Изјаве/вести које су обележиле #поплаве

 Закључак о поплави: Бог је послао водену змију и цунами да нас казни због Параде поноса!

Прошло је два месеца од највећих поплава које је наша земља доживела. Догађаји у овој земљи се одвијају филмском брзином. Имам осећај да је од поплава прошло 300 година и да смо их већ заборавили. Е, да их не би заборавили ево кратке реторспективе шта се дешавало средином маја кроз изјаве директних учесника:

1. Хидрометеоролошки завод је још 10. маја најавио велике падавине, а 12. маја је дао и прву прогнозу огромних количина падавина.
   На смартфону користим апликацију АccuWeather и за викенд или почетком недеље ми је изашао аларм да ће од среде почети јака и дуготрајна киша. Према подацима са апликације требало је падне више од 120 mm по m² у року од два дана. Свакоме ко и мало прати временску прогнозу и разуме се у климатске услове који владају у Србији је јасно шта ово значи. За два дана пашће кише колико падне за неколико месеци.

   

   Одмах сам обавестио родитеље. Имамо воћњак и већ неко време имамо проблем са сушом. Прошле године смо направили базен и идеја је била да са крова оближњег објекта спроведемо кишницу у базен. Кров објекта је површине 60 m²  и рачуница је јасна. За свега два дана могли смо да скупимо 7 m³ воде коју би после користили за наводњавање. Такође, потребно је урадити и неке припреме у вођњаку за случај овакве кише.
   Касније се испоставили да су падавине биле још обилније. Прича да нисмо били упозорени пада у воду. Хидрометеоролошки завод је одрадио свој посао сјајно. Чак се касније испоставило да је и прогноза водостања урађена савршено.

2. Иако је, како су је већ тада неки називали стогодишња киша падала више од два дана, а центар Обреновца био поплављен, београдски градоначелник 16. маја ујутро позива становнике ове приградске општине да остану у својим домовима.
   У суштини ово можда и може да делује као логичан савет. Вода је већ толика да није могуће побећи са тог места. Останите у кућама, попните се на више спратове, ако сте у могућности, и чекајте да неко дође по вас.

   

   Међутим, ако је градоначеник баш тако мислио зашто је онда овај његов апел скинут са званичног сајта градске управе и није могао нигде више да се пронађе већ само у Google кешу.
   Упитан да прокоментарише то што део јавности тражи његову одговорност, јер је наводно у петак позвао Обреновчане да остану у кућама, а потом је уследио водени талас, градоначелник је одговорио: „Ја то нећу коментарисати ни на који начин, осим да је то стварно један безобразлук и то што сте рекли уопште није тачно“. „Уопште није тачно. Та наредба није дошла, па је након тога дошао талас, него је талас дошао много пре тога. И тиме смо спасли десетине хиљада живота“, поручио је градоначелник.
   Значи ако мене неко пита зашто сам нешто објавио на блогу, а онда брже боље то скинуо, ја ћу да му(јој) кажем да је безобразан(а).
   Да ли је градоначелник при упућивању овог апела имао појма шта се дешава у једној од општина које су под његовом ингеренцијом? Није проблем што је донета погрешна одлука (апел), сви грешимо, али је проблем што је она изгледа донета без увида у стварну ситуацију, а касније је чак и речено да апел није ни упућен иако постоје докази да јесте.
   При томе сам данима враћао на реченицу „Та наредба није дошла, па је након тога дошао талас, него је талас дошао много пре тога.“ Ако  наредба није дошла, како је након ње дошао талас, који је при томе дошао много пре те непостојеће наредба. Да ли ико може да препозна у ком временском референтном систему градоначелник презентује своје мишљење?

3. Истог дана када је градоначелник упутио апел да Обреновчани остану кући, премијер изјављује да има жртава у Обреновцу и да оне нису мале.
   Од овог момента креће паника и гласине о броју жртава. На насипима и локацијама за пуњење џакова на којима сам радио међу добровољцима су кружиле приче о минималном броју жртава од 500. Мени су те цифре звучале сулудо. Пратим светске катастрофе и реално ретко када се дешава да број жртава у поплавама буде више десетина или више стотина. Међутим, уопште не замерам људима што су поверовали у ове бројеве. Када премијер каже жртве нису мале, али не каже колике, па то је идеална ситуација за панику.
   Власт је касније много пута опомињала грађане да не шире дезинформације и панику, која је потекла управо од ње.
   При томе се још увек није знао стварни број страдалих. Било је пронађено тек 215 од 798 несталих (вест од 21. маја). Последња информације је да се 38 људи води као нестало. Оно што је проблем у овој ситуацији јесте да није било јединствене евиденције.
   
