5 разлога зашто су ниске цене нафте добре за животну средину

Када је почео пад цена нафте, уз још неке вести да продаја аутомобила расте забринуо сам се за судбину глобалних активности на ублажавању климатских промена и заштити животне средине. Без обзира колико еколози причали о штетности фосилних горива и климатским променама и користима од све јефтинијих обновљивих извора енергије обичан потрошач ће се на крају окренути за све јефтинијом нафтом.

Међутим, онда сам наишао на чланак 5 reasons why low oil prices are good for the environment и сви моји страхови су нестали. Колико год то деловало невероватно, ниске цене нафте су добре за животну средину.

Преведено и објављено уз дозволу аутора чланка г. Асада Рузака / Translated and published by kind permission of Mr. Assaad W Razzouk

Руке радника који ради на чишћењу нафтне мрље на Кипру. Извор: Getty Images

Ово је прилика да укинемо субвенције за фосилна горива и уведемо цену угљеника

Ниске цене нафте треба поздравити: могу да остану ниске за дуго време и још да се додатно смање. Ево пет разлога зашто су ниске цене нафте одличне за наше здравље као и за здравље планете. Прочитајте више „5 разлога зашто су ниске цене нафте добре за животну средину“ →

Митови о обновљивим изворима енергије – разбијени

Овај чланак је написан према подацима из чланка Гринписа Африка

Мит 1 – Обновљива енергија је прескупа

Обновљива енергија је већ сада јефтинија него угаљ или нуклеарна енергија. Јединица енергије коју производе нове термоцентрале на угаљ јужноафричке комапније Еском (Eskom) ће коштати око 97 центи/kWh, док струја из обновљивих извора (ветрењаче) кошта само 89 центи.

Додатно, нема трошкова сировина за соларне електране и вертогенераторе. На пример, док за рад термоцентрале треба купити угаљ (копање угља има огромне еколошке последице), енергија ветра и соларна енергија не захтевају такве сировине – Сунчева светлост и ветар су бесплатни. Прочитајте више „Митови о обновљивим изворима енергије – разбијени“ →

Поређење политика за смањење емисије угљен-диоксида

Преведeно и објављено уз дозволу Клајва Елсворта, Лондон, Велика Британија / Translated and published by kind permission of Mr Clive Elsworth, London, United Kingdom Прочитајте више „Поређење политика за смањење емисије угљен-диоксида“ →

Такса на угљеник

Порески систем је направљен тако да опорезује добре ствари као што је рад, а не опорезује оно што је лоше – емисију угљен-диоксида која је главни узрочник промена климе

Колико нас кошта угљеник?

Сагоревањем фосилних горива заснованих на угљенику (угља, нафте и гаса) настаје угљен-диоксид. Повећана концентрација угљен-диоксида у атмосфери је главни узрочник промена климе. Цену загађења угљеником плаћамо сви. Плаћамо је новцем, животима, смањеним квалитетом живота. Док произвођачи енергије из фосилних горива настављају да пуне атмосферу угљеником дешавају се дуже суше, смртоносније олује и више здравствених проблема.

Србија је у претходне три године изгубила око три милијарде евра због штета узрокованих екстремним временским приликама. Суша је 2012. године однела преко милијарду евра у смањеним пољопривредним приносима. Шумски пожари су у првој деценији XXI века начинили штету од 300 милиона евра [1]. Катастрофалне поплаве у мају ове године су начиниле материјалну штету од преко 1,7 млрд. евра. Сваке године у Србији десетине људи умире од поседица вируса Западног Нила, а стотине је хоспитализовано.

Према проценама Светске банке, Србија сваке године губи преко 420 милиона долара због неповољних временских прилика као што су поплаве, суше и мразеви. [2] Прочитајте више „Такса на угљеник“ →