Прошле јесени, док сам очекивао да се супруга породи, читао сам књигу Марка Лајнаса „Шест степени – наша будућност на топлијој планети“ у издању београдске Лагуне. Једна од ретких књига на нашем језику о променама климе, а сигурно једина која на прихватљив начин може да објасни обичном човеку шта су промене климе, а посебно које су последице. Што се тиче последица o којима говори Лајнас посебно ме брине његов опис, па слободно могу рећи „пропасти цивилизације“, јер оно што ће од човечанства остати у свету који се загрева сигурно неће имати одлике „цивилизације“.
У свету топлијем за 5-6°С (ако наставимо да емитујемо СО2 у данашњим размерама до тога ћемо стићи за неких 50-100 година) човечанство је сабијено у пренасељене појасеве око полова (остатак планете су или изгореле шуме или пустиње). Нема економије. Нема власништва. Нема међународне помоћи. Само криза и ратови. Геноциди. Пљачке. Истребљење животиња. Смрт милијарди људи. И све то због угљеника.
Почео сам да поклањам ову књигу пријатељима. Доста њих се већ престравило од саме помисли на промене климе.
„Шест степени“ је збирка резултата научних истраживања о променама климе које су узроковане људским активностима.
Аутор је истражио велики број научних радова о моделовању климе и палеоклиматским истраживаима и на начин разумљив обичном човеку презентовао њихове резултате који се односе на предвиђене последице глобалног загревања и промена климе.
Књига представља водич, степен по степен, за будућност наше планете. Можете је читати и као приручник за опстанак и сазнати које делове планете треба напустити, а који региони би највероватније остали погодни за живот и када дође до значајног загревања.
Иако препуна застрашујућих чињеница, књигу уопште не треба посматрати као депресивни ламент човечанству и животу на планети. Све последице промена климе су наше дело и све се оне могу спречити. Ова књига је упозорење шта се може десити ако наставимо да емитујемо гасове са ефектом стаклене баште као до сада. Књига нам може помоћи да схватимо шта стављамо на коцку нашим инсистирањем на константном економском расту који подрива темеље природе чији смо део, хтели ми то да признамо или не.
Да би одмах на почетку заиста схватили шта значи промена глобалне просечне температуре за шест степени, аутор даје поређење са последњим леденим добом које је за отприлике исто толико степени било хладније него данас. Лед дебео километар ипо је покривао територију Њујорка, али и добар део Европе (до централног дела континента). Региони јужније од ледене капе су биле ледене тундре, док су тек крајњи југ северноамеричког континента и Европе имали умерену климу (ови региони сада имају суптропску климу).
Књига је подељена у седам поглавља (по поглавље за сваки степен отопљавања + део у коме аутор жели да мотивише читаоце да и сами предузму кораке на ублажавању промена климе). Свако поглавље се састоји од неколико „прича“ о регионалним и глобалним последицама које се очекују у топлијем свету.
На овом блогу ће бити препричано неколико прича из прва два поглавља
Снажно препоручујем ову књигу свима. Она може спасити Ваш и животе Вама драгих људи, али и милионима непознатих.
@dobarpredak 
Postovani Djordje procitao sam knjigu koju ste nam predlozili>
1. Knjiga je pisana naucno-popularnim stilom ali zaista mislim da iako je autor pokusao da bude sto je moguce razumljiviji sirem krugu citalaca, ima delova koje sam i ja (kao kakvo takvo strucno lice) malo teze razumeo. Posebno su specificni delovi knjige koji se vezuju na neke geoloske dogadjaje ili generalno procese, za koje moras imati predznanje da bi razumeo kako funkcionisu (ono za metan u okeanima, permsko izumiranje, kretanje kontinenata u paleozoiku, sistem funkcionisanja morskih struja, generalno geografski raspored analiziranih pojava i sl.). Onaj ko ne poznaje malo bolje geografiju planete (tipa gde su “high plains“ u americi, ili koralni greben u australiji, istocno-africki tektonski rov – a takvih je bas mnogo!) ne treba ni da cita knjigu 🙂
2. Veliki doprinos knjige je “sinteza“ brojnih naucnih radova koje je autor analizirao. Zelim samo da verujem da je na pravi nacin interpretirao naucne cinjenice, posto kako sam video, autor nije “formalno“ klimatolog, vec aktivista i novinar. U svakom slucaju verujem da je imao recenzente pa da ovde i nema nekih propusta.
3. Ne dopada mi se visok nivo licnog percipiranja u poslednjem delu knjige (nesto kao zakljucak). Vise mi deluje taj deo knjige (7) kao neki blog na temu, mada ok… Posebno su mi interesantni bili oni proracuni o povrsinama koje je neophodno angazovati za uzgoj zitarica za biodizel i za postavljanje vetro-generatora kako bi se supstituisao deo potrosnje energije bazirane na fosilnim gorivima…
4. U svakom slucaju, knjiga je… bas apokalipticna, ali sto je najgore, ja posle njenog citanja, nemam ni najmanju iluziju da se klimatske promene do 2. stepena mogu zaustaviti. Sta vise i sguran sam da cemo doci i do 3 kao od sale. Tek tada mozda nesto bude preduzeto, ali ce zbog onih povratnih sprega to biti sa malo verovatnoca na uspeh…
Generalno, treba mi jos malo vremena da mi se “slegne“ knjiga da bih imao neko jos kredibilnije razmisljanje na ovu temu, i generalno na kojim temeljima zapoceti neka strucna istrazivanja za doktorat. Mada su klimatske promene zaista sirok front..
veliki pozdrav
Igor Miscevic
dipl.geograf
1. Слажем се. Ипак треба имати у виду да је наука о променма климе невероватно компликована. Климатски модели, палеоклиматологија. Похађао сам неколико стручнијих курсева о овој теми на http://www.coursera.org и од неких сам одустао јер превазилазе моје знање физике. Једноставно наука је компликована и јако ју је тешко представити обичним људима. Знам да то неки могу да искористе као чињеницу да нападну климатологе, али то је њихов проблем.
Kолико научници улажу труда да разјасне неке феномене везане за промене климе сјајно је приказано у овом 4-минутном клипу Rachel Pike: The science behind a climate headline.
2. Такође мислим да је ово највећа вредност књиге.
3. Цела књига је интерпретација научних радова и аутор је морао да јој да неки лични печат. Са закључком можемо, али и не морамо да се сложимо.
Што се тиче прорачуна површина неопходних за обновљиве изворе енергије (ОИЕ) то је мање-више то. На још неколико места сам чуо да ће нам требати много ОИЕ. Међутим, то не говори о неефикасности ОИЕ, већ да ми трошимо превише енергије. Американци имају скоро 800 аутомобила на 1000 становника. Што је много много је. Шта ће бити ако Индија и Кина крену тим путем (сад имају 20, односно мало више од 50 возила на 1000 становника; Извор: UTAustinX: UT.1.01x Energy 101, Webber Energy Group). Колико ће нам онда етанола и биодизела требати?
4. Да ли ће се загревање зауставити до +2 степена зависи само од нас – људи. Ако ми не желимо (а сада је такав став) да смањимо емисију онда је нећемо смањити.
Иначе ако се нешто значајно по том питању не деси до 2020. године велика је вероватноћа да ће се позитивне повратне спреге активирати и наша деца уопште неће имати леп живот (ово је најблаже речено, али пошто си прочитао 6 степени претпостављам да знаш на шта мислим). Због тога сам и кренуо у ову причу. Нећу да наша деца имају проблеме зато што наша генерација није хтела да смањи емисију.