4. Партијарх Српске православне цркве је већ 15. маја први изашао са верзијом зашто је дошло до катастрофе. Према његовим речима поплава је божија опомена да се склонимо са пута порока, злобе и безакоња. Он је додао да се тих дана у Београду спремао скуп који представља велико безакоње и мрски порок, „којим се поносе и и истичу своје достојанство и демократију, а све против бога и закона живљења“.
   Другим речима, Бог нас је опомињао због Параде поноса.
5. Питање којим се власт често бавила јесте да ли су се људи утопили или умрли природном смрћу. Нпр. вест од 19. маја да у Обреновцу има 13 жртава од чега се 6 њих утопило, а 7 умрло природном смрћу.
   Шта значи да је неко умро природном смрћу у моменту када му је кућа била поплављена, а путеви два метра под водом? Значи ли то да се у жртве поплаве не рачунају људи којима је позлило, а нису могли да позову хитну помоћ јер због поплаве није било струје, а телефони нису радили? Како би та хитна помоћ уопште дошла? Значи ли то да се у жртве поплаве не рачунају ни особе који су страдали од струјног удара, смрзотина у хладној води, пада или их је нешто пригњечило?
   Према дефиницији која важи у Србији – жртва поплаве је само она(ј) која(и) на обдукцији има пуна плућа воде. Верујем да овакво одсуство емпатије према жртвама од стране њихове власти није виђено нигде у свету.
6. Када су одговорни коначно схватили размере катастрофе почела су оправдања како је катастрофа ипак била превелика да би било шта могли да урадимо. Министарка у влади је чак изјавила да „Од неких непогода, као што су цунами, нису се одбраниле ни богатије државе“.
   Википедија каже да цунами настаје услед наглог померања великих водених запремина, какви су нпр. делови океана и мора. Ово је најчешће изазвано подводним земљотресима, подводним вулканским ерупцијама, подводним експлозијама, покретима великих маса (наглог клизања или одроњавања стенских маса веома великих запремина у велике водене средине) а може бити изазвано и ударима метеора (метеорита, астеорида) у океан и нуклеарним пробама.
   Шта се од ових непредвиђених појава десило у Србији па да се поплава класификује као цунами? Хидрометеоролошки завод нас је упозорио данима раније шта се спрема. Једино непредвиђено је било то што је изостала икаква припрема и упозорење угроженим грађанима од стране државних органа на свим нивоима. Или би ми већ требали да се навикнемо на такво понашање власти и њено нечињење прогласимо предвиђеном ситуацијом?
7. Представник власти и члан Републичког кризног штаба, директор Србијавода, се сложио са патријархом (видети тч 5) и кривицу за поплаву свалио на Бога – „Није било одбране, одговоран Бог“
   Па, шта ћете нам онда сви ви кад у овој према Уставу грађанској држави све зависи од божје воље?
   РХМЗ је на време упозорио да се спремају поплаве. Стручњаци су још пре две године објавили студију[1] о ерозији обала у колубарском басену и закључили да се нико не осећа одговорним што је становништво у овој области остављено на милост и немилост ове бујичне реке.
   Је л’ ово грађанска држава или џамахирија? Да ли овде владају људски или божији закони?
8. Председник се након неколико дана појавио са својим виђењем кривца изјавивши да је нaшу зeмљу нaпaлa и уjeлa вoдeнa змиja!
9. Ипак изјава по којој ћу памтити поплаве је она председникова да су поплаве „опoмeнa зa грaђaнe, нe држaву“. Ово може само да каже човек који није био с грађанима. При томе воли да се представља као човек близак народу и човек из народа.

   

   Истина је скроз другачија. Да није било адекватног и што је још битније брзог одговора грађана који су као добровољци похрлили да помогну Обреновчанима у виду спашавања чамцима, на пуњење џакова и изградњу насипа, штета од поплава би била вишеструко већа.
   Доживео сам да тзв. кризни штабови на општинама немају појма где и која врста помоћи треба. На локацијама није било ни једног представника државе. Грађани су морали да се самоорганизују. Нико није кукао. Сви су радили као један. Из пекара и ресторана је стизала храна коју су власници доборовољно доносили. Превоза није било ни за лек.
   Наравно све ово је остало непрепознато од стране државе.
   Ипак, кад су емоције мало спласнуле схватио сам шта је председник хтео да нам каже: Ово је опомена за грађане да све морају сами. Немојте да се надате да ће држава нешто урадити за вас.

п.с. Недељама после поплава евакуисани и даље једу паштете.

————————————————–

[1] Dragicevic et al, Land Use Changes and Environmental Problems Caused by Bank Erosion: A Case Study

of the Kolubara River Basin in Serbia, 2012