@dobarpredak na COP-21: Dan 6

5. decembar 2015, Pariz

Okupljanje Climate Reality Leadership Corps

Organizacija The Climate Reality Project je okupila članove mreže Climate Reality Leadership Corps koji su se nalazili u Parizu povodom COP21. Prigodan govor je održao predsednik organizacije Al Gor, nekadašnji američki potpredsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2007. godine za svoj rad na podizanju svesti o problemu klimatskih promena.

WP_20151205_11_25_38_Pro

Kao jednu od najznačajnijih stvari na COP21 Al Gor je istakao to da su svi šefovi država u svojim početnim obraćanjima prvog dana COP21 istakli da su klimatske promene ljudski uzrokovane, tj. nema poricivača (deniers) među predsednicima. To je velika stvar. Deo zasluga za ovakav scenario sigurno imamo i mi članovi Climate Reality Leadership Corps kojih ima preko 8000 na svetu i koji su do sada održali više od 16000 prezentacija o klimatskim promenama. Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 6“

Зашто су електродистрибуције преплашене?

У ово време наглог развоја обновљивих извора енергије у свету се све више прича о „utility death spiral“ или спирали смрти електодистрибуција. О чему се заправо овде ради?

Испрекиданост понуде обновљивих извора енергије

Сунце не сија увек. Ветар не дува увек. Ово доводи до испрекиданости понуде електричне енергије из обновљивих извора какви су сунце и ветар. Мале количине струје добијене из обновљивих извора је релативно лако и јефтино интегрисати у постојеће системе за дистрибуцију електричне енергије. У случају прекида снадбевања из обновљивих извора термоцентрале на гас могу практично за један минут да исправе промене у понуди струје како би се задовољила потражња.

Међутим, електрична енергија из обновљивих извора постаје све јефтинија и често је већ сада конкурентна струји из фосилних горива. Док цена фосилних горива расту, цена обновљивих извора опада. Још једна економска предност обновљивих извора је и то што су сунце и ветар бесплатни. У Немачкој, једној од водећих држава у свету када су у питању обновљиви извори, велепродајне цене струје на тржишту опадају. Прочитајте више „Зашто су електродистрибуције преплашене?“

5 разлога зашто су ниске цене нафте добре за животну средину

Када је почео пад цена нафте, уз још неке вести да продаја аутомобила расте забринуо сам се за судбину глобалних активности на ублажавању климатских промена и заштити животне средине. Без обзира колико еколози причали о штетности фосилних горива и климатским променама и користима од све јефтинијих обновљивих извора енергије обичан потрошач ће се на крају окренути за све јефтинијом нафтом.

Међутим, онда сам наишао на чланак 5 reasons why low oil prices are good for the environment и сви моји страхови су нестали. Колико год то деловало невероватно, ниске цене нафте су добре за животну средину.

Преведено и објављено уз дозволу аутора чланка г. Асада Рузака / Translated and published by kind permission of Mr. Assaad W Razzouk

Руке радника који ради на чишћењу нафтне мрље на Кипру. Извор: Getty Images
Руке радника који ради на чишћењу нафтне мрље на Кипру. Извор: Getty Images

Ово је прилика да укинемо субвенције за фосилна горива и уведемо цену угљеника

Ниске цене нафте треба поздравити: могу да остану ниске за дуго време и још да се додатно смање. Ево пет разлога зашто су ниске цене нафте одличне за наше здравље као и за здравље планете. Прочитајте више „5 разлога зашто су ниске цене нафте добре за животну средину“

Митови о обновљивим изворима енергије – разбијени

Овај чланак је написан према подацима из чланка Гринписа Африка

Мит 1 – Обновљива енергија је прескупа

Обновљива енергија је већ сада јефтинија него угаљ или нуклеарна енергија. Јединица енергије коју производе нове термоцентрале на угаљ јужноафричке комапније Еском (Eskom) ће коштати око 97 центи/kWh, док струја из обновљивих извора (ветрењаче) кошта само 89 центи.

Додатно, нема трошкова сировина за соларне електране и вертогенераторе. На пример, док за рад термоцентрале треба купити угаљ (копање угља има огромне еколошке последице), енергија ветра и соларна енергија не захтевају такве сировине – Сунчева светлост и ветар су бесплатни. Прочитајте више „Митови о обновљивим изворима енергије – разбијени“

Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује  добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

  1. Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“

Оптимални енергетски микс за будућност

Очекује нас један од најзанимљивијих периода у нашем развоју.

Овај чланак је настао на основу текста са блога Energy and Ecology [1].

Пети извештај IPCC садржи и занимљиву студију о поређењу изнивeлисaних трoшкoвa eнeргиje (LCOE – Levelized Cost of Energy) и интензитета емисије СО2 постојећих и комерцијално исплативих технологија за производњу енергије.

У LCOE  се урачунавају сви трoшкoви у вeзи сa набавком сирoвинaмa, прoизвoдњoм, трaнспoртoм, изгрaдњoм, људским рaдoм и oдржaвaњeм постројења за производњу енергије. Они се исказују у трошку по произведеном kWh, a нa oснoву oчeкивaних рeзултaтa тoкoм животног века постројења. [2] Прочитајте више „Оптимални енергетски микс за будућност“

The Great Disruption – књига Пола Гилдинга

Онај ко верује да је могућ константан експоненцијалан раст на физички ограниченој планет је или лудак или економиста – Кенет Боулдинг, амерички економиста

718vwUX90gL._BO2,204,203,200_PIsitb-sticker-arrow-click,TopRight,35,-76_SX385_SY500_CR,0,0,385,500_SH20_OU02_Књига The Great Disruption: How the Climate Crisis Will Transform the Global Economy је поред Шест степени најзначајнија књига о променама климе коју сам до сада прочитао. Кроз књигу о климатској кризи аутор описује економску и еколошку кризу у коју је упао наш свет. Пре финансијске кризе из 2008. године сматрало се да слободно тржиште може да реши проблем било које врсте. Еколошка ограничења и ограничене резерве природних ресурса уз огроман дуг са којим се свет суочава показују да је раст, економски раст, завршена прича. Цене робе на светским тржиштима су достигле рекордне нивое. Свет угрожава екстремна неједнакост. Људи су почели да схватају да наш проблем није само дуг, еколошка штета, неједнакост, рецесија, превелики утицај компанија. Проблем је цео пакет – систем је озбиљно оштећен. Прочитајте више „The Great Disruption – књига Пола Гилдинга“