Представљање Петог извештаја IPCC-ија

Транскрипт разговора са Чедомиром Савковићем, водитељем јутарњег програма Радио Београда 1 Ухвати дан“, 9. децембар 2014. Аудио запис можете преузети овде.

Чедомир Савковић: Подаци Петог извештаја Међувладиног панела за климатске промене који су недавно представили Центар за промоцију науке, Центар за екологију и одрживи развој – ЦЕКОР и организација Један степен Србија показују поражавајуће резултате. Ако ништа не предузмемо у наредним деценијама на предстоје поплаве, врућине и изумирање врста.
О климатским променама разговарамо са Ђорђем Самарџијом представником организације Један степен Србија.
У овој анализи је праћен период од 1960. до 2012. године, анализиране су климатске промене и њихове последице. Шта нас очекује наредних година у Србији када су у питању климатске промене? Шта показује тај извештај?

Прочитајте више „Представљање Петог извештаја IPCC-ија“

Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује  добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

  1. Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“

Eксплоатацијa гаса из шкриљаца – хидраулично разарање (hydraulic fracturing – fracking): користи и штете

Индустрије и власти на Западном Балкану би хтеле да крену у вађење гаса и делимично нафте из уљних шкриљаца, укључујући Србију, која има највеће резерве, а у Европској унији су земље и институције прилично подељене. [i]

Уколико сте нестрпљиви да сазнате све о фрекингу можете да погледате овај кратки видео клип (постоји и титл на српском). Ако имате мало више времена детаљи о овој технологији вађења природног гаса су дати даље у тексту.

Прочитајте више „Eксплоатацијa гаса из шкриљаца – хидраулично разарање (hydraulic fracturing – fracking): користи и штете“