Шта нам говоре најновији извештаји IPCC-a?

Садржај:
Шта је IPCC?
Шта су IPPC-еви извештаји?
Критика IPCC-а
AR5 – Радна група I: Људски утицај на климатски систем је недвосмислен
AR5 – Радна група II: Промене климе мењају наш свет
AR5 – Радна група III: Ниско-угљенична економија је решење

Шта је IPCC?

drought-07Међувладин панел за промене климе (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change) је водећа међународна институција чија је мисија да обезбеди јасно научно мишљење о променама климе, укључујући и могуће еколошке и социо-економске утицаје ових промена.

IPCC ради под окриљем Уједињених нација. Овај панел проучава и процењује најновије научне, техничке и друштвено-економске информације које се односе на наше разумевање промена климе. IPCC не врши никаква истраживања нити прати податке и/или параметре који се односе на климу или време. Панел врши процену информација или рецензираних научних чланака које су припремили научници широм света и/или који су објављени у реномираним научним часописима. Хиљаде научника из целог света доприноси раду IPCC-а и то на добровољној бази, без икакве накнаде. IPCC је тело које је отворено за све владе чланица УН. Представници влада учествују у процесу процене научних радова. Један од основних послова IPCC-а јесте да обезбеди квалитетне информације доносиоцима одлука. Прихватањем IPCC-јевих извештаја владе прихватају и њихов научни садржај*. [1]

Шта су IPPC-еви извештаји?

wg1coverСваких пет до седам година IPCC објављује детаљне извештаје о стању науке о променема климе и утицајима ових промена (AR, Assessment Reports). Ове извештаје прате скраћени Прегледи за доносиоце одлука (Summary for Policymakers). Извештаје сачињавају три радне групе, па на основу тога у сваком AR периоду имамо три извештаја:

  • Радна група I процењује научне (физичке) акспекте климатског система и промена климе, а ту се мисли пре свега на промене које се односе на гасове са ефектом стаклене баште (GHG, Greenhouse Gases), температуру копна и површине мора, падавине. У оквиру ове групе одвија се и процена постојећих климатских модела, сценарија будућих промена и узрока промена климе.
  • Радна група II процењује рањивост (vulnerability) друштвено-економских система на промене климе, негативне и позитивне последице промена климе, као и могућности за прилагођавање (adaptation).
  • Радна група III процењује могућности за ублажавање (mitigation) промена климе кроз ограничавање емисије GHG и унапређење решења за одстрањивање GHG из атмосфере (CSS, Carbon Sequestration and Storage или CCS, Carbon Capture and Storage).

Критика IPCC-а

Иако на извештајима ради више стотина научника различитог профила, чинећи га највећим „научним предузећем“ у историји света, током више од две деценије рада поткрало се неколико грешака. Најпознатији случај је грешка у AR4 са погрешно пренетим податком о години када ће нестати ледници на Хималајима (IPCC је навео 2035.  као годину када ће нестати хималајски ледници). Противници теорије о променама климе су у извештају од неколико стотина страна пронашли једну погрешну чињеницу и то искористили као повод за напад на читав IPCC. Панел је касније признао грешку и најавио унапређење радних процедура.

Други познати случај покушаја да се омаловажи рад IPCC-а је било објављивање „хокејашке палице“ – графика о промени температуре током последњег миленијума (3. извештај, 2001 Third Assessment Report – TAR). Након неколико година кампање која је укључивала и истрагу у Конгресу и жестоке нападе републиканаца, научници су ипак потврдили да су подаци на почетном графику, који је објавио амерички научник Мајкл Ман, задовољавајућег квалитета, тј. да је информација да се и поред постојања средњевековног топлог периода налазимо у најтолијем периоду у последњих 1000 година тачна.

Неки критичари су мишљења да IPCC-јеви извештаји потцењују опасност и ризике и објављују само податке и мишљења око којих се сви учесници у изради извештаја слажу. Ово доводи до ситуација да неки научници IPCC-јеве извештаје описују као „конзервативне“. Разлог за овакав карактер извештаја јесте то што се према процедурама IPCC-a до одлука долази консензусом.

