Да човек својим активностима може да утиче на састав атмосфере, а самим тим и на ефекат стаклене баште и на климу познато је још одавно. Истраживања на ову тему су још током XIX в. обавили Фурије [i], Тиндал [ii] и Архенијус [iii]. Међутим, свет је овим проблемом почео озбиљније да се бави тек осамдесетих година прошлог века када су почела да стижу прва упозорења климатолога да се атмосфера загрева. Схвативши величину проблема, Програм Уједињених нација за заштиту животне средине (UNEP, United Nations Environment Programe) и Светска метеоролошка огранизација (WMO, World Meteorological Organisation) су основали највеће „научно предузеће“ у историји света – Међувладин панел за промене климе (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change).
Категорија: Промене климе
Решење „проблема“
Осим промене перспективе из еколошке у социолошку, можда треба да променимо и објекат нашег деловања.
Могуће је да је управо сва тешкоћа у вези промена климе, то што их ми посматрамо као проблем. Промене климе су пре свега последица начина на који управљамо планетарним ресурсима, економијом и друштвом у целини.
Промене климе су последица прекомерне употребе фосилних горива, неконтролисаног загађења, уништавања биодиверзитета, непотребне потрошње, неефикасног управљања земљиштем и неједнакости у друштву. Оно што промене климе чини изузетним јесте то што су они и мултипликатори свих ових проблема. Како се оне одвијају остали проблеми постају све тежи. Прочитајте више „Решење „проблема““
@dobarpredak 