2014. година – Најзначајнији моменти у области климатских промена

Најтоплија година икад забележена?

Светска метеоролошка организација (WMO, World Meteorological Organization) је објавила да ће 2014. година највероватније бити најтоплија година од када постоје мерења (око 150 година уназад). Глобална просечна температура ваздуха изнад копна и површине мора за период јануар-октобар је била за око 0,57°C виша од просека за период 1961-1990 (14°C) и за 0,09°C изнад просека за последњих 10 година (2004-2013). Прочитајте више „2014. година – Најзначајнији моменти у области климатских промена“ →

Представљање Петог извештаја IPCC-ија

Транскрипт разговора са Чедомиром Савковићем, водитељем јутарњег програма Радио Београда 1 „Ухвати дан“, 9. децембар 2014. Аудио запис можете преузети овде.

Чедомир Савковић: Подаци Петог извештаја Међувладиног панела за климатске промене који су недавно представили Центар за промоцију науке, Центар за екологију и одрживи развој – ЦЕКОР и организација Један степен Србија показују поражавајуће резултате. Ако ништа не предузмемо у наредним деценијама на предстоје поплаве, врућине и изумирање врста.
О климатским променама разговарамо са Ђорђем Самарџијом представником организације Један степен Србија.
У овој анализи је праћен период од 1960. до 2012. године, анализиране су климатске промене и њихове последице. Шта нас очекује наредних година у Србији када су у питању климатске промене? Шта показује тај извештај?

Прочитајте више „Представљање Петог извештаја IPCC-ија“ →

Историја истраживања климатских промена

Противници општеприхваћене теорије о антропогеним климатским променама често посежу за аргументима типа: „То је нека нова идеја коју тек неколико људи разуме“. Ипак, наука о људски узрокованим климатским променама је стара скоро два века. Ово је прича о пионирима науке који су поставили темеље теорије о антропогеним климатским променама.

Жозеф Фурије (Jean-Baptiste Joseph Fourier, 1768 – 1830)

Фурије је на основу позиције Земље у односу на Сунце израчунао да би наша планета морала да буде много хладнија него што јесте. Као Месец. Једно од решења које је он предложио, иако није могао да да доказе, јесте да се у атмосфери налазе неки гасови који апсорбују одлазеће зрачење Земље. Фурије је уствари говорио о ефекту стаклене баште. Прочитајте више „Историја истраживања климатских промена“ →

Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“ →