Добар дан!
Ово је мој уобичајени поздрав који упућујем члановима породице, пријатељима, рођацима, познаницима и незнанцима. Ујутро, у подне, увече. Добар дан је све што нам треба. Тада смо задовољни, срећни, здрави. Уживамо у животу.
Да би имали добар дан довољно је да имамо где да спавамо, шта да поједемо и попијемо, нешто занимљиво прочитамо, проведемо неко време са породицом и пријатељима, одемо на пристојан посао, седнемо у парк/кафану. Занимљиво је колико људи сматра ово скроз нормалним и очекиваним. Практично ово треба да је загарантовано свима.
Па, није баш тако. Ја сам, као вероватно и Ви припадник „срећне милијарде“ (lucky billion) – људи који могу да кажу да имају добар дан.
Остатак човечанства није у истој ситуацији. Људи (да људи, не тамо неки Африканци, Азијати или имигранти) морају да раде и 12-16h дневно само да би платили храну за себе и своју породицу, пешаче десетине километара због „пијаће“ воде, живе без основних санитарних услова, о струји и Интернету да и не говорим.
А шта је са онима који се још нису ни родили? На каквој планети ће они живети?
Зашто „срећна милијарда“ има добар дан, а остали немају? Пре свега зато што „срећна милијарда“ троши јако, јако много:
- зато што спавамо у становима/кућама које су 2-5 пута већи од наших потреба које при том хладимо-грејемо више него што треба.
- зато што се возимо/летимо/пловимо где год нам падне на памет (у већини случајева зарад одмора).
- зато што једемо све што се мрда и расте.
- зато што „са новцем који немамо купујемо ствари које нам не требају, да би створили утисак који не траје дуго пред људима до којих нам уопште није стало“.
- зато што загађујемо природу тонама ђубрета, зато што „атмосферу користимо као канализацију“ у коју емитујемо тоне СО2
- зато што уживамо више него што смо заслужили.
Због тога отимамо од природе и оних 6 милијарди оно што је њихово, а за узврат им шаљемо загађење и промене климе.
Због тога отимамо и од оних који се још нису ни родили.
И уз све то наша очекивања и прохтеви стално расту. Оно што нам је био добар дан јуче, није и данас. „Срећна милијарда“ троши сваке године све више и више да би имала добар дан.
Ово наше стремљење ка бољем није лоша ствар сама по себи. То нам је и омогућило овакав напредак пољопривреде, здравстване заштите, транспорта, науке и технологије. Али нас је и довело у ситуацију да планета мора да ради са капацититетом од 150% да би подмирила потребе наше економије. Питање је колико дуго ће моћи да издржи под таквим преоптерећењем.
„Зашто смо ми прва генерација у историји човечанства која зарад своје краткорочне добробити жртвује добробит будућих генерација?“ Људи некад нису били такви.
Мислим да смо ми бољи од тога!
Ако још увек читате овај текст онда значи да сте се забринули. Е, па добродошли у клуб.
На овом блогу ће бити речи о томе како да живимо, а да не угрожавамо остале становнике планете. Како да живимо, а да не истребимо остала жива бића која имају иста права на живот као и ми. Како да живимо, а да свет који остављамо будућим генерацијама буде бољи од оног какав смо ми добили у наследство и какав је данас.
При томе уопште нећемо умањити квалитет свог живота, своју срећу и задовољство. Шта више, бићемо још срећнији.
За највећу претњу опстанку цивилизације и живота на планети уопште сматрам промене климе чији смо узрок ми људи због прекомерне емисије гасова са ефектом стаклене баште. Промене климе су последица лошег вођења економије и друштва, прекомерне потрошње ресурса (пре свега „прљаве енергије“) и превеликог загађења. Решавајући проблеме економије, енергије и друштва решавамо и промене климе и обрнуто. Зато ће се на овом блогу све вртети око ових тема.
@dobarpredak 