Историја истраживања климатских промена

Противници општеприхваћене теорије о антропогеним климатским променама често посежу за аргументима типа: „То је нека нова идеја коју тек неколико људи разуме“. Ипак, наука о људски узрокованим климатским променама је стара скоро два века. Ово је прича о пионирима науке који су поставили темеље теорије о антропогеним климатским променама.

Жозеф Фурије (Jean-Baptiste Joseph Fourier, 1768 – 1830)

Фурије је на основу позиције Земље у односу на Сунце израчунао да би наша планета морала да буде много хладнија него што јесте. Као Месец. Једно од решења које је он предложио, иако није могао да да доказе, јесте да се у атмосфери налазе неки гасови који апсорбују одлазеће зрачење Земље. Фурије је уствари говорио о ефекту стаклене баште. Прочитајте више „Историја истраживања климатских промена“ →

Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“ →

Оптимални енергетски микс за будућност

Очекује нас један од најзанимљивијих периода у нашем развоју.

Овај чланак је настао на основу текста са блога Energy and Ecology [1].

Пети извештај IPCC садржи и занимљиву студију о поређењу изнивeлисaних трoшкoвa eнeргиje (LCOE – Levelized Cost of Energy) и интензитета емисије СО₂ постојећих и комерцијално исплативих технологија за производњу енергије.

У LCOE се урачунавају сви трoшкoви у вeзи сa набавком сирoвинaмa, прoизвoдњoм, трaнспoртoм, изгрaдњoм, људским рaдoм и oдржaвaњeм постројења за производњу енергије. Они се исказују у трошку по произведеном kWh, a нa oснoву oчeкивaних рeзултaтa тoкoм животног века постројења. [2] Прочитајте више „Оптимални енергетски микс за будућност“ →

Борба против промена климе – промена перспективе: из еколошке у социјалну, са глобалног на локални ниво, са краткорочне на дугорочну

„Промене климе су највећи и најважнији еколошки проблем нашег доба…“ Бан Ки-Мун, генерални секретар УН[1]

Основни узрок промена климе јесте повећање концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери. Узрок овог повећања, скоро за 50% у односу на пред-индустријско доба, јесте пре свега огромна потрошња фосилних горива, али ту је и промена намене земљишта (крчење шума, урбанизација, ширење пољопривреде), сточарство (метан)…

Угљен диоксид није загађивач као остали и с њим се мора другачије. Од осталих загађивача ваздуха га разликује то што нема ветра који ће га одувати. СО₂ је стално ту. Када га једном емитујемо он остаје у атмосфери вековима. И све га је више. Једина шанса да спречимо промене климе је да мање емитујемо СО₂ или да га, што је много скупље, физички одстранимо из атмосфере.

Прочитајте више „Борба против промена климе – промена перспективе: из еколошке у социјалну, са глобалног на локални ниво, са краткорочне на дугорочну“ →