можете видети цев која иде на доле и коју су фрекери избушили. Интересантно постаје када бушотина дође до слоја шкриљаца. Тада се прави заокрет од 90° и креће бушење у хоризонталној равни. Е, ово је оно што фрекинг чини успешном технологијом. У прошлости, бушотине су бушене вертикално на доле. Ако погодите налазиште гас, добро је, ако не, размонтирате платформу за бушење, померите се мало и бушите поново. Скретањем и бушењем хоризонтално кроз слој стена, већа је вероватноћа да се погоде резерве фосилног горива. Ово је први корак у поступку.

Други корак је да се у постојећу бушотину убризга велика количина воде и других флуида под притиском. За сваку бушотину поребно је око 300 цистерни или око 10 милиона литара воде. Вода се меша са осталим флуидима за фрековање и шаље у бушотину. На крају бушотине долази до серије малих експлозија које разбијају околну стену што омогућава да се ослободи гас који је заробљен у њој. [ii]

Утицај на животну средину

Као и већина људских активности ни фрекинг није без утицаја на животну средину.

Прво, ту је бука. До сваког места за фрековање треба да дође и оде око 300 цистерни, плус камиони који преносе опрему. Осим буке, ови преоптерећени камиони су одговорни и за уништење локалних путева и облаке прашине.

Други разлог за бригу је флуид за фрековање који се убацује у бушотину и који омогућава лакши проток гаса до површине. Флуид за фрековање садржи велики број различитих супстанци од којих су неке токсичне. У САД се води велика борба око тога да компаније открију састав флуида. Током владе Буша Млађег и његовог потпредседника Чејнија у Америци је на снагу ступило изузеће фрекинг компанија од обавеза које су прописане Законом о безбедности пијаће воде [iii]. Другим речима, фрекинг компаније нису у обавези да објаве листу супстанци које убризгавају у земљу у форми флуида за фрековање.

Треће, велика количина воде која се убаци у бушотину се врати на површину. Ова вода садржи растворе соли и тешких метака, чак и радиоактивне материје. Вода се складишти у отовореним резервоарима који су ископани на површини земље. Ови резервоари могу да процуре и на тај начин ова отровна и радиоактивна вода може да загади околину.

Коначно, када гас потече кроз бушотину он може, због пукотина на бушотини, да  дође у контакт са подземним природним резервоарима воде (акваферима) и загади их. [ii]

Анализа трошкова и користи од фрекинга

Имајући у виду да су САД водећа држава у примени ове технологије овде ће бити приказани подаци који су доступни за фрековање у овој земљи.

Користи од фрекинга

Снажни развој фрекинга је омогућио изобиље природног гаса што је учинило да цена овог енергента падне. САД су постале нето извозник енергије. [iii] Користи:Штете 1:0.

Смањење цене је омогућило да велики број термоелектрана пређе са угља на гас. Ово значи чистији ваздух и мању емисију СО₂, главног узрочника промена климе. [iv] 2:0 за Користи.

Због високих накнада које фрекинг компаније плаћају власницима земљишта на коме праве бушотине (углавном малим приватним земљопоседницима), локалне економије доживљавају прави бум. Користи:Штете 3:0.

Еколошке штете од фрекинга

Када су у питању трошкови (штете) прво ћемо детаљније описати утицај на животну средину.

На званичном сајту ЕксонМобајла (највећа нафтна компанија на свету) је могуће пронаћи информацију да је удео хемикалија у мешавини воде и флуида за фрековање око 1%. [v] Иако се овај проценат чини малим, 1% од 10 милиона литара износи 100 000 литара. Другим речима при копању сваке бушотине у земљу се убризга око 100 тона хемикалија. Око 75% овог флуида остаје у бушотини. Уколико се бушотина уруши (око 6% нових бушотина се уруши) долази до неповратне контаминације подземних издана воде. Остатак флуида за фрековање се извлачи из бушотине и шаље на третирање (уколико у близини постоји постројење које може да прими и обради толику количину токсичне течности која је уз то и радиоактивна) [vi] или се једноставно остави да испари у површинским базенима остављајући гомилу радиоактивне прашине коју ветар може да развеје по околини. Загађење подземних издана метаном доводи до загађења воде за пиће коју користе фармери и њихове животиње. Забележени су и и случајеви експлозије у кућама јер је запаљиви гас метан доспео у водоводну инсталацију. [vii] Употреба овако отроване воде може да доведе до угинућа домаћих животиња. [viii] 3:1 за Користи.

Иако емитује мање СО₂ за исту количину енергије, цурење метана из гасовода поништава предности овог гаса у односу на угаљ када је у питању утицај на промене климе [ix]. Потенцијал глобалног загревања (Radiative forcing) метана је за 21 пут већи него угљен-диоксида (1 тона CH₄ загрева атмосферу исто колико и 21 тона СО₂). Око 9% метана извађеног из шкриљаца „побегне“ кроз вентиле или цевовод. [x] Само 3:2 за Користи.

Економске и друштвене штете од фрекинга

Иако се фрекинг представља као технологија која ће Америци обезбедити „100 година изобиља енергије“ [xi], стварност је ипак другачија. Природни гас никако није гориво будућности, а то пре свега показују подаци о његовој производњи. Након почетног бума и експлоатације најбољих извора (тзв. sweet spots), производња се усталила, а последњих година у неким регионима почела и да опада. Фрекери све теже проналазе sweet spots и експлоатишу лошије изворе, што повећава трошкове и уложен труд. У последње време, фрекинг компаније чак и губе новац на свакој бушотини, али је овај губитак компензован дарежљивим субвенцијама федералне владе и различитим пореским олакшицама.