Још једна честа критика се односи на дужину временског периода између извештаја. У ранијим извештајима се дешавало да IPCC објави податке који су у том тренутку били застарели (као пример се често наводи чињеница да је IPCC објавио податке о процењеном подизању нивоа мора, не узимајући у обзир најновија истраживања која су говорила да је ово подизање мора још опасније од IPCC-ове промене). [3]

Без обзира на одређене мањкавости у раду IPCC-a, Панел остаје најмеродавнији извор за питања промена климе за доносиоце одлука, научнике и целокупну јавност.
AR5 – Радна група I: Људски утицај на климатски систем је недвосмислен

Радна група I je крајем 2013. г. објавила извештај [4] са следећим закључцима:

Осмотрене аномалије глобалне просечне температуре површине Земље (копно и море)  из три различите временске серије (HadCRUT4, MLOST, GISS). Аномалије су рачунате у односу на период 1961-1990. Горњи график приказује годишње просечне вредности. Доњи график приказује просечне вредности по деценији. Извор: IPCC (кликните за увећање)
Осмотрене аномалије глобалне просечне температуре површине Земље (копно и море) из три различите временске серије (HadCRUT4, MLOST, GISS). Аномалије су рачунате у односу на период 1961-1990. Горњи график приказује годишње просечне вредности. Доњи график приказује просечне вредности по деценији. Извор: IPCC (кликните за увећање)
  • Климатски систем се загрева без икакве сумње.  Многе промене које су забележене у другој половини ХХ века су без преседана. Атмосфера и океани су се загрејали, површине под снегом и ледом су се смањиле, а ниво мора је порастао. Концентрација GHG у атмосфери је порасла на највиши ниво у последњих 800.000 година (40% више него пре индустријске револуције).
  • Последње три деценије су вероватно најтоплији тридесетогодишњи период на планети у последњих 1400 година.
  • Људски утицај на климатски систем је непобитан. Људски утицај је откривен у загревању атмосфере и океана, променама у глобалном циклусу кружења воде, смањењу снега и леда, подизању нивоа мора и променама неких климатских екстрема. Врло је вероватно да је људски утицај доминантан узрок у осмотреном загревању од средине ХХ века.
  • Настављање емитовања GHG ће довести до даљег загревања и промена у свим компонентама климатског система. Ограничавање промена климе ће захтевати значајно и стално смањење емисије GHG.
  • У случају да наставимо да емитујемо GHG као до сада температура до краја XXI в. ће порасти за 2,6 до 4,8°С. При томе, загревање континената ће бити веће него загревање океана.
  • Разлике у падавинама између влажних и сушних региона и између влажних и сушних сезона ће се повећати.
  • Лед на Арктику и запремина ледника ће се највероватније смањивати како се глобална просечна температура буде повећавала.
Површина под ледом на Арктику. Извор: IPCC (кликните за увећање)
Површина под ледом на Арктику. Извор: IPCC (кликните за увећање)
  • Већина последица промена климе ће трајати неколико векова чак и ако зауставимо емисију СО2.

AR5 – Радна група II: Промене климе мењају наш свет

Утицај промена климе на неки регион, насеље или екосистем зависи од врсте опасности којој су изложени, нивоу изложености и рањивости људи или екосистема  на тај ризик. Закључци извештаја објављеног у марту 2014. године [5] који се односе на рањивост природних и друштвених система су следећи:

Осмотрене промене услед промена климе. Извор: IPCC (кликните за увећање)
Осмотрене промене услед промена климе. Извор: IPCC (кликните за увећање)
  • У последњих неколико деценија промене климе су утицале на природне и друштвене системе на свим континентима и широм океана.
  • У многим регионима промене у падавинама или отапање снега и леда су довеле до промене хидролошког система угрожавајући залихе воде и количину воде у рекама. Ово може да доведе до сукоба око недовољних залиха воде.
  • Многе копнене, слатководне и морске врсте су променила своја станишта, сезонске активности, миграторне путеве и бројност како би се прилагодиле постојећим променема климе. Многе врсте се суочавају са повећаним ризиком од истребљења посебно што промене климе делују у интеракцији са другим опасностима као што су промене станишта, прекомерна експлоатација, загађење или појава инвазивних врста.
  • Негативни утицаји промена климе на усеве су јачи од позитивних утицаја доводећи до отежаног приступа храни као и угрожавања стабилности цена хране.
  • Утицаји скорашњих климатских екстрема, као што су топлотни таласи, суше, поплаве, циклони и пожари откривају значајну рањивост и изложеност екосистема и друштвених система на промене климе.
  • Опасности од промена климе појачавају остале опасности често са негативним утицајима на животне услове, посебно сиромашних. Током XXI в. утицаји промене климе ће довести до успоравања економског раста што ће довести до проблема у смањењу сиромаштва и доступности хране.
  • Управљање климатским ризицима укључује доношење одлука у свету који се мења уз сталну неизвесност у вези са јачином и временом утицаја промена климе.

    Брзина миграције одређених врста у односу на прогнозиране промене климе
    Брзина миграције одређених врста у односу на прогнозиране промене климе. Извор: IPCC (кликните за увећање)

Као најзначајнији ризици за Европу су идентификовани: повећани губици (економски и људских живота) услед поплава у речним басенима и на обали, појачане рестрикције воде у комбинацији са повећаном потражњом за водом и повећани губици (економски и људских живота) због екстремних топлотних таласа (утицај на здравље људи, продуктивност, пољопривредне приносе, квалитет ваздуха, пожари).

Када су у питању могућности за прилагођавање, AR5 Радне групе II доноси следеће закључке:

  • Националне и локалне владе могу да унапреде планирање и примену мера за адаптацију кроз акције у другим секторима као што су заштита рањивих група, подршка диверсификацији економије и обезбеђење финансијске подршке.
  • Брже и веће промене климе повећавају вероватноћу пробијања лимита прилагођавања.

AR5 – Радна група III: Ниско-угљенична економија је решење

Ублажавање (митигација) промена климе обухвата интервенције на смањењу емисије GHG и унапређењу понора (sink) GHG. Ублажавање неће бити ефективно ако се буду примењивала да задовољи интересе појединаца. Аспекти као што су једнакост, правда и поштење су неодвојиви од акција ублажавања или прилагођавања променама климе. Политика која се односи на климу се преплиће са осталим друштвеним циљевима стварајући могућности за додатне користи или лоше споредне ефекте (зависи како и када се примени).

Закључци извештаја треће радне групе [6] који су објављени у априлу 2014. године су следећи:

  • Највећа емисија GHG у историји човечанства је забележена 2010. год.** и износила је око 49 GtСО2eq. Од тога 35% отпада на сектор енергетике, а 24% на пољопривреду, шумарство и промена намене земљишта (AFOLU, Agriculture, Forestry and Other Land Use).
    Емисија СО2 из  потрошње фосилних горива и из индустријских процеса чинила је 78% укупног пораста емисије GHG у периоду од 1970. до 2010. год. Чак половина укупне емисије СО2 у периоду од 1750. до 2010. је емитована у последње четири деценије.
    Најважнији узрочници повећања емисије GHG су глобални раст економије и броја становника.
Укупна годишња антропогена емисија по врсти гаса (лево). Емисија гасова са ефектом стаклене баште по привредним секторима (десно). Извор: IPCC (кликните за увећање)
Укупна годишња антропогена емисија по врсти гаса (лево). Емисија гасова са ефектом стаклене баште по привредним секторима (десно). Извор: IPCC (кликните за увећање)
  • За потребе израде извештаја, радна група III је обрадила око 900 сценарија кретања емисије GHG до 2100. године.  Да би се пораст температуре услед људски узрокованих промена климе заджао испод 2°С (глобално договорен „безбедан“ ниво загревања изнад температуре пре индустријске револуције) концентрација GHG не би смела да пређе 450 ppm (particles per million, делова на милион) СО2eq у 2100. години – сценарио RCP2.6***. Тренутна концентрација GHG у атмосфери је око 400 ppm СО2eq****. Ако наставимо да емитујемо као до сада (BAU, business as usual) концентрација GHG у атмосфери ће прећи 1000 ppm СО2eq – сценарио RCP8.5.
Сценарији емисије GHG до 2100. године. Извор: IPCC (кликните за увећање)
Сценарији емисије GHG до 2100. године. Извор: IPCC (кликните за увећање)
  • Да би задржали емисију на „безбедном“ сценарију (RCP2.6) потребно је да се удео ниско-угљеничне енергије у укупној потрошњи енергије попне на око 27% у 2030. год, па на око 60% у 2050. год. (повећање од 310% у односу на 2010. год) и да достигне 95% у 2100. години. У овом случају емисија би морала да достигне свој максимум најкасније до 2020. године и да након тога константно опада.
  • Примена мера ублажавања које обезбеђују загревање од +2°С и мање ће за 0,06 процентних поена умањити раст потрошње чија би пројектована вредност за деценије које долазе била између 1,6% и 3% годишње.
    Ублажавање ће оборити вредност постојећих залиха фосилних горива и смањити приходе извозника нафте, гаса и угља.
  • Унапређење ефикасности и промене понашања како би се смањила потражња за енергијом су кључне стратегије ублажавања промена климе.
  • Обновљиви извори енергије (ветар, хидро и соларна) су чинили преко 50% новоинсталисаних капацитета производње електричне енергије у 2012. Удео нуклеарне енергије у свету се смањује.
    Емисија из енергетског сектора може бити значајно смањена ако се термоелектране на угаљ замене модерним електранама на природни гас уколико се емисије гаса из процеса екстракције гаса и гасовода смањи.
    Комбиновање биогорива и одстрањивања GHG из атмосфере (CCS, Carbon Capture and Storage) нуди наду за чак и негативну емисију (смањење концентрације GHG у атмосфери). Овде је реч о употреби биљака које су апсорбовале СО2 током раста за производњу горива.
  • Емисија из сектора саобраћајa ће се дуплирати до 2050. гod. уколико се не предузму мере ублажавања. Технологија и промене понашања у коришћењу свих видова саобраћаја уз инвестиције у модернизацију инфраструктуре могу да доведу до смањења емисије за 40% до 2050. године.
  • Уколико се настави са садашњим трендом емисија из индустрије ће се повећати за 50-150% до 2050. године. Унапређења енергетске ефикасности су кључна за смањење емисије из овог сектора.
  • Најефективније мере ублажавања у шумарству су пошумљавање, одрживо управљање шумама и смањење крчења шума. Када је пољопривреда у питању, мере ублажавања обухватају управљање усевима и пашњацима и обнављање органског слоја земљишта.
  • Урбанизација је глобални тренд и доводи до повећања прихода што доводи до повећане потрошње и повећане емисије GHG. Наредне две деценије представљају прилику за ублажавање у градовима јер ће се највећи део светског урбаног простора развити током тог периода. Хиљаде градова већ дефинише акционе планове за промене климе.

—————————————-

[1] https://www.ipcc.ch/organization/organization.shtml

[2] https://www.ipcc.ch/working_groups/working_groups.shtml

[3] http://bit.ly/1m0uXO5

[4] IPCC, Fifth Assessment Report – Climate Change 2013: The Physical Science Basis (Summary for Policymakers), 2013

[5] IPCC, Fifth Assessment Report – Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability (Summary for Policymakers), 2014

[6] IPCC, Fifth Assessment Report – Climate Change 2014: Mitigation of Climate Change (Summary for Policymakers), 2014

* Ово је јако важна чињеница која се често занемарује. Својим одобравањем IPCC-јевих извештаја владе признају постојање проблема и учествују у развоју решења, али на крају мало тога ураде. Међународни преговори о глобалном одговору на промене климе су већ дуго времена у колапсу.

** 2010. година је последња година која је обрађена у извештају.

*** Више о сценаријима емисије GHG које користи IPCC на http://www.skepticalscience.com/rcp.php

**** http://co2now.org/

Advertisements

6 мишљења на „Шта нам говоре најновији извештаји IPCC-a?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s