Оптимални енергетски микс за будућност

Очекује нас један од најзанимљивијих периода у нашем развоју.

Овај чланак је настао на основу текста са блога Energy and Ecology [1].

Пети извештај IPCC садржи и занимљиву студију о поређењу изнивeлисaних трoшкoвa eнeргиje (LCOE – Levelized Cost of Energy) и интензитета емисије СО2 постојећих и комерцијално исплативих технологија за производњу енергије.

У LCOE  се урачунавају сви трoшкoви у вeзи сa набавком сирoвинaмa, прoизвoдњoм, трaнспoртoм, изгрaдњoм, људским рaдoм и oдржaвaњeм постројења за производњу енергије. Они се исказују у трошку по произведеном kWh, a нa oснoву oчeкивaних рeзултaтa тoкoм животног века постројења. [2] Прочитајте више „Оптимални енергетски микс за будућност“

The Great Disruption – књига Пола Гилдинга

Онај ко верује да је могућ константан експоненцијалан раст на физички ограниченој планет је или лудак или економиста – Кенет Боулдинг, амерички економиста

718vwUX90gL._BO2,204,203,200_PIsitb-sticker-arrow-click,TopRight,35,-76_SX385_SY500_CR,0,0,385,500_SH20_OU02_Књига The Great Disruption: How the Climate Crisis Will Transform the Global Economy је поред Шест степени најзначајнија књига о променама климе коју сам до сада прочитао. Кроз књигу о климатској кризи аутор описује економску и еколошку кризу у коју је упао наш свет. Пре финансијске кризе из 2008. године сматрало се да слободно тржиште може да реши проблем било које врсте. Еколошка ограничења и ограничене резерве природних ресурса уз огроман дуг са којим се свет суочава показују да је раст, економски раст, завршена прича. Цене робе на светским тржиштима су достигле рекордне нивое. Свет угрожава екстремна неједнакост. Људи су почели да схватају да наш проблем није само дуг, еколошка штета, неједнакост, рецесија, превелики утицај компанија. Проблем је цео пакет – систем је озбиљно оштећен. Прочитајте више „The Great Disruption – књига Пола Гилдинга“

Енергетска транзиција у Немачкој (Energiewende)

или „Како то раде мајстори!“

640px-Yellow_sunriseДоступност енергије је основа на којој се заснива модерна цивилизација. Тамо где има вишка енергије има и пољопривреде, индустрије, здравствене заштите, културе. Где енергије нема довољно царују глад, жеђ и свеукупно сиромаштво. Иако ће се глобално становништво до 2050. године увећати за једну трећину [1], потреба за енергијом ће се највероватније дуплирати [2] . Имајући у виду да фосилна горива чине 82% укупне енергије у свету [3] да ли то значи да ће нам требати још више угља, нафте и гаса? Ако да, где ћемо их наћи с обзиром да је реч о необновљивим изворима енергије чији се крај назире, а производња је све скупља и скупља? Како је употреба фосилних горива од почетка индустријске револуције већ изменила климу на планети за очекивати је да ће њихова даља употреба, и то како се прогнозира у много већем обиму него данас, довести до још тежих последица по климатски систем и загревања планете за више од 6°С.

Како спречити уништавање климе и довођења у опасност свог живог света на планети, укључујући и људи, а да при томе не угрозимо наш животни стандард, доведемо енергију свуда где је она потребна и искоренимо сиромаштво. Док многи седе и чекају шта ће се десити, једна земља је још пре више од 30 година почела прелазак на нову економију која ће довести до лепшег и праведнијег света. Ово је прича о једном од најзначајнијих, најеколошкијих и најхуманијих пројеката који су икада започети – Energiewende. Прочитајте више „Енергетска транзиција у Немачкој (Energiewende)“

90 компанија које су упропастиле климу

Основни узрок промена климе није садашња емисија већ кумулативна (историјска) емисија од почетка индустријске револуције.

Емисија коју је проузроковало деведесет компанија је променило климу планете. Истраживач Ричар Худ у својој најновијој студији даје податке о 90 компаније које су емитовале скоро 2/3 укупне количине гасова са ефектом стаклене баште од почетка индустријске револуције. Скоро све оне се баве нафтом, угљем и гасом, док се седам компанија бави производњом цемента. Скоро 30% укупне емисије је дело двадесет највећих загађивача.

Од ових 90 компанија, 50 су у власништву приватног капитала (investor-owned) као што су велике нафташке компаније (Big Oil) Шеврон (Chevron), Ексон (Exxon), Бритиш Петролеум (BP) и Ројал Дач Шел (Royal Dutch Shell) као и велики произвођачи угља (Big Coal) Бритиш Коул Корпорејшн (British Coal Corp), Пибоди Енерџи (Peabody Energy) и БХП Билитон (BHP Billiton).


BigOil-90 kompanija
Прочитајте више „90 компанија које су упропастиле климу“