Енергетска транзиција у Немачкој (Energiewende)

или „Како то раде мајстори!“

640px-Yellow_sunriseДоступност енергије је основа на којој се заснива модерна цивилизација. Тамо где има вишка енергије има и пољопривреде, индустрије, здравствене заштите, културе. Где енергије нема довољно царују глад, жеђ и свеукупно сиромаштво. Иако ће се глобално становништво до 2050. године увећати за једну трећину [1], потреба за енергијом ће се највероватније дуплирати [2] . Имајући у виду да фосилна горива чине 82% укупне енергије у свету [3] да ли то значи да ће нам требати још више угља, нафте и гаса? Ако да, где ћемо их наћи с обзиром да је реч о необновљивим изворима енергије чији се крај назире, а производња је све скупља и скупља? Како је употреба фосилних горива од почетка индустријске револуције већ изменила климу на планети за очекивати је да ће њихова даља употреба, и то како се прогнозира у много већем обиму него данас, довести до још тежих последица по климатски систем и загревања планете за више од 6°С.

Како спречити уништавање климе и довођења у опасност свог живог света на планети, укључујући и људи, а да при томе не угрозимо наш животни стандард, доведемо енергију свуда где је она потребна и искоренимо сиромаштво. Док многи седе и чекају шта ће се десити, једна земља је још пре више од 30 година почела прелазак на нову економију која ће довести до лепшег и праведнијег света. Ово је прича о једном од најзначајнијих, најеколошкијих и најхуманијих пројеката који су икада започети – Energiewende. Прочитајте више „Енергетска транзиција у Немачкој (Energiewende)“

90 компанија које су упропастиле климу

Основни узрок промена климе није садашња емисија већ кумулативна (историјска) емисија од почетка индустријске револуције.

Емисија коју је проузроковало деведесет компанија је променило климу планете. Истраживач Ричар Худ у својој најновијој студији даје податке о 90 компаније које су емитовале скоро 2/3 укупне количине гасова са ефектом стаклене баште од почетка индустријске револуције. Скоро све оне се баве нафтом, угљем и гасом, док се седам компанија бави производњом цемента. Скоро 30% укупне емисије је дело двадесет највећих загађивача.

Од ових 90 компанија, 50 су у власништву приватног капитала (investor-owned) као што су велике нафташке компаније (Big Oil) Шеврон (Chevron), Ексон (Exxon), Бритиш Петролеум (BP) и Ројал Дач Шел (Royal Dutch Shell) као и велики произвођачи угља (Big Coal) Бритиш Коул Корпорејшн (British Coal Corp), Пибоди Енерџи (Peabody Energy) и БХП Билитон (BHP Billiton).


BigOil-90 kompanija
Прочитајте више „90 компанија које су упропастиле климу“

Константно опадање односа добијене енергије и уложене енергије

Једна од најважнијих неиспричаних економских прича нашег доба (Richard Heinberg)

Један од проблема економије је тај што су економисти увек фокусирани на новац. Новац је више „језик“ него суштина економије. Економија је, и увек је била, вишак у енергетској једначини. Она је вођена законима термодинамике, а не тржишта. Прочитајте више „Константно опадање односа добијене енергије и уложене енергије“

Eксплоатацијa гаса из шкриљаца – хидраулично разарање (hydraulic fracturing – fracking): користи и штете

Индустрије и власти на Западном Балкану би хтеле да крену у вађење гаса и делимично нафте из уљних шкриљаца, укључујући Србију, која има највеће резерве, а у Европској унији су земље и институције прилично подељене. [i]

Уколико сте нестрпљиви да сазнате све о фрекингу можете да погледате овај кратки видео клип (постоји и титл на српском). Ако имате мало више времена детаљи о овој технологији вађења природног гаса су дати даље у тексту.

Прочитајте више „Eксплоатацијa гаса из шкриљаца – хидраулично разарање (hydraulic fracturing – fracking): користи и штете“

Решење „проблема“

<< претходна страна

Осим промене перспективе из еколошке у социолошку, можда треба да променимо и објекат нашег деловања.

Могуће је да је управо сва тешкоћа у вези промена климе, то што их ми посматрамо као проблем. Промене климе су пре свега последица начина на који управљамо планетарним ресурсима, економијом и друштвом у целини.

Промене климе су последица прекомерне употребе фосилних горива, неконтролисаног загађења, уништавања биодиверзитета, непотребне потрошње, неефикасног управљања земљиштем и неједнакости у друштву. Оно што промене климе чини изузетним јесте то што су они и мултипликатори свих ових проблема. Како се оне одвијају остали проблеми постају све тежи. Прочитајте више „Решење „проблема““

Како запослити нових 170 000 људи у Србији?

Незапосленост у Србији је на рекордном нивоу. Ово нагриза сваки сегмент нашег друштва, повећава сиромаштво, раслојавање и неједнакост, угрожава будућност наше земље. Све владе су се трудиле да повећају запосленост и ретко која је успела да направи и најмањи позитиван корак. Свима је пред изборе главно обећање нова радна места. Ово сви знамо, али не знамо како да решимо проблем.
Прочитајте више „Како запослити нових 170 000 људи у Србији?“