Историја истраживања климатских промена

Противници општеприхваћене теорије о антропогеним климатским променама често посежу за аргументима типа: „То је нека нова идеја коју тек неколико људи разуме“. Ипак, наука о људски узрокованим климатским променама је стара скоро два века. Ово је прича о пионирима науке који су поставили темеље теорије о антропогеним климатским променама.

Жозеф Фурије (Jean-Baptiste Joseph Fourier, 1768 – 1830)

250px-Fourier2Фурије је на основу позиције Земље у односу на Сунце израчунао да би наша планета морала да буде много хладнија него што јесте. Као Месец. Једно од решења које је он предложио, иако није могао да да доказе, јесте да се у атмосфери налазе неки гасови који апсорбују одлазеће зрачење Земље. Фурије је уствари говорио о ефекту стаклене баште. Прочитајте више „Историја истраживања климатских промена“

Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује  добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

  1. Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“

Оптимални енергетски микс за будућност

Очекује нас један од најзанимљивијих периода у нашем развоју.

Овај чланак је настао на основу текста са блога Energy and Ecology [1].

Пети извештај IPCC садржи и занимљиву студију о поређењу изнивeлисaних трoшкoвa eнeргиje (LCOE – Levelized Cost of Energy) и интензитета емисије СО2 постојећих и комерцијално исплативих технологија за производњу енергије.

У LCOE  се урачунавају сви трoшкoви у вeзи сa набавком сирoвинaмa, прoизвoдњoм, трaнспoртoм, изгрaдњoм, људским рaдoм и oдржaвaњeм постројења за производњу енергије. Они се исказују у трошку по произведеном kWh, a нa oснoву oчeкивaних рeзултaтa тoкoм животног века постројења. [2] Прочитајте више „Оптимални енергетски микс за будућност“

Борба против промена климе – промена перспективе: из еколошке у социјалну, са глобалног на локални ниво, са краткорочне на дугорочну

Промене климе су највећи и најважнији еколошки проблем нашег доба…“ Бан Ки-Мун, генерални секретар УН[1]

Основни узрок промена климе јесте повећање концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери. Узрок овог повећања, скоро за 50% у односу на пред-индустријско доба, јесте пре свега огромна потрошња фосилних горива, али ту је и промена намене земљишта (крчење шума, урбанизација, ширење пољопривреде), сточарство (метан)…

Угљен диоксид није загађивач као остали и с њим се мора другачије. Од осталих загађивача ваздуха га разликује то што нема ветра који ће га одувати. СО2 је стално ту. Када га једном емитујемо он остаје у атмосфери вековима. И све га је више. Једина шанса да спречимо промене климе је да мање емитујемо СО2 или да га, што је много скупље, физички одстранимо из атмосфере.

Прочитајте више „Борба против промена климе – промена перспективе: из еколошке у социјалну, са глобалног на локални ниво, са краткорочне на дугорочну“

Шта нам говоре најновији извештаји IPCC-a?

Садржај:
Шта је IPCC?
Шта су IPPC-еви извештаји?
Критика IPCC-а
AR5 – Радна група I: Људски утицај на климатски систем је недвосмислен
AR5 – Радна група II: Промене климе мењају наш свет
AR5 – Радна група III: Ниско-угљенична економија је решење

Шта је IPCC?

drought-07Међувладин панел за промене климе (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change) је водећа међународна институција чија је мисија да обезбеди јасно научно мишљење о променама климе, укључујући и могуће еколошке и социо-економске утицаје ових промена.

IPCC ради под окриљем Уједињених нација. Овај панел проучава и процењује најновије научне, техничке и друштвено-економске информације које се односе на наше разумевање промена климе. IPCC не врши никаква истраживања нити прати податке и/или параметре који се односе на климу или време. Панел врши процену информација или рецензираних научних чланака које су припремили научници широм света и/или који су објављени у реномираним научним часописима. Хиљаде научника из целог света доприноси раду IPCC-а и то на добровољној бази, без икакве накнаде. IPCC је тело које је отворено за све владе чланица УН. Представници влада учествују у процесу процене научних радова. Један од основних послова IPCC-а јесте да обезбеди квалитетне информације доносиоцима одлука. Прихватањем IPCC-јевих извештаја владе прихватају и њихов научни садржај*. [1] Прочитајте више „Шта нам говоре најновији извештаји IPCC-a?“

Два степена (из књиге М. Лајанса „Шест степени“)

Како ће изгледати свет топлији за 2°С по Марку Лајансу, аутору књиге „Шест степени – наша будућност на топлијој планети

Свет топлији за један степен

Кисели океани

Најмање половина угљен-диоксида коју емитујемо заврши у океанима. Океани су природно лако базна средина, што омогућава бројним морским животињама и биљкама да граде љуштуре. Растварањем СО2 у у води ствара се угљена киселина (H2CO3). Повећање количине ове киселине у морској води смањује њену базност (алкалност). Људи су успели да смање аклалност мора за 0,1 pH вредности. Тренутна стопа апсорпције СО2 је око 50 пута већа од нормалне. За мање од сто година смањићемо pH вредност океана са 8,2 на 7,7. Ово значи да организми са љуштурама од калцијум-карбоната не би могли да опстану јер ће њихове кречњачке „кућице“ разложити „закишељена“ вода. Прочитајте више „Два степена (из књиге М. Лајанса „Шест степени“)“

Коментар на други чланак „Глобално загревање – велика претња или велика превара“

Осмотрена промена температуре од 1901. до 2012. године
Осмотрена промена температуре од 1901. до 2012. године

На блогу Екологизација и у часопису студената Биолошког факултета „Симбиоза“ крајем прошле године су објављена два чланка под називом „Глобално загревање – Велика претња или велика превара?“ Оба чланка су тенденциозно написана са само једним циљем да дискредитују науку која се односи на промене климе. Чланци су препуни неистина и препричавања теорија квази-научника зачињених различитим теоријама завере. Наравно, без и једне једине референце. На први чланак је већ дат коментар.
А сада да кренемо да раскринкавамо параграф по параграф чланка Глобално загревање – Велика претња или велика превара? II Прочитајте више „Коментар на други чланак „Глобално загревање – велика претња или велика превара““