На наредној слици се види да је производња гаса из шкриљаца опада у четири од седам региона. У тренду производње гаса у ова четири региона је могуће идентификовати кретања карактеристична за  „мехуре“ који су се током историје појављивали пре свега на финансијском тржишту [xii]: 1) снажан (експоненцијалан) раст; 2) врх (pick); и 3) опадање (некад личи као пад са литице – kliff).

Заблуда о изобиљу гаса коју шири индустрија фосилних горива не помаже друштву да започне стратешку припрему за свет после нафте, угља и гаса. [xiii] У једном моменту у блиској будућности фосилна горива више неће бити могуће користити из два разлога: 1) неће их више бити јер су фосилна горива необновљив ресурс који је ограничен и 2) атмосфера ће бити толико засићена гасовима са ефектом стаклене баште да ће примена фосилних горива бити немогућа због промена климе. Фосилна горива треба третирати као прелазна решења до успостављања енергетског система који је 100% заснован на обновљивим изворима енергије. Супротно овоме, ниска цена фосилних горива обесрхарбрује инвеститоре да уложе више новца у истраживање и развој обновљивих извора енергије и тако их учине компететивним фосилним горивима. Изједначење. 3:3.

Ипак, највише штете од фрекинга имају они који су га у почетку сматрали спасом за своју економију и животни стандард – локалне заједнице. Као и увек када је реч о фосилним горивима локалне заједнице у почетку доживљавају прави „бум“ (boomtown syndrome). Једном када су резерве гаса у шкриљцима потврђене, копачи и шпекуланти долазе у град са свом својом опремом натовареном на камионе. Цене сваког могућег артикла и/или услуге у граду расту. Проституција и друмски саобраћај цветају: мир и спокој нестају. Годинама касније, када су становници потрошили новац који су добили за изнајмљивање земљишта фрекерима, експлоатација гаса опада, високо-плаћени радници одлазе из града и локална економија опада. Након издувавања  „мехура“ остаје уништена животна средина и локални путеви, јавно здравља је угрожено као и солидарност у оквиру заједнице, јер су неки од чланова подлегли високим бонусима које нуде фрекинг компаније и дозволили фрековање на свом имању и на тај начин угрозили остале чланове заједнице.

Идемо редом:

– запосленост: Фрекинг је само незнатно утицао на раст запослености у Пенсилванији. Нови, и обично привремени послови, су негативно утицали на постојећу привреду, пре свега туризам и шумарство. Многи од нових послова су уствари висококвалификовани радници из других држава који дођу, избуше бушотину и оду кући. Послови локалног становништва који су везани за фрекинг обично трају две-три године.

– животна средина: У Пенсилванији је забележено 600 прекршаја прописа о заштити животне средине, који су довели до загађења воде, смањења вредности имања и обољевања стоке.

– путна мрежа: Иако је 2012. године Тексас приходовао чак 3,6 млрд. долара на име пореза од нафте и гаса који је произведен у овој државу то није било довољно ни за оправку путева који су оштећени због операција везаних за експлоатацију нафте и гаса. Штета на путној инфраструктури је била око 4 млрд. долара. Слично је било и у Арканзасу 2009. године. Приход од пореза је био вишеструко нижи од штете на путној мрежи.

– друштво: Нагли долазак фрекера прави притисак на локалне школе и болнице јер нема логике проширивати их због привременог карактера фрековања. У исто време криминал се повећава. [xiii]

Иако је фрекинг на самом почетку деловао као обећавајућа технологија коначан резултат је због неповољног утицаја на локалну заједницу нажалост Користи:Штете 3:4.

Имајући у виду све ове податке није ни чудо што су неке европске државе као што су Француска, Бугарска, Чешка забраниле ову технологију. [xiv]

Истоветна одлука треба да се донесе и у нашој земљи. Онима који у фрекингу виде спас за економију треба да буде јасно да је приоритет свих нафтних и гасних компанија искључиво профит и да ће они након што испумпају и последњи кубик гаса отићи на другу локацију, а локолној заједници ће остати све еколошке и друштвене последице фрековања и боравка фрекера.

————————————————
[i] http://bit.ly/1c2LYGG

[ii] Introduction to Environmental Law and Policy онлајн курс на Coursera.org

[iii] http://bit.ly/1gSf4Iu

[iv] http://bit.ly/GUqDkj

[v] http://exxonmobil.co/1aWZK8z

[vi] http://bit.ly/1auHodJ

[vii] http://bit.ly/1aleFak

[viii] http://huff.to/1e7FHtj

[ix] http://bit.ly/16xRtbL

[x] http://bit.ly/1iFeQCE

[xi] Richard Heinberg, Snake Oil: How Fracking’s False Promise of Plenty Imperils Our Future, 2013

[xii] Као мехур из 2008. године када је због пуцања америчког хипотекарног тржишта дошло до најгоре економске кризе још од времена Велике депресије која још увек траје.

[xiii] Richard Heinberg, Snake Oil: How Fracking’s False Promise of Plenty Imperils Our Future, 2013

[xiv] http://bit.ly/15Ppowe