Klima uređaji – spas ili uvod u novu katastrofu

Konačno zahlađenje posle toplotnog supertalasa. Šansa da se malo presaberemo i stavimo neke cifre na papir.

Živim u gradu. Beton i asfalt svuda. Sunčana strana ulice. Temperatura u stanu neizdrživa. Možda bi supruga i ja i izdržali, ali imamo dete i ne želimo da rizikujemo. Uključujemo klima uređaj. Zbog moje opsesivne štedljivosti kada je u pitanju energija iz fosilnih goriva klima uređaj radi tako da što manje troši struje. Nekad je to samo fen, nekad dry, a na cool modu je temperatura podešena na +28°C. U stanu je dovoljno bolje nego napolju i možemo da preguramo još jedan dan unutra.

Još jedan dan unutra. To je još jedna kriza sa kojom svi mi moramo da naučimo da se borimo. Kada sam bio mali (pre „samo“ 30 godina) nije bilo ovako ekstremnog vremena. Tokom leta ceo dan smo provodili napolju. Napolju. Sada moram da učim sina da je izlaženje napolje tokom leta – opasno. Uništavanje ozonskog omotača je dovelo do kritičnih vrednosti UV indeksa. Opasnost od raka kože. Ekstremna emisija gasova sa efektom staklene bašte je dovela do klimatskih promena i ektremnih temperatura. Opasnost od toplotnog udara. A, na njegovu žalbu: „Tata, ne mogu da podnesem ovu vrućinu.“ ostajem nem. Kako da mu kažem da će tokom njegovog života biti sve toplije i toplije.

Ali vratimo se nazad na cifre i temu članka – klima uređaje. Pre nekoliko meseci sam nabavio „specijalni uređaj“ kojim se može izmeriti potrošnja električne energije pojedinačnog potrošača.

Прочитајте више „Klima uređaji – spas ili uvod u novu katastrofu“

Advertisements

Berni Sanders je naša poslednja šansa

Napomena: Članak je napisan pre unutarstranačkih izbora u američkoj saveznoj državi Njujork. Kako trka za nominaciju Demokratske stranke još nije gotova, a i pošto članak u fokus stavlja ekološke probleme i važnost američkih izbora po čitav svet, smatram da je članak i dalje aktuelan.

Prevedeno i objavljeno uz dozvolu autora Džona Sanbomatsua, pisca, filozofa, mađioničara i profesora na Politehničkom institutu Vorčester (Masačusets). Članak „New York: Bernie Sanders Is Our Last Chance“ je originalno objavljen na internet stranici Huffington Post-a.

„U našim životima nеćеmо pоnоvо vidеti prеdsеdničkоg kаndidаtа kао što je Bеrni.“ Kаda sаm čuо оvе rеči, koje je izgovorila jedna žena na dоgаđајu tokom Sаndеrsove kаmpаnjе nеdаvnо, osetio sam jezu. Znао sam dа је u prаvu. Nеćеmо.

Nеćеmо vidеti drugоg prеdsеdničkоg kаndidаtа kојi оdbiја dоnаciје оd strane bоgаtih i kоrpоrаtivnе еlitе. Nеćеmо vidеti јоš јеdnog kаndidаta koji ima hrаbrоsti dа se obračuna sa Volstritom. Nеćеmо vidеti kаndidаtа kојi smе dа kаžе аmеričkоm nаrоdu dа je izgubio svојu dеmоkrаtiјu. Nеćеmо vidеti drugоg kаndidаtа kојi pоminjе rаdničku klаsu i sirоmаšnе u svојim gоvоrimа. Nеćеmо vidеti drugоg kаndidаtа kојi оglаšаvа uzbunu zbоg glоbаlnоg zаgrеvаnjа.

Прочитајте више „Berni Sanders je naša poslednja šansa“

@dobarpredak na COP-21: Dan 3

Trećeg dana COP21 nije bilo zanimljivih događaja na Buržeu. Međutim, tog dana sam prisustvovao na dva verovatno najzanimljivija događaja tokom celog boravka. Zvanično predstavljanje mreže Citizens Climate Engagement Network i projekcija filma This changes everything.

Citizens Climate Engagement Network (CCEN)

Citizens Climate Engagement Network je platforma koja treba da omogući da više ljudi bude uključeno u globalne klimatske pregovore. Nekoliko Amerikanaca je razmišljalo i došlo na ideju da formira platformu koja će olakšati stvaranje i u neku ruku upravljanje neformalnim grupama građana širom sveta. CCEN čine generalni sekretarijat i brojne „workstreams‟ koje građani sami biraju prema svojim afinitetima. Sastanci su naravno on lajn i može im se pridružiti bilo ko. Ideja se svidela i organizacijama kakve su UNICEF i UNFCCC i one su partneri u mreži.
CCEN je toliko napredovala da je u nekim državama kao što su Bangladeš i Nepal jedina politička struktura na lokalnom nivou. Прочитајте више „@dobarpredak na COP-21: Dan 3“

#JamesHansen na COP-21 : Taksa na ugljenik je jedino rešenje za klimatske promene

Najveći klimatolog današnjice i inspiracija globalnog klimatskog pokreta, prof. dr Džejms Hansen, je došao na svoj prvi COP. Hansenovo svedočenje pred komisijom američkog Kongresa 1988. godine se smatra prvim javnim upozorenjem naučnika šta će se desiti ukoliko nastavimo da spaljujemo fosilna goriva i emitujemo gasove sa efektom staklene bašte.

hansen-1988_549x382

Прочитајте више „#JamesHansen na COP-21 : Taksa na ugljenik je jedino rešenje za klimatske promene“

Миланковићеви циклуси и климатске промене

Велики број скептика често посеже за Миланковићем када желе да „докажу“ да су савремене климатске промене природна појава и да људи немају никакве везе с њима. При овоме превиђају једну битну чињеницу – према Миланковићевој теорији свет би сада требало да се хлади!

Прочитајте више „Миланковићеви циклуси и климатске промене“

Рат за један степен – Опис конкретних акција

Претходни чланак: Рат за један степен – План

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – План) представљен је општи план који човечанство треба да предузме једном када се одлучи за борбу против климатских промена. Овај чланак садржи опис конкретних мера које би биле наш одговор на кризу током првих пет година акције, а које предлажу Пол Гилдинг и Јорген Рандерс.

1. Смањење крчења шума за 50 одсто

Смањење нето искрчене површине за 50% широм света укључујући тропске прашуме. Истовремено, комерцијално шумарство треба да се концентрише на пошумаљавање како би се апсорбовало што више угљеника. Ово ће захтевати плаћања земљама у развоју за климатске услуге које обезбеђују њихове древне шуме.
forest Прочитајте више „Рат за један степен – Опис конкретних акција“

Рат за један степен – План

Претходни чланак: Рат за један степен – Припрема

У претходном чланку на ову тему (Рат за један степен – Припрема) закључили смо да човечанство може да реши проблем климатских промена.

Имајући у виду капацитет за доношење одлука, као и техничко-економски капацитет, питање није да ли можемо да решимо проблем, него услови под којима ћемо одлучити да ли да га решимо. Када доминантно мишљење буде да климатске промене угрожавају опстанак цивилизације и глобалне економије тада ће одговор на кризу бити брз. Друштвене околности ће се променити из „оно што је политички могуће“ у Черчилово „оно што је неопходно“.

Да би се преузела контрола над кризом неопходне су четири врсте акција:

  1. Масовна индустријска и економска трансформација којом би се елиминисала емисија СО2 за 20 година са смањењем од 50% у првих пет година.
  2. Ниско-ризичне и повратне мере геоинжењеринга како би се смањио пораст температуре.
  3. Уклањање 6 милијарди тона СО2 из атмосфере сваке године за наредних 100 година и његово дугорочно складиштење у подземним резервоарима, тлу и биомаси.
  4. Мере прилагођавања како би се превазишле последице и спречила геополитичка нестабилност због несташица хране, принудних миграција и конфликата око ресурса.

Прочитајте више „Рат за један степен – План“