Рат за један степен – Опис конкретних акција

Претходни чланак: Рат за један степен – План

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – План) представљен је општи план који човечанство треба да предузме једном када се одлучи за борбу против климатских промена. Овај чланак садржи опис конкретних мера које би биле наш одговор на кризу током првих пет година акције, а које предлажу Пол Гилдинг и Јорген Рандерс.

1. Смањење крчења шума за 50 одсто

Смањење нето искрчене површине за 50% широм света укључујући тропске прашуме. Истовремено, комерцијално шумарство треба да се концентрише на пошумаљавање како би се апсорбовало што више угљеника. Ово ће захтевати плаћања земљама у развоју за климатске услуге које обезбеђују њихове древне шуме.
forest Прочитајте више „Рат за један степен – Опис конкретних акција“

Advertisements

Рат за један степен – План

Претходни чланак: Рат за један степен – Припрема

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – Припрема) закључили смо да човечанство може да реши проблем климатских промена.

Имајући у виду капацитет за доношење одлука, као и техничко-економски капацитет, питање није да ли можемо да решимо проблем, него услови под којима ћемо одлучити да ли да га решимо. Када доминантно мишљење буде да климатске промене угрожавају опстанак цивилизације и глобалне економије тада ће одговор на кризу бити брз. Друштвене околности ће се променити из „оно што је политички могуће“ у Черчилово „оно што је неопходно“.

Да би се преузела контрола над кризом неопходне су четири врсте акција:

  1. Масовна индустријска и економска трансформација којом би се елиминисала емисија СО2 за 20 година са смањењем од 50% у првих пет година.
  2. Ниско-ризичне и повратне мере геоинжењеринга како би се смањио пораст температуре.
  3. Уклањање 6 милијарди тона СО2 из атмосфере сваке године за наредних 100 година и његово дугорочно складиштење у подземним резервоарима, тлу и биомаси.
  4. Мере прилагођавања како би се превазишле последице и спречила геополитичка нестабилност због несташица хране, принудних миграција и конфликата око ресурса.

Прочитајте више „Рат за један степен – План“

Рат за један степен – Припрема

Пол Гилдинг је у својој књизи The Great Disruption: How the Climate Crisis Will Transform the Global Economy описао мере које човечанство треба да предузме да би се обезбедила стабилност климатског система и опстанак цивилизације. О овој књизи сам већ писао.

У овом и наредна два чланка представљам Рат за један степен, план за превазилажење климатске кризе који су пре неколико година креирали Пол Гилдинг и Јорген Рандерс (један од аутора чувене анализе Ограничења раста – The Limits to Growth).

images (1)Нема сврхе говорити: „Радимо најбоље што можемо“. Треба да радимо оно што је неопходно, сер Винстон Черчил

Вода у којој се кува жаба је све топлија. Да ли ћемо реаговати на време и спречити неконтролисане климатске промене и колапс цивилизације? Прочитајте више „Рат за један степен – Припрема“

Овако ће изгледати наш паклени свет након што достигнемо тачке преокрета у глобалном загревању

Овај чланак је превод чланка This Is What Our Hellish World Will Look Like After We Hit the Global Warming Tipping Point ауторке Ребеке Лебер (Rebecca Leber) објављеног на интернет порталу New Republic 21.12.2014. године

Општеприхваћена претпоставка политике о климатским променама је да свет мора ограничити раст глобалне температуре на 2 степена Целзијуса изнад нивоа пре индустријске револуције, или ће ризиковати достизање тачака преокрета (tipping points) након којих утицај климатских промена постаје неповратан. Овај број датира још из 1975. године, када је економиста Вилијам Нордхаус (William Nordhaus) предложио да би загревање за више од 2°С „одвело климу ван граница које су опажене за период од последњих неколико стотина хиљада година.“ До 1990-их, 2°С се усталио у научној заједници, а затим и у политици, када је Европски савет 1996. године затражио да 2°С буде црвена линија за глобално загревање за Уједињене нације. Тек пре четири године, на климатској конференције у Канкуну, у Мексику, државе су се коначно обавезале да ће „ограничити повећање просечне глобалне температуре на испод“ два степена Целзијуса. Прочитајте више „Овако ће изгледати наш паклени свет након што достигнемо тачке преокрета у глобалном загревању“

2014. година – Најзначајнији моменти у области климатских промена

Најтоплија година икад забележена?

Светска метеоролошка организација (WMO, World Meteorological Organization) је објавила да ће 2014. година највероватније бити најтоплија година од када постоје мерења (око 150 година уназад). Глобална просечна температура ваздуха изнад копна и површине мора за период јануар-октобар је била за око 0,57°C виша од просека за период 1961-1990 (14°C) и за 0,09°C изнад просека за последњих 10 година (2004-2013). Прочитајте више „2014. година – Најзначајнији моменти у области климатских промена“

Представљање Петог извештаја IPCC-ија

Транскрипт разговора са Чедомиром Савковићем, водитељем јутарњег програма Радио Београда 1 Ухвати дан“, 9. децембар 2014. Аудио запис можете преузети овде.

Чедомир Савковић: Подаци Петог извештаја Међувладиног панела за климатске промене који су недавно представили Центар за промоцију науке, Центар за екологију и одрживи развој – ЦЕКОР и организација Један степен Србија показују поражавајуће резултате. Ако ништа не предузмемо у наредним деценијама на предстоје поплаве, врућине и изумирање врста.
О климатским променама разговарамо са Ђорђем Самарџијом представником организације Један степен Србија.
У овој анализи је праћен период од 1960. до 2012. године, анализиране су климатске промене и њихове последице. Шта нас очекује наредних година у Србији када су у питању климатске промене? Шта показује тај извештај?

Прочитајте више „Представљање Петог извештаја IPCC-ија“

Историја истраживања климатских промена

Противници општеприхваћене теорије о антропогеним климатским променама често посежу за аргументима типа: „То је нека нова идеја коју тек неколико људи разуме“. Ипак, наука о људски узрокованим климатским променама је стара скоро два века. Ово је прича о пионирима науке који су поставили темеље теорије о антропогеним климатским променама.

Жозеф Фурије (Jean-Baptiste Joseph Fourier, 1768 – 1830)

250px-Fourier2Фурије је на основу позиције Земље у односу на Сунце израчунао да би наша планета морала да буде много хладнија него што јесте. Као Месец. Једно од решења које је он предложио, иако није могао да да доказе, јесте да се у атмосфери налазе неки гасови који апсорбују одлазеће зрачење Земље. Фурије је уствари говорио о ефекту стаклене баште. Прочитајте више „Историја истраживања климатских промена“