Како преправити „Сат за нашу планету“ (Earth Hour)

Earth_Hour_60+_Logo
Лого акције „Сат за нашу планету“. Извор: WWF

Уопште не сумњам у добру намеру организатора ове акције, али након седам година њеног спровођења време је за неке преправке.

Када сам први пут чуо за акцију „Сат за нашу планету“ био сам одушевљен. Чак сам једном приликом, када је та акција пала на мој рођендан, натерао 30 људи да седи/стоји у мраку скоро сат времена. Међутим, с временом, како сам постајао све еколошки освешћенији ова акција је за мене губила смисао. Зашто је дошло до таквог преокрета?

1. Свакоме је јасно да један сат годишње није довољно. Значајнији утицај на свет око себе људи су почели да праве када је „измишљена“ пољопривреда. То се десило пре неких 12 хиљада година [i]. Од тада сваки дан сечемо шуме, трошимо воду, загађујемо земљиште, емитујемо гасове. То радимо више од десет хиљада година и очекујемо да нас на промену деструктивног понашања инспирише акција која нас позива да се један једини сат уздржимо од потрошње електричне енергије. Нема шансе.
Акција нас учи да је борба против глобалних проблема лака. Само искључиш светла и то је то. Велика грешка. Такво краткотрајно искључивање светла чак прави и потешкоће електро-мрежи, а при томе не смањује емисију CO2 чак ни током саме акције [ii]. Произвођачи електричне енергије не заустављају турбине већ их остављају да се врте тих сат времена јер очекују да ће по истеку акције сви почети да пале светла [iii]. Употреба свећа током догађаја такође може бити проблематична. Већина свећа се прави од парафина – угљоводоника чијим се сагоревањем емитује CO2.
Цео овај век ће бити обележен суочавањем са глобалним изазовима као што су сиромаштво, глад, промене климе, несташица ресурса (енергије пре свега), нове заразне болести. Сваки сат у нашим животима треба да буде „Сат за нашу планету“.

hard work - sulphur_10

2. Није планета та коју треба да спашавамо – Планета живи свој живот већ 4,5 милијарде година уз мање или веће потресе и шта год ми (људи) да (не)урадимо, она и живот на њој ће постојати и даље. Једино, што може да се деси јесте да не буде цивилизације, или да нас не буде у оволиком броју и да не живимо на начин како живимо сада.
Па, зашто нешто не урадимо поводом тога него чекамо да то уради неко други? Управо зато што мислимо да је планета та која треба да се штити, а то обично раде тамо неки други. Људи чији је то посао. Еколошке организације, министарства, научне институције, компаније. То апсолутно није тачно. Сваки наш корак има последицу. Свака наша акција на неки начин уводи промене у природној средини. Нажалост, у већини случајева негативне. Те негативне последице угрожавају нашу цивилизацију. Ми треба да спашавамо цивилизацију и наш начин живота. И да при томе помогнемо становништву земаља у развоју да се издигне изнад сиромаштва.

modern civilisation

3. Струја је проблем? Напротив. Струја је решење. Фосилна горива су проблем. Повећање употребе електричне енергије може да буде решење проблема промена климе или енергетске несигурности. Наравно, ако та енергија потиче из обновљивих извора. Технологија за то већ постоји.
Уместо што гасимо сијалице, хајде да не возимо аутомобиле бар тих сат времена.

Тако да уместо да само гасимо светла и палимо свеће тих један сат времена годишње, боље је да искључимо и телевизоре, паркирамо аутомобиле и приземљимо авионе, изађемо напоље и прошетамо се и размислимо у каквом свету живимо и шта су нам приоритети. Или да укључимо рачунар или узмемо књиге и прочитамо нешто о изазовима који нас очекују у XXI веку и шта ми као појединци можемо да урадимо поводом тога.

Уместо трошења ресурса на овакве догађаје и стварања лажног утиска како се „нешто“ урадило на подизању „нечије“ свести, еколошке организације широм света морају људима рећи истину:

  1. Због уништених екосистема опстанак саме цивилизације је угрожен. Већ експлоатишемо 50% више ресурса и услуга екосистема него што планета може да обнови. Једном ће тим ресурсима доћи крај, а онда ће засигурно доћи и крај наше цивилизације.
  2. Ми не треба да се бавимо очувањем природе већ њеним враћањем у раније стањеПоправка уништеног захтева много посла и напора. Термини „10 лаких начина да допринесете очувању природе“, „5 јефтиних избора да помогнете планети“, „могуће је предузети нешто“ , „малим акцијама можете значајно допринети“ и слични морају да се избаце из речника еколога. Неће бити лако, неће бити јефтино. Ако наша генерација не плати пуну цену „поправке“ екосистема много већу цену ће плаћати наши потомци, ако уопште буду имали прилике да било шта промене у том моменту.

———————————–
[i] http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_agriculture
[ii] http://slate.me/1dsacvi
[iii] http://bit.ly/1oZOAb1

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s