Рат за један степен – Опис конкретних акција

Претходни чланак: Рат за један степен – План

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – План) представљен је општи план који човечанство треба да предузме једном када се одлучи за борбу против климатских промена. Овај чланак садржи опис конкретних мера које би биле наш одговор на кризу током првих пет година акције, а које предлажу Пол Гилдинг и Јорген Рандерс.

1. Смањење крчења шума за 50 одсто

Смањење нето искрчене површине за 50% широм света укључујући тропске прашуме. Истовремено, комерцијално шумарство треба да се концентрише на пошумаљавање како би се апсорбовало што више угљеника. Ово ће захтевати плаћања земљама у развоју за климатске услуге које обезбеђују њихове древне шуме.
Прочитајте више „Рат за један степен – Опис конкретних акција“ →

Рат за један степен – План

Претходни чланак: Рат за један степен – Припрема

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – Припрема) закључили смо да човечанство може да реши проблем климатских промена.

Имајући у виду капацитет за доношење одлука, као и техничко-економски капацитет, питање није да ли можемо да решимо проблем, него услови под којима ћемо одлучити да ли да га решимо. Када доминантно мишљење буде да климатске промене угрожавају опстанак цивилизације и глобалне економије тада ће одговор на кризу бити брз. Друштвене околности ће се променити из „оно што је политички могуће“ у Черчилово „оно што је неопходно“.

Да би се преузела контрола над кризом неопходне су четири врсте акција:

Масовна индустријска и економска трансформација којом би се елиминисала емисија СО₂ за 20 година са смањењем од 50% у првих пет година.
Ниско-ризичне и повратне мере геоинжењеринга како би се смањио пораст температуре.
Уклањање 6 милијарди тона СО₂ из атмосфере сваке године за наредних 100 година и његово дугорочно складиштење у подземним резервоарима, тлу и биомаси.
Мере прилагођавања како би се превазишле последице и спречила геополитичка нестабилност због несташица хране, принудних миграција и конфликата око ресурса.

Прочитајте више „Рат за један степен – План“ →

Рат за један степен – Припрема

Пол Гилдинг је у својој књизи The Great Disruption: How the Climate Crisis Will Transform the Global Economy описао мере које човечанство треба да предузме да би се обезбедила стабилност климатског система и опстанак цивилизације. О овој књизи сам већ писао.

У овом и наредна два чланка представљам Рат за један степен, план за превазилажење климатске кризе који су пре неколико година креирали Пол Гилдинг и Јорген Рандерс (један од аутора чувене анализе Ограничења раста – The Limits to Growth).

Нема сврхе говорити: „Радимо најбоље што можемо“. Треба да радимо оно што је неопходно, сер Винстон Черчил

Вода у којој се кува жаба је све топлија. Да ли ћемо реаговати на време и спречити неконтролисане климатске промене и колапс цивилизације? Прочитајте више „Рат за један степен – Припрема“ →

Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“ →