Рат за један степен – Опис конкретних акција

Претходни чланак: Рат за један степен – План

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – План) представљен је општи план који човечанство треба да предузме једном када се одлучи за борбу против климатских промена. Овај чланак садржи опис конкретних мера које би биле наш одговор на кризу током првих пет година акције, а које предлажу Пол Гилдинг и Јорген Рандерс.

1. Смањење крчења шума за 50 одсто

Смањење нето искрчене површине за 50% широм света укључујући тропске прашуме. Истовремено, комерцијално шумарство треба да се концентрише на пошумаљавање како би се апсорбовало што више угљеника. Ово ће захтевати плаћања земљама у развоју за климатске услуге које обезбеђују њихове древне шуме.
forest Прочитајте више „Рат за један степен – Опис конкретних акција“

Advertisements

Рат за један степен – План

Претходни чланак: Рат за један степен – Припрема

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – Припрема) закључили смо да човечанство може да реши проблем климатских промена.

Имајући у виду капацитет за доношење одлука, као и техничко-економски капацитет, питање није да ли можемо да решимо проблем, него услови под којима ћемо одлучити да ли да га решимо. Када доминантно мишљење буде да климатске промене угрожавају опстанак цивилизације и глобалне економије тада ће одговор на кризу бити брз. Друштвене околности ће се променити из „оно што је политички могуће“ у Черчилово „оно што је неопходно“.

Да би се преузела контрола над кризом неопходне су четири врсте акција:

  1. Масовна индустријска и економска трансформација којом би се елиминисала емисија СО2 за 20 година са смањењем од 50% у првих пет година.
  2. Ниско-ризичне и повратне мере геоинжењеринга како би се смањио пораст температуре.
  3. Уклањање 6 милијарди тона СО2 из атмосфере сваке године за наредних 100 година и његово дугорочно складиштење у подземним резервоарима, тлу и биомаси.
  4. Мере прилагођавања како би се превазишле последице и спречила геополитичка нестабилност због несташица хране, принудних миграција и конфликата око ресурса.

Прочитајте више „Рат за један степен – План“

Рат за један степен – Припрема

Пол Гилдинг је у својој књизи The Great Disruption: How the Climate Crisis Will Transform the Global Economy описао мере које човечанство треба да предузме да би се обезбедила стабилност климатског система и опстанак цивилизације. О овој књизи сам већ писао.

У овом и наредна два чланка представљам Рат за један степен, план за превазилажење климатске кризе који су пре неколико година креирали Пол Гилдинг и Јорген Рандерс (један од аутора чувене анализе Ограничења раста – The Limits to Growth).

images (1)Нема сврхе говорити: „Радимо најбоље што можемо“. Треба да радимо оно што је неопходно, сер Винстон Черчил

Вода у којој се кува жаба је све топлија. Да ли ћемо реаговати на време и спречити неконтролисане климатске промене и колапс цивилизације? Прочитајте више „Рат за један степен – Припрема“

2014. година – Најзначајнији моменти у области климатских промена

Најтоплија година икад забележена?

Светска метеоролошка организација (WMO, World Meteorological Organization) је објавила да ће 2014. година највероватније бити најтоплија година од када постоје мерења (око 150 година уназад). Глобална просечна температура ваздуха изнад копна и површине мора за период јануар-октобар је била за око 0,57°C виша од просека за период 1961-1990 (14°C) и за 0,09°C изнад просека за последњих 10 година (2004-2013). Прочитајте више „2014. година – Најзначајнији моменти у области климатских промена“

Историја истраживања климатских промена

Противници општеприхваћене теорије о антропогеним климатским променама често посежу за аргументима типа: „То је нека нова идеја коју тек неколико људи разуме“. Ипак, наука о људски узрокованим климатским променама је стара скоро два века. Ово је прича о пионирима науке који су поставили темеље теорије о антропогеним климатским променама.

Жозеф Фурије (Jean-Baptiste Joseph Fourier, 1768 – 1830)

250px-Fourier2Фурије је на основу позиције Земље у односу на Сунце израчунао да би наша планета морала да буде много хладнија него што јесте. Као Месец. Једно од решења које је он предложио, иако није могао да да доказе, јесте да се у атмосфери налазе неки гасови који апсорбују одлазеће зрачење Земље. Фурије је уствари говорио о ефекту стаклене баште. Прочитајте више „Историја истраживања климатских промена“

Оптимални енергетски микс за будућност

Очекује нас један од најзанимљивијих периода у нашем развоју.

Овај чланак је настао на основу текста са блога Energy and Ecology [1].

Пети извештај IPCC садржи и занимљиву студију о поређењу изнивeлисaних трoшкoвa eнeргиje (LCOE – Levelized Cost of Energy) и интензитета емисије СО2 постојећих и комерцијално исплативих технологија за производњу енергије.

У LCOE  се урачунавају сви трoшкoви у вeзи сa набавком сирoвинaмa, прoизвoдњoм, трaнспoртoм, изгрaдњoм, људским рaдoм и oдржaвaњeм постројења за производњу енергије. Они се исказују у трошку по произведеном kWh, a нa oснoву oчeкивaних рeзултaтa тoкoм животног века постројења. [2] Прочитајте више „Оптимални енергетски микс за будућност“

Два степена (из књиге М. Лајанса „Шест степени“)

Како ће изгледати свет топлији за 2°С по Марку Лајансу, аутору књиге „Шест степени – наша будућност на топлијој планети

Свет топлији за један степен

Кисели океани

Најмање половина угљен-диоксида коју емитујемо заврши у океанима. Океани су природно лако базна средина, што омогућава бројним морским животињама и биљкама да граде љуштуре. Растварањем СО2 у у води ствара се угљена киселина (H2CO3). Повећање количине ове киселине у морској води смањује њену базност (алкалност). Људи су успели да смање аклалност мора за 0,1 pH вредности. Тренутна стопа апсорпције СО2 је око 50 пута већа од нормалне. За мање од сто година смањићемо pH вредност океана са 8,2 на 7,7. Ово значи да организми са љуштурама од калцијум-карбоната не би могли да опстану јер ће њихове кречњачке „кућице“ разложити „закишељена“ вода. Прочитајте више „Два степена (из књиге М. Лајанса „Шест степени“)“