Овако ће изгледати наш паклени свет након што достигнемо тачке преокрета у глобалном загревању

Овај чланак је превод чланка This Is What Our Hellish World Will Look Like After We Hit the Global Warming Tipping Point ауторке Ребеке Лебер (Rebecca Leber) објављеног на интернет порталу New Republic 21.12.2014. године

Општеприхваћена претпоставка политике о климатским променама је да свет мора ограничити раст глобалне температуре на 2 степена Целзијуса изнад нивоа пре индустријске револуције, или ће ризиковати достизање тачака преокрета (tipping points) након којих утицај климатских промена постаје неповратан. Овај број датира још из 1975. године, када је економиста Вилијам Нордхаус (William Nordhaus) предложио да би загревање за више од 2°С „одвело климу ван граница које су опажене за период од последњих неколико стотина хиљада година.“ До 1990-их, 2°С се усталио у научној заједници, а затим и у политици, када је Европски савет 1996. године затражио да 2°С буде црвена линија за глобално загревање за Уједињене нације. Тек пре четири године, на климатској конференције у Канкуну, у Мексику, државе су се коначно обавезале да ће „ограничити повећање просечне глобалне температуре на испод“ два степена Целзијуса. Прочитајте више „Овако ће изгледати наш паклени свет након што достигнемо тачке преокрета у глобалном загревању“

Advertisements

2014. година – Најзначајнији моменти у области климатских промена

Најтоплија година икад забележена?

Светска метеоролошка организација (WMO, World Meteorological Organization) је објавила да ће 2014. година највероватније бити најтоплија година од када постоје мерења (око 150 година уназад). Глобална просечна температура ваздуха изнад копна и површине мора за период јануар-октобар је била за око 0,57°C виша од просека за период 1961-1990 (14°C) и за 0,09°C изнад просека за последњих 10 година (2004-2013). Прочитајте више „2014. година – Најзначајнији моменти у области климатских промена“

Борба против промена климе – промена перспективе: из еколошке у социјалну, са глобалног на локални ниво, са краткорочне на дугорочну

Промене климе су највећи и најважнији еколошки проблем нашег доба…“ Бан Ки-Мун, генерални секретар УН[1]

Основни узрок промена климе јесте повећање концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери. Узрок овог повећања, скоро за 50% у односу на пред-индустријско доба, јесте пре свега огромна потрошња фосилних горива, али ту је и промена намене земљишта (крчење шума, урбанизација, ширење пољопривреде), сточарство (метан)…

Угљен диоксид није загађивач као остали и с њим се мора другачије. Од осталих загађивача ваздуха га разликује то што нема ветра који ће га одувати. СО2 је стално ту. Када га једном емитујемо он остаје у атмосфери вековима. И све га је више. Једина шанса да спречимо промене климе је да мање емитујемо СО2 или да га, што је много скупље, физички одстранимо из атмосфере.

Прочитајте више „Борба против промена климе – промена перспективе: из еколошке у социјалну, са глобалног на локални ниво, са краткорочне на дугорочну“

Шта нам говоре најновији извештаји IPCC-a?

Садржај:
Шта је IPCC?
Шта су IPPC-еви извештаји?
Критика IPCC-а
AR5 – Радна група I: Људски утицај на климатски систем је недвосмислен
AR5 – Радна група II: Промене климе мењају наш свет
AR5 – Радна група III: Ниско-угљенична економија је решење

Шта је IPCC?

drought-07Међувладин панел за промене климе (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change) је водећа међународна институција чија је мисија да обезбеди јасно научно мишљење о променама климе, укључујући и могуће еколошке и социо-економске утицаје ових промена.

IPCC ради под окриљем Уједињених нација. Овај панел проучава и процењује најновије научне, техничке и друштвено-економске информације које се односе на наше разумевање промена климе. IPCC не врши никаква истраживања нити прати податке и/или параметре који се односе на климу или време. Панел врши процену информација или рецензираних научних чланака које су припремили научници широм света и/или који су објављени у реномираним научним часописима. Хиљаде научника из целог света доприноси раду IPCC-а и то на добровољној бази, без икакве накнаде. IPCC је тело које је отворено за све владе чланица УН. Представници влада учествују у процесу процене научних радова. Један од основних послова IPCC-а јесте да обезбеди квалитетне информације доносиоцима одлука. Прихватањем IPCC-јевих извештаја владе прихватају и њихов научни садржај*. [1] Прочитајте више „Шта нам говоре најновији извештаји IPCC-a?“