Čuo sam da kažu: Prvi polumaraton je ključan trenutak u životu. Posle njega ili nikad više ne trčiš ili trčiš ceo život.

Pripreme

Kada sam počeo da trčim nisam imao plan za polumaraton. Počeo sam iz jednostavnog razloga – treba mi više fizičke aktivnosti. Sedenje uz računar od 8+ sati kakvo je u našem modernom svetu uobičajeno nije ono za šta su ljudi stvoreni. Ljudi hodaju ili bolje reći trče na dve noge već 3,7 milona godina. Stvoreni smo za trčanje.

Trčanje je vrlo jednostavan sport. Uzmeš patike i izletiš iz stana. Nema potrebe da se nešto posebno spremaš, nosiš opremu, zakazuješ termine.

Preporuka 1: Kako ipak živimo u informatičkom dobu želeo sam da iskoristim prednosti tehnologije koja je razvijena kao podrška rekreativcima i na svoj Windows Phone sam instalirao aplikaciju Runtastic koji proizvodi istoimena austrijska firma. Runtastic nudi mogućnost da beležite svoje aktivnosti, pratite napredak (ako ga ima, hahaha) i što je najbolje izaberete optimalne planove za trening. Od nule (mislim na nula bavljenja trčanjem) u oktobru 2016. godine do neprekidnog trčanja u dužini od 50 min sam stigao za šest nedelja. To je bio moj prvi cilj – trčati 50 min. Brzina nije bitna.

Nakon nekoliko nedelja postao sam „zavisnik“ od trčanja. Osećaš se odlično kad ispuniš cilj iz plana treninga. Trčao sam gde god sam se zadesio. Na odmoru. Na službenom putu.

Kada sam shvatio da mogu toliko da trčim sledeći plan je bio – polumaraton za 2:15h za četiri meseca. Dugo sam se nećkao, ali ipak odlučio da krenem tim putem.

E, tu je bilo izazova. Zima. Hladno vreme. Zaleđen Dunav (trčim na Dorćolu najčešće) koji ledi kožu. Vetar. Međutim, kad se zagreješ uopšte nema veze kakvo je vreme. Trčanje od po 2h bez prestanka (doduše, sporiji tempo od oko 7 min/km). Прочитајте више „Prvi polumaraton“ →