У процедуру је ушао предлог Закона о заштити узбуњивача. Верујем да међу нама има доста узбуњивача. Свако од нас је видео нешто лоше негде. Многима је лоше што морају да раде лоше ствари у име организације где раде. Међутим, многи немају храбрости да се упусте у разоткривање корупције и криминалних активности у окружењу јер с правом страхују да ће то угрозити њихову егзистенцију и/или егзистенцију њихове породице. 
„Ако пријавим шефа или директора могу да изгубим посао.“ је вероватно најчешћи изговор за нечињење по овом питању. Друга ситуација може да се деси да ако хоћете да пријавите неког ван ваше организације преко кумовских, рођачких и наравно партијских веза пријављени може да вам направи пакао на послу и да опет страхујете за плату. Предлог закона је предвидео заштиту од овакве одмазде, али мислим да је превидео проблеме које Узбуњивач може да има и када се одлуком Суда врати на посао. Другим речима, осим физичке заштите Узбуњивачу треба обезбедити и материјалну заштиту, тј. плату/накнаду којом би могао да прехрани себе и породицу, уколико због узбуне изгуби посао или ако више не осећа безбедно на послу. Ипак је Узбуњивач пријавом учинио корист друштву и за то треба да буде награђен/похваљен, а не да буде кажњен. Стога је предлог да држава оснује фонд од 10 милиона евра из кога би се исплаћивала награда Узбуњивачу. То је само 10 Миладина Ковачевића, 100 Аудија А8, 20-и део ЈАТ-овог дуга или пет скела на Народном музеју које нису никад служиле намени. Ако неће држава, а вероватно неће, јер ту не постоји жеља за борбом против корупције, већ само декларације, онда можемо ми порески обвезници то да урадимо. Процедура би била следећа: Узбуњивач се пријави Агенцији за борбу против корупције или полицији или сличном органу и с њима потпише уговор о сарадњи који би укључивао обавезе Узбуњивача према судским органима, али и договор да ће у наредних нпр. 5 година Узбуњивач добијати исту плату какву је добијао и на послу. Плата би се наравно исплаћивала из горепоменутог фонда. Тек тада пријављује особу за коју сматра да је прекршила закон. Ако је случај и изнети докази довољно добри, Агенција/полиција покреће поступак пред судом против пријављене особе, Узбуњивач добија своју плату наредних 5 година и не мора више да иде на посао да га тамо пријављени (функционер/руководилац) малтретира. Фонд од 10 милона евра може да има годишњи принос од неких 400 000 евра, а то је око 1000 просечних плата у Србији или више од 80 Узбуњивача. Па, сад ви видите да ли ће функционери/руководиоци тек тако да крше закон кад њихов сарадник може са довољно доказа да оде у Агенцију/полицију и да на основу те пријаве добије награду, а не пакао. 
Наравно, овде треба израдити и заштите механизме како би спречила злоупотреба овог система и како непоштени узбуњивачи не би користили систем и подносили неосноване пријаве против поштених грађана (као што је било у Калигулином Риму).
Како стварно заштитити Узбуњивача?
Објављено
@dobarpredak 