2015. gоdinа – 5 nајznаčајniјih mоmеnаtа u оblаsti klimаtskih prоmеnа

1. Pariski sporazum

O klimatskim pregovorima u Parizu i sporazumu koji je sklopljen je na ovom blogu pisano dosta. Pariski sporazum je odmah po usvajanju ocenjen kao istorijski. On to svakako i jeste. Nakon 23 godine pregovora i usvajanja Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC) čovečanstvo se konačno ujedinilo u jednom cilju – smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Po prvi put međunarodni klimatski sporazum uspostavlja odgovornost svih država za ublažavanje klimatskih promena (nema više podele na razvijene zemlje i zemlje u razvoju). Dogovor je univerzalan.

cop-paris-perspective-cropped

Sporazumom je dogovoreno da se globalno zagrevanje zaustavi na +2°C u odnosu na temperaturu pre industrijske revolucije, sa kaluzulom da se učine napori da se granica smanji na +1,5°C kako bi se sprečile pogubne posledice klimatskih promena posebno na zemlje u razvoju i male ostrvske zemlje.

Prvi put u klimatskom sporazumu se pominje ugljenična neutralnost. Da bi se ispunio cilj (zaustavljanje zagrevanja na +2°C) neophodno je da neto emisija gasova sa efektom staklene bašte bude nula nakon 2050. godine.

Iako je sporazum po mnogo čemu jedinstven i istorijski, klimatski pregovarački proces treba da se izbori sa još nekim stvarima, a tu se pre svega misli na neambicioznost vlada da odlučno krenu u borbu protiv klimatskih promena. Ambicije za smanjenje emisije koje su ponudile vlade nisu dovoljne. Neophodno ih je preispitati i pojačati. U ovom procesu veliku ulogu će imati građani i organizacije civilnog društva.

2. 2015 – najtoplija godina ikad izmerena

Najave da će 2015. godina biti najtoplija su se na kraju i obistinile. Prosečna globalna temperatura je srušila sve prethodne rekorde. Temperatura je bila za 0.76±0.1°C viša od proseka za period 1961-1990. Petnaest od 16 godina u ovom veku su najtoplije od kada se vrše meteorološka merenja, a 2015. je bila značajno toplija od rekordnih temperatura zabeleženih u 2014. godini.

Uzrok za ovako dramatično visoke temperature je kombinacija snažnog El Ninjo efekta i globalnog zagrevanja uzrokovanog emisijom gasova sa efektom staklene bašte. Po prvi put temperatura se popela iznad 1°C u odnosu na temperaturu pre industrijske revolucije. [1]

3. Obustavljena izgradnja Keystone XL

Keystone XL je, sada se to slobodno može reći, zaustavljen projekat izgradnje naftovoda od Alberte, kanadske provincije bogate zalihama katranskog peska, do rafinerija u Teksasu. Na ovaj samo još jedan naftovod pažnju je skrenuo poznati svetski klimatolog Džejms Hansen tvrdnjom da bi izgradnja KeystoneXL (KXL) bila „kraj igre“ za planetu. Naime, nafta koja se dobija iz katranskog peska je ugljenično najintenzivniji oblik energije i „zaključavanje“ SAD-a u izgradnju i eksploataciju ovog 7 milijardi vrednog naftovoda bi dovelo do još veće emisije CO2. Umesto u pretnju za celo čovečanstvo KXL se pretvorila u jednu od najzanimljivijih i najlepših priča o građanskom aktivizmu i snazi masovnih pokreta.

Američka administracija je donela nekoliko odluka u cilju odobravanja izgradnje. S obzirom da ruta naftovoda prelazi granicu konapčnu odluku o njegovoj izgradnji trebalo je da da predsednik Obama. Organizacije civilnog društva su prepoznale tu činjenicu i krenule u snažnu akciju. Pre svih 350.org i njegov osnivač Bil Mekiben. Nakon šest godina uporne kampanje KXL je od jednog nepoznatog naftovoda koji je trebalo da bude izgrađen kao i bilo koji drugi do tada, postao tema broj jedan u Americi. Naftovod je bio i jedna od glavnih tema u kampanji za predsedničke izbore 2012. godine.

xl-pipeline-protest

 

No-KXL kampanja je uključivala i akcije građanske neposlušnosti u kojima je uhapšeno hiljade građana. Saradnja sa starosedelačkim stanovništvom je bila ključna. U februaru 2014. godine organizovane su do tada najveće ekološke demonstracije u istoriji. Preko 40.000 građana se okupilo u Vašingtonu i poslalo snažnu poruku – NOKXL.

Konačno, Obama je 2015. godine stavio veto na izgradnju naftovoda KXL.

Kampanja, opisana u Mekibenovoj knjizi Oil and Honey – The Education of an Unlikely Activist, predstavlja jedan od najboljih primera građanskog aktivizma i šablon za buduće akcije širom sveta.

4. Laudato Si’

Pope Francis

Papa Franja je nakon izbora za poglavara doneo mnoge novine za vernike druge najveće religijske grupacije na svetu. Ipak, ni jedna nije toliko odjeknula kao enciklika „Hvaljen budi“. Enciklika se oslanja na naučna dostignuća i bavi se važim pitanjima poput:

  • stanja planete – našeg zajedničkog doma;
  • odgovornosti ljudi za stanje životne sredine našeg zajedničkog dobra;
  • povezanosti ljudi i prirode;
  • predloge za delovanje; i
  • pozivi za promenu načina života.

Zbog čega bi itko danas, u ovom stadiju, htio zadržati moć koja će se spominjati samo po svojoj nesposobnosti da posreduje, kada je to bilo prijeko potrebno učiniti. [2]

5. Australija i Kanada dobile nove vlade

Australija i Kanada su dugo vremena blokirali klimatske pregovore pokušavajući da zadrže pozcije koje imaju na tržištu fosilnih goriva. Australija je drugi svetski izvoznik uglja [3], dok je Kanada zahvaljujući zalihama katranskog peska (videti tč 3) postala peti proizvođač nafte [4].

Predsednici vlada ove dve države Tony AbbottStephen Harper su u svojim zalaganjima za fosilna goriva išli čak i do poricanja postojanja klimatskih promena.

Nadamo se da će novi premijeri usmeriti ove dve velike svetske ekonomije ka tranziciji na alternativne izvore energije.

——————–

[1] https://www.wmo.int/media/content/2015-hottest-year-record

[2] http://www.laudato.hr/Novosti/Vatikan/LAUDATO-SI-sazetak-nove-Papine-enciklike.aspx

[3] https://www.worldcoal.org/coal/coal-market-pricing

[4] https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_oil_production

